Lajčak: Ako nema ZSO, nema ni dogovora

Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je za RTS da evropski predlog o Kosovu i Metohiji govori o normalizaciji odnosa, a ne o kapitulaciji.

Dodao je da u sporazumu ne piše da Srbija treba da se odrekne dela teritorijalnog integriteta, te da je reč o fer i korisnom predlogu za Srbiju i region.

Na pitanje da li su normalizacija i priznanje ista stvar, rekao je da je oko toga treba Srbija i "Kosovo" da se dogovore.

On je u intervjuu za RTS više puta rekao da Zajednica srpskih opština mora da se formira i podvukao da "ako nema ZSO, nema ni dogovora".

"To je već bilo dogovoreno 2013. i 2015. godine, ali ZSO nije formirana. Ovog puta mora da se desi, i to na osnovu onoga što je dogovoreno", poručio je izaslanik EU.

Dodao je da je predloženo 15 postojećih evropskih modela za ZSO "kao inspiracija, a ne kao alternativa".

Na pitanje da li će Zajednica imati izvršna ovlašćenja, odgovorio je da o tome treba da razgovaraju dve strane, ali opet na osnovu već postojećih sporazuma. 

Lajčak je rekao da je evropski predlog prihvaćen u celini, ali da sada treba razgovarati o implementaciji. 

"Naš cilj je da se dogovorimo o punoj implementaciji tog predloga", naveo je on i dodao da ukoliko bi Beograd i Priština odbili da primene neke tačke sporazuma, "onda ne bismo imali dogovor".

Sastanak u Ohridu, napomenuo je, ima za cilj da se Beograd i Priština dogovore oko ispunjavanja sporazuma koji ima toliku podršku EU kakve se, kako je naglasio, on ne seća u prošlosti.

"Svi žele da imamo normalizaciju i da ovo područje ne može da postane tlo za destabilizaciju", poručio je Lajčak.

Na pitanje da li sada kao izaslanik EU smatra da je Kosovo sastavni deo Srbije, pošto je do 2020. godine kao ministar spoljnih poslova Slovačke zastupao taj stav, izbegao je da da odgovor, rekavši da nije cilj da neko pobedi ili izgubi.

"Cilj je da tražimo vin-vin situaciju i da otvorimo evropska vrata", poručio je izaslanik Evropske unije.

Govoreći o Evropskoj uniji i eventualnom članstvu regiona, naveo je da je potrebno da se mobilišu sve proevropske snage "jer ta vrata neće biti otvorena zauvek".

"BiH nije primer funkcionalne države"

"Arhitektura današnje Bosne i Hercegovine je odlučena u Dejtonu gde je glavni cilj bio da se zaustavi rat. To treba poštovati, ali mi danas nismo u ratu i ne treba da tražimo ratna rešenja, već funkcionalna rešenja", poručio je Lajčak.

Naveo je da BiH nije primer funkcionalne države.

"Danas tražimo rešenja koja su evropska i koja će ubrzati evropski put ovog regiona", dodao je izaslanik Evropske unije.

Istakao je da u BiH traje konstantna diskusija o nadležnostima, te da jedno mišljenje zastupa Sarajevo, a drugo Banjaluka.

"To je glavna dilema i tu treba naći odgovor koji je prihvatljiv za tri konstitutivna naroda. To je ključno pitanje za Bosnu i Hercegovinu", rekao je Lajčak.

"Crna Gora na putu povratka normali"

Crna Gora je dosad najviše napredovala na evropskom putu i ima najviše otvorenih i zatvorenih poglavlja.

"Promena vlasti 2020. godine je zdrava stvar, ali činjenica da se Crna Gora od tada više bavi sobom, nego evropskim reformama. Bilo je malo napretka na evropskom putu, a došlo je i do institucionalne krize jer nismo imali funkcionalni Ustavni sud, Vlada je izgubila većinu u Skupštini, ali verujem da smo na putu povratka normali", uveren je Lajčak.

Dodao je da bi voleo da vidi Crnu Goru koja će nastaviti da napreduje evropskom putu.