Američki diplomata: Želimo Srbiju u NATO-u, Beograd da prizna secesiju Kosova za ulazak u EU
Izaslanik SAD u Prištini Džefri Hovenijer saopštio je da evropski predlog o normalizaciji ni u jednoj od 11 tačaka ne govori o tome da je Srbija dužna da ukloni Kosovo i Metohiju iz svog Ustava.
"Nisam video da se ovo pitanje pokreće kroz 11 tačaka evropskog predloga, tako da ne verujem da je ono specifičan element trenutnih razgovora", rekao je Hovenijer.
On je, međutim, potpuno "smetnuo s uma" da je francusko-nemački predlog, koji je podržala i Amerika, izuzetno nepovoljan po Srbiju. Ovaj dokument sadrži de fakto priznanje samoproglašenog Kosova, pa, iako se, prema ovom predlogu sporazuma, od Srbije ne očekuje da izbaci KiM iz Ustava, predlog je suprotan Ustavu Republike Srbije, jer odobrava secesiju južne srpske pokrajine.
Hovenijer je istakao da su dugoročna američka i evropska vizija da se takozvano Kosovo, kao i Srbija, integrišu u evropske i evroatlantske strukture, odnosno, u NATO.
Po njegovom mišljenju, priznanje takozvanog Kosova može biti uslov Srbiji za članstvo u Evropskoj uniji.
"Koliko ja razumem, Srbija ima veliki interes da uđe u Evropsku uniju, bar je to deklarisana težnja. Nisam evropski diplomata, ali koliko sam shvatio iz kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji, mislim da bi se u poglavlju 35 od Srbije tražilo da prizna 'Kosovo' kao nezavisnu državu kao uslov za ulazak u EU", naglasio je Hovenijer.
On je rekao da u potpunosti veruje u EU, ali da se još ne zna proces i mehanizam kroz koji će, kako je naveo, Srbija priznati takozvano Kosovo.
Američki izaslanik u Prištini izjavio je i da se o sporazumu za Zajednicu srpskih opština, koji je potpisan u Briselu, ne pregovara, kao i da se o najnovijim tačkama francusko-nemačkog predloga, koji je sada nazvan evropski, više ne može pregovarati i da je to zvaničan i potvrđen stav SAD.
"Naš stav je da je to postojeća obaveza, ali i da bi bilo dobro za 'Kosovo'. Održao sam sastanak sa svim zainteresovanim stranama 31. januara i čuo sam mnogo različitih aktera, ali nije bilo nijednog srpskog predstavnika na tom sastanku koji nije izrazio želju da na ovaj ili onaj način vidi osnivanje Zajednice", rekao je Hovenijer.
On je dodao da postoji mnogo opcija kako bi ZSO mogla da izgleda, zanemarujući činjenicu da je 2015. godine detaljno utvrđeno kako Zajednica srpskih opština treba da izgleda i funkcioniše, a da je EU garant tog dokumenta potpisanog u Briselu.
Na drugoj strani, iako ga Ustav suverene i međunarodno priznate države - Srbije nije zanimao, naglasio je i da su SAD jasne i da ne veruju da je primereno da jednostrano proglašeno i međunarodno nepriznato Kosovo pristane na bilo šta što bi bilo u suprotnosti sa dokumentom koji oni nazivaju ustavom.
On je rekao da su fokus i očekivanja SAD da se postigne dogovor u Ohridu 18. marta, nakon čega bi sve partije učestvovale na aprilskim izborima na severu Kosova i Metohije, uključujući i srpske.