Srbija i Balkan
RT Balkan analiza: Šta se očekuje od sutrašnjeg sastanka u Ohridu i da li Zapad preti praznom puškom?
Predstojeći razgovori u Ohridu biće nastavak pritisaka na Srbiju da prizna "Kosovo", to je ključna i jedina namera pregovora, kaže za RT Balkan Stevica Deđanski iz Centra za međunarodnu saradnju
Na sutrašnjem sastanku Beograda i Prištine u Ohridu neće se tražiti potpisivanje evropskog plana, nego će glavna tema biti rešavanje statusa Srba i njihovo učešće u izborima na KiM, ocenjuje za RT Balkan analitičar Dejan Vuk Stanković. Dodaje da bez obzira na to treba veoma ozbiljno shvatiti pretnje Zapada izolacijom i nemirima upućene strani koja bi eventualno sabotirala sporazum.
"Nemam očekivanja od sutrašnjeg sastanka u Ohridu, zato što je to 'ritualni' sastanak koji treba da pošalje poruku da postoji dijalog i da se briselska administracija bliži konačnom rešenju. Uljuljkuju se u priči da će inicijativa EU biti uspešna, što im je u ovom trenutku potrebno imajući u vidu da sada nemaju neki realan politički uticaj", kaže naš sagovornik i dodaje:
"Sutra se neće tražiti potpisivanje evropskog plana, već će glavna tema biti rešavanje statusa Srba i njihovo učešće u izborima na KiM".
Ostaje dilema po pitanju tačaka predloga evropskog sporazuma za KiM koje se tiču regulisanja međunarodnog statusa KiM, objašnjava analitičar.
Stanković ističe da je jedino praktično pitanje o kojem veruje da će se raspravljati - kako ubediti Srbe da učestvuju na izborima odnosno, kako tražiti formiranje ZSO bez Srba na čelu četiri opštine na Severu KiM.
"Centralno političko pitanje i praktična dilema sastanka biće učešće Srba na lokalnim izborima. Ulog je veliki: bez Srba u organima vlasti nema razgovora o ZSO, a sa druge strane povlačenje Srba iz institucija je zakomplikovalo njihov status", kaže Stanković.
"Srbija će posle ovoga imati jednu ozbiljnu praktičnu dilemu šta će sa Srbima na KiM, jer Albanci sada ovo mogu da koriste kao izgovor da kada nema Srba na čelu četiri opštine na severu KiM - nema potrebe da postoji ZSO u formatu koji Srbi traže. Biće, naravno, komplikovanije nego što je bilo, napetije i opasnije. To su tačke gde se očekuje ekslacija koju je Kurti svesno mapirao", ocenjuje Stanković.
U prilog njegovoj tezi o mogućim temama razgovora i epilogu govori i jučerašnja izjava američkog izaslanika u Prištini Džefrija Hovenijera, koji je naveo da su fokus i očekivanja SAD da se postigne dogovor u Ohridu 18. marta, nakon čega bi sve partije učestvovale na aprilskim izborima na severu Kosova i Metohije, uključujući i srpske.
Kada su u pitanju pritisci, pretnje izolacijom i mogući nemiri na ulicama, koje bi Zapad podržao, Stanković smatra da su pretnje upućene u više navrata i od više zvaničnika EU i SAD ozbiljne i treba ih posmatrati tako.
"Zapad može da stopira investicije i verovatno će to uraditi ako budu morali. Oni jasno i nedvosmisleno najavljuju da će aktivno učestvovati u rušenju sa vlasti političkog aktera kojeg budu smatrali krivcem za eventualni neuspeh francusko-nemačkog plana", ističe naš sagovornik i dodaje:
"Takvu poruku poslao je i izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak, koji je poručio da će ići frontalno na onoga kojeg budu smatrali za krivca: političkom i ekonomskom izolacijom, a nakon toga i petooktobraskim scenarijom i nasilnim svrgavanjem vlasti, što se lako može dogoditi, bilo u Beogradu ili u Prištini".
Stevica Deđanski iz Centra za međunarodnu saradnju kaže za RT Balkan da je sutrašnji sastanak ujedno i nastavak pritisaka na Srbiju da prizna tzv. Kosovo.
"Predstojeći razgovori u Ohridu biće nastavak pritisaka na Srbiju da prizna 'Kosovo'. To je ključna i jedina namera svih pregovora, ma kako se oni 'pakovali' i ma šta govorili", ističe Deđanski.
Prema njegovom mišljenju, izaslanici EU za dijalog Beograda i Prištine držaće se nekih posrednih i izmišljenih formulacija, ali cilj je jedan, a to je priznanje.
Pretnje sa Zapada, i Deđanski kao i Dejan Vuk Stanković, vidi kao realnu opasnost i nešto na šta su EU i SAD spremne.
"Poruka da ona strana koja ne prihvati plan mora da bude spremna na proteste i nezadovoljstvo 'uzrokovano ekonomskim sankcijama' pokazuje da su spremni i da finansiraju i direktno se umešaju u dovođenje onih koji bi prihvatili sve njihove predloge", navodi naš sagovornik i dodaje:
"Mislim da će Zapad morati da se prilagodi novoj realnosti u svetu hteli to oni, ili ne. U novoj realnosti oni više nisu u mogućnosti da u Srbiji dovedu bilo koga na vlast, niti da ikoga nasilno svrgnu, jer se sadašnja vlast bavi nacionalnim interesima i narod to prepoznaje. Kada to shvate - neće biti problema".
Perišić: Zapad da prihvati činjenicu da je ekonomija u Kini, a energenti u Rusiji
Profesor geopolitike Srđan Perišić, na drugoj strani, tvrdi da Zapad preti praznom puškom kada je u pitanju ekonomska izolacija strane koja eventualno bude sabotirala sporazum. Svetska ekonomija je u Kini, kaže on, a Rusija zalihe sirovina i energenata, tako da su pretnje izolacijom čista glupost.
"Prete ekonomskom izolacijom onoj strani koja bude sabotirala plan kao da su jedini u svetu koji imaju novac i energente. Oni još žive u unipolarnom svetu kada su SAD i EU diktirale i međunarodno-političke i međunarodno-ekonomske tokove. To vreme je iza nas", navodi profesor Prišić i dodaje:
"Danas ekonomija i novac nisu na Zapadu, već se težište uveliko iz atlantskog regiona koji obuhvata zapadnu Evropu i Severnu Ameriku prenelo na Kinu. Ona diktira ekonomske tokove, a ne EU koja nije značajna za ekonomiju u svetu. Energetske i sirovinske tokove, koji su, takođe, ekonomski diktira Rusija, koja je u tome vodeća sila".
Kada bi Zapad Srbiju pokušao da izoluje ekonomski, objašnjava naš sagovornik, to bi se srušilo kao kula od karata.
"Srbija uvek ima kome da se okrene u takvoj situaciji ekonomskog pritiska. Setimo se 1906. godine i carinskog rata Srbije i Austrougarske. Sav izvoz Srbija je imala u Austrougarsku, a kada je to onemogućeno - Srbija se okrenula drugim tržištima, pa je iz toga čak i profitirala", podseća Perišić.
Sve te pretnje moramo da odbacimo, poručuje profesor geopolitike, jer se, prema njegovom mišljenju, zasnivaju na lažnim navodima.
Zapad Srbiji ne može ništa da učini, osim ako se Beograd ne prepadne. Nije ovo ni '91, ni '99, a ni 2004. godina, kada su bili na vrhuncu moći, a čak i tada se Srbija odupirala i opstajala.
"Više nemaju poluge uticaja, pa otpadaju pretnje i neredima koje bi Zapad podržao. U Srbiji nema uslova za obojenu revoluciju kao npr. u Ukrajini, Gruziji, Moldaviji i sličnim zemljama, jer Srbija nije duboko podeljeno društvo. Te podele koje pogoduju organizovanju nereda od spolja moraju biti minimum 50:50, dakle unutrašnje i dubinske, identitetske, a ne dnevno-političke, kakve su danas u Srbiji", podvlači Perišić i dodaje:
"Peti oktobar je bio organizovan od strane zapadnih službi i globalističkih fondacija 2000. godine i nikada više se ne može ponoviti. Srbi su se toliko osvestili da ne mogu dvaput u istu vodu ući, ako smo prevareni 5. oktobra ne možemo biti prevareni opet na isti način".
Međutim, zapadni zvaničnici zadali su jasne rokove za rešavanje pitanja KiM, koji se, na volšeban način, poklapaju sa rokovima koje su zadali Ukrajini za pobedu nad Rusijom. To postavljanje rokova, ocenjuje Perišić, govori da Zapad gubi konce na svim poljima.
"Gabrijel Eskobar je konačno i rekao da je jesen rok kada plan mora da se realizuje, odnosno implementira francusko-nemački predlog, što se negde poklapa sa željom Zapada da Kijev porazi Rusiju i pokrene ofanzivu. Ukrajini su, takođe, dali rok do kraja godine", kaže Perišić.
"To jasno govori da Zapad gubi na svim poljima: i ekonomskom i političkom, a i vojnom (u Ukrajini). Zbog toga žele u Srbiji da zaustave globalni poraz koji doživljavaju", naglašava Perišić.
Kako kaže, sve je to povezano i ne možemo izdvojiti francusko-nemački plan iz globalne situacije.
Prema njegovom mišljenju, preko pitanja Kosova i Metohije Zapad uvlači Srbiju u sukob. Glavni cilj, kako kaže, nije ni članstvo tzv. Kosova u UN, niti priznanje, koje čak i ne traže, već članstvo južne srpske pokrajine, ali i Srbije u NATO.
"Kako je u Srbiji javnost prepreka za članstvo u NATO, o tome se čak i ne govori. Na drugoj strani, na KiM već postoji NATO baza, a kada bi postali članica Alijanse, ne bi bilo prepreke za četiri evropske zemlje članice da priznaju nezavisnost i onda tu Srbija više ništa ne bi mogla da učini", zaključuje Perišić.
