Rezultati izbora pokazali bolje nego bilo koja anketa: Bez DF-a nema nove parlamentarne većine

Izborna tenzija u Crnoj Gori neće se završiti 2. aprila za kad je zakazan drugi krug predsedničkih izbora. Kampanja će biti nastavljena zbog vanrednih parlamentarnih izbora koji će biti održani 11. juna. 

Dok Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića i "Pokret Evropa sad" (PES) Jakova Milatovića nastavljaju predsedničku kampanju, ostale stranke se spremaju za parlamentarne izbore na kojima će se PES prvi put učestvovati.

Oslanjajući se na lokalne izbore održane samo u nekoliko opština u oktobru 2021. godine, analitičari su pokušali da predvide rezultate predsedničkih izbora. Ipak, bolje nego bilo koja anketa, rezultati glasanja u prvom krugu predsedničkih izbora pokazuju raspoloženje birača.

Đukanović je, uz podršku Bošnjačke stranke i Socijaldemokrata osvojio 35,2 odsto glasova u prvom krugu predsedničkih izbora.

Novo lice na političkoj sceni, kandidat PES Jakov Milatović osvojio je 29,2 odsto glasova.

Mandić je kao kandidat Demokratskog fronta osvojio 19,3 odsto glasova. Predsednik Demokrata Aleksa Bečić uz podršku GP URA Dritana Abazovića 10,9 odsto.

Poslanica Socijaldemokratske partije Draginja Vuksanović Stanković osvojila je 3,2 odsto i razočarana rezultatima je podnela ostavku na sve stranačke funkcije. Predsednik Ujedinjene Crne Gore Goran Danilović 1,4 odsto glasova.

Ovi rezultati pokazuju da raspored snaga u parlamentu nakon 11. juna neće biti ni približno sličan onom nakon već istorijske pobede opozicije nad Đukanovićem 30. avgusta 2020. godine. Ali, krenimo redom.

Šta bi bilo u parlamentu?

Kada bi se rezultati nedeljnog glasanja preslikali na raspored u parlamentu, najpre bi se podrška glasača, koju je osvojio Đukanović, osula, jer manjinske stranke koje su ga podržale na predsedničkim izborima bi učestvovale samostalno na parlamentarnim. Tako bi se okrunilo onih 35 odsto osvojenih glasova Đukanovića, jer bi ga odnele manjinske stranke. Novi broj poslaničkih mesta zato bi bio znatno manji od dosadašnjih 30 poslaničkih mesta od 2020. godine.

Stranka Đukanovića koja je 30 godina bila na vlasti, tako bi nastavila pad i pitanje je da li bi uz neko novo rukovodstvo, mlađa generacija uspela da povrati podršku građana.

Novo pitanje je kako bi na izborima prošao GP URA čiji lider Dritan Abazović trenutno vodi vladu u tehničkom mandatu. Imajući u vidu rezultate na lokalnim izborima 2022, kao i to što podrška Abazovića koju je pružio Aleksi Bečiću za predsednika države nije donela kandidatu Demokrata bolji rezultat, verovatno bi Abazović imao manje glasova od 2020, kada je uz CIVIS osvojio 5,54 odsto, odnosno 4 poslanička mesta.

Pad demokrata

Veliki pad podrške beleže Demokrate koje su na prethodnim izborima 2020. osvojile 12,53 odsto glasova, a sada uz podršku Abazovića malo više od 10 odsto. Nema sumnje da je PES upravo od Demokrata uzeo glasove, što je Bečićeva stranka i predvidela. Naime, Demokrate su na početku predsedničke kampanje pokušale da sa "Pokretom Evropa sad" naprave dogovor: međusobno da podrže jedni druge na izborima, s tim što bi jedna stranka dala kandidata za predsednika, a druga za premijera. Ovu ponudu su u PES odbili, pa su na biralištima završili odvojeno.

Demokrate su svakako svesne da gube podršku birača, pa je pitanje da li bi na parlamentarnim izborima učestvovali samostalno ili u nekoj drugoj koaliciji, eventualno sa GP URA. 

Socijaldemokratska partija odlučila je da na predsedničkim izborima kandiduje svoju poslanicu Draginju Vuksanović Stanković, koja je u odnosu na predsedničke izbore 2018. godine zabeležila pad podrške sa 8,2 na 3,2 odsto. Pitanje je kako bi ta stranka prošla na parlamentarnim izborima, imajući u vidu da je Vuksanović Stanković podnela ostavku na sve stranačke funkcije, te da će kampanju voditi njen lider Raško Konjević. Ova stranka je do sad imala u skupštini dva poslanika.

Demokratski front uz Socijalističku narodnu partiju na prethodnim parlamentarnim izborima osvojio je 32,5 odsto glasova. Kandidat tog političkog saveza Andrija Mandić na izborima je osvojio nešto više od 19 odsto glasova, što je podrška koja će Milatoviću u drugom krugu biti neophodna da bi pobedio Đukanovića.

Nema nove vlade bez DF-a

Imajući u vidu da postoji razlika u glasanju za osobu na predsedničkim izborima i onu za političku opciju na parlamentarnim izborima, nema sumnje da u novom skupštinskom sazivu neće biti moguće da se vlast formira bez DF-a koji je u prethodnom sazivu imao 27 mandata.

Odlučujuću ulogu u smeni Đukanovića sa vlasti odigrao je upravo DF i to ne samo time što je ova lista osvojila pojedinačno najviše glasova, već su i predstavnici DF-a prihvatili da ne budu u novoj vladi. Tako je nosilac parlamentarne liste Andrija Mandić svoje mesto prepustio Zdravku Krivokapiću, do tada javnosti nepoznatom profesoru mašinstva. 

Iz ovog političkog saveza poručuju da neće više dozvoliti da vlast bude formirana bez njihovih kadrova, te da su pogrešili kada su verovali da crnogorska vlada treba da bude ekspertska, odnosno bez stranačkih funkcionera.

Odluka DF-a da pozicije prepuste takozvanim ekspertima donela je novu političku opciju u Crnoj Gori - "Pokret Evropa sad" koji je čak poneo naziv ekonomskog programa koji su napravaili ministri pomenute Krivokapićeve vlade Jakov Milatović i Milojko Spajić.

Nema sumnje da će ovaj pokret na predstojećim izborima biti u parlamentu i predstavljati novu političku snagu. Pitanje je ko će biti tim koji će PES kandidovati, imajući u vidu da je Milatović u trci za predsednika Crne Gore, a Spajić je u toku kampanje ostao uskraćen za kandidaturu jer je otkriveno da ima državljanstvo Srbije, što po regulativama u Crnoj Gori nije dozvoljeno. 

PES je na lokalnim izborima u Podgorici osvojio u oktobru 2020. godine osvojio 21,8 odsto glasova i prema dogovoru nove vlasti, imaće mesto gradonačelnika. Odluka glasača zavisiće i od imena koja će PES kandidovati na parlamentarnim izborima, jer su građani za sada upoznali Milatovića, Spajića i Oliveru Injac, za koju se govorka da će biti gradonačelnica Podgorice.

Nova vlada nemoguća bez podrške DF-a

Posmatrajući rezultate glasanja od nedelje, DPS Mila Đukanovića nalazi se u padu, SDP ostao je bez svoje poslanice koja je podnela ostavku, manjinske stranke i SD odneli bi Đukanoviću glasove na parlamentarnim izborima, pa bi se broj poslaničkih mandata na tom političkom polu smanjio.

Na anti-DPS polu, "Pokret Evropa" sad odneo bi glasove većinom Demokrata, imajući u vidu da im je slično glasačko telo - evropski orijentisano, bez isticanja identitetskih pitanja kao što su nacionalna pripadnost i verska orijentacija.

GP URA iz ovog izbornog ciklusa izlazi gotovo sa minimalnom podrškom birača, pitanje je i da li bi samostalno prešao cenzus, što je najverovatnije posledica odluke Abazovića da po padu vlade Zdravka Krivokapića formira vlast uz podršku DPS-a. Zato je očekivano da URA na parlamentarne izbore izađe u koaliciji, verovatno uz SNP koji u Podgorici na lokalnim izborima nije uspeo da pređe cenzus.

I dalje dominantna politička opcija ostaje Demokratski front, kojeg birači vide kao ključnog činioca anti-DPS stranaka. Uprkos tome što Mandić nije ušao u drugi krug glasanja, rezultati su pokazali podršku DF-u koji će i u Podgorici činiti novu vlast. Nema sumnje da nova vlada neće moći da bude formirana bez podrške ovog saveza. Ovoga puta, kako su više puta najavili, tražiće da u vladi budu stranački kadrovi DF-a.

Đukanovićev DPS i njegovi koalicioni partneri smenjeni su sa vlasti na prošlim parlamentarnim izborima tako što je prevagnuo samo jedan poslanik, odnosno, nova vladajuća većina imala je 41 poslanika u odnosu na 40 koje je imao DPS. Nema sumnje da će ta razlika nakon 11. juna biti mnogo veća.