Ustavni sud hitno da se oglasi po pitanju zamrzavanja ruske imovine u Crnoj Gori

Ustavni sud Crne Gore trebao bi što pre da se izjasni o zamrzavanju imovine pojedinim ruskim državljanima koji su se našli na udaru crnogorskih vlasti prošlog leta.

U pravnoj akciji početkom prošlog leta zamrznute su 44 nekretnine ruskih državljana, što je dovelo do reakcije javnosti, piše portal "Dan".

Prema tom zakonu, državni organi Crne Gore su zamrzli imovinu ruskim državljanima, a podnosioci inicijative smatraju da to nije u skladu sa Ustavom i zakonima Crne Gore. I ne samo to, inicijatori su uvereni da je zakon protivan interesima države koja bi mogla da plati milionske odštete.

U Inicijativi, podnetoj 21. jula 2022. godine, navodi se da odredbe člana 18 i člana 19 Zakona o međunarodnim restriktivnim merama nisu u skladu sa Ustavom Crne Gore, Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama odnosno Zakonom o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, izmenjene u skladu sa Protokolom broj 11.

Sporni Zakon o restriktivnim merama je preuzet iz evropske legislative krajem 2018. godine, kada nije bilo govora Specijalnoj vojnoj operaciji, pa je potpuno logično što u crnogorskoj praksi nije primenjiv.

Šta piše u Zakonu o restriktivnim merama?

Zakon se primenjuje prema "označenim licima", koji se definišu kao teroristi ili oni kojima je Savet bezbednosti uveo sankcije, ili na osnovu spiska ANB-a, navodi podgorički portal.

Označeno lice je, shodno odredbama zakona fizičko ili pravno lice, privredno društvo, preduzetnik, grupa ili udruženje koje je označeno kao terorista, teroristička organizacija ili finansijer terorista ili terorističke organizacije, na osnovu rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1267 (1999), 1718 (2006) i 1737 (2006) i rezolucija koje su iz njih pravno proistekle i rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1373 (2001), uključujući i određenje po kojem će se relevantne restriktivne mere primenjivati na označena lica i na javne komunikacije lica obuhvaćenih tim određenjem.

Označeno lice je označeno na osnovu akata međunarodnih organizacija čiji je Crna Gora član, predloga nadležnih državnih organa ili obrazloženog zahteva druge države.

Takođe, označeno lice je fizičko ili pravno lice prema kome su uvedene finansijske sankcije od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koje se tiču prevencije, suzbijanja i prekida širenja oružja za masovno uništenje i njegovo finansiranje i fizičko ili pravno lice sa nacionalne liste koju utvrdi Vlada Crne Gore.

Zanimljivo je da Vlada nikada nije objavila niti utvrdila tu listu, pa se o njoj teško može govoriti.

Reč stručnjaka: Protivustavna odluka

Da je u pitanju neustavna odluka Vlade potvrdio je ranije i bivši predsednik Ustavnog suda Crne Gore i profesor ustavnog prava dr Blagota Mitrić koji kaže da zamrzavanjem imovine ruskim državljanima, osim što je grubo pogazila Ustav, Vlada Crne Gore napravila opasan presedan, koji može izazvati dodatne komplikacije u pravnom sistemu.

"Reč je o svojinskim pravima, a to su osnovna ljudska prava i radi se o opasnom presedanu. Odluka Vlade Crne Gore da uvede sankcije Rusiji i njenim državljanima nije smela da izazove zamrzavanje ili blokiranje imovine bilo kojeg pojedinca, bez obzira na to što se nalazi na spisku lica kojima su uvedene sankcije", kaže Mitrić.

"Prema crnogorskom Ustavu i zakonima, oduzimanje imovine može se desiti samo u slučaju krivičnih dela, i to nakon donošenja pravosnažne sudske odluke i pravičnog suđenja. Kada je u pitanju imovina stranih državljana, Crna Gora jemči pravo svojine stranim državljanima i niko ne može biti lišen svojine, osim kada to zahteva javni interes uz pravičnu naknadu. To je, međutim, pitanje eksproprijacije", kaže dr Blagota Mitrić.

On ističe da je druga strana medalje materijalnopravni aspekt Ustava.

"A to je da se po članu 58 Ustava Crne Gore jemči pravo svojine svakom građaninu koji je poseduje u našoj državi. Ustavom su strani državljani potpuno izjednačeni sa crnogorskim u pogledu sticanja prava svojine, čak i nad nepokretnostima. Prema Ustavu Crne Gore, niko ne može biti lišen prava svojine, osim kada to zahteva javni interes i uz pravičnu naknadu. Kada se povežu ustavni aspekt i taj materijalnopravni aspekt, koji je u svetu prava veoma važan, ta odluka vlade o izricanju sankcija je nepravedna i neustavna je", zaključio je Mitrić.