U Srbiji podneto 30 tužbi protiv NATO-a: Rezultati kakvi nisu viđeni ni u Hirošimi

"Svaki mesec podnosimo po 10 novih tužbi protiv NATO pakta, svakodnevno nam u kancelariju dolaze ljudi koji su oboleli od raka, a koji smatraju da je njihova bolest posledica agresije. Za pomoć nam se obratilo više od 3.500 građana, među kojima je oko 1.000 vojnika", kaže za RT Balkan advokat Srđan Aleksić iz Niša.

Broj privatnih tužbi koje su pokrenuli građani Srbije protiv NATO pakta, sa prošlogodišnjih pet porastao je na 30. 

Mnogi od oštećenih imaju velike količine teških metala u krvi, iako za vreme rata nisu bili ni blizu Kosovu i Metohiji. To što su rođeni i odrasli na drugom kraju Srbije, mnoge građane, nažalost, nije spasilo od karcinoma pluća, krvi, štitne žlezde, melanoma, Hočkinove bolesti. 

Aleksić je na sebe preuzeo tešku pravnu borbu koja podrazumeva dokazivanje uzročno-posledične veze između obolevanja od raka i NATO agresije tokom koje je upotrebljeno 15 tona radioaktivne municije.

Uoči obeležavanja 24. godine od početka bombardovanja, Aleksić se nada da će ove godine napokon početi prvi sudski postupak protiv NATO pakta pred Višim sudom u Beogradu. Upravo to je, kako navodi, najveći izazov.

Za prikupljanje dokaznog materijala potrebno je vreme i moraju da se urade posebne analize iz tkiva obolelih. Srbija, podseća Aleksić, ne poseduje Institut za nanotehnologiju, ali dva takva instituta postoje u Italiji.

"Uradili smo dve laboratorijske analize, jedna je u vezi sa tužbom pukovnika Dragana Stojčića, a druga u vezi sa tužbom jednog od građana kojeg zastupamo. Stojčić je boravio više od 280 dana u kopnenoj zoni bezbednosti na KiM, na teritoriji koja je najžešće bombardovana uranijumom. Njemu je u krvi detektovano prisustvo 21 teškog metala i 500 puta više osiromašenog uranijuma. Dr Čeli iz Italije nam je rekla da takav rezultat nije viđen nigde na svetu, čak ni u Nagasakiju i Hirošimi", navodi Aleksić.

Advokat Aleksić na tužbama radi zajedno sa kolegama iz Italije, zemlje u kojoj su sudovi doneli 350 potvrđenih presuda u korist italijanskih vojnika, nekadašnjih pripadnika KFOR-a koji su nakon boravka na KiM oboleli od raka. 

U Italiji je od kancera obolelo više od 7.000 vojnika koji su bili u misijama na Balkanu, nažalost 400 njih je preminulo.

Advokat Aleksić se nada da će naše sudije presuditi poput kolega iz Italije. 

"U zavisnosti od slučaja do slučaja, italijanski vojnici dobili su odštete u visini od 300.000 do 1,5 miliona evra. Njihov sud je potvrdio uzročno-posledičnu vezu između korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom i nastanka karcinoma. Kod nas bi trebalo da ide mnogo lakše", dodaje Aleksić.

Sa pravne strane, kako navodi, sve je jasno.

Italijanski vojnici su, podseća on, boravili na KiM najviše šest meseci i to kada je bombardovanje bilo završeno. Naši vojnici su bili u bombardovanim zonama tokom dejstava, kada su koncentracija OU i radijacija bile mnogo jače.

"Oni su udisali kontaminirani vazduh, jeli otrovnu hranu i pili otrovnu vodu", objašnjava advokat i dodaje da je produženo dejstvo poluraspada osiromašenog uranijuma oko 4,5 milijardi godina.

Advokat Aleksić kaže da će dugotrajne radiološke i hemijske posledice kontaminacije životne sredine osećati generacije naših potomaka.

"U tužbama sam se koncentrisao na one rejone za koje je NATO priznao da je koristio radioaktivno oružje. To su Vranje, Preševo, Bujanovac, Peć i Prizren. U Vranju npr. imate čitavu ulicu u kojoj svaka kuća ima po jednog obolelog ili preminulog od raka. Većina mojih klijenata je toliko bolesna da ne zna da li će dočekati sutra. Bukvalno imamo pandemiju raka, 15.000 ljudi godišnje umre od kancera, a 30.000 se razboli. To su posledice ratnog zločina protiv civilnog stanovništva i životne sredine, a NATO treba da nadoknadi štetu. Znali su da upotrebljavaju municiju koja je štetna i opasna po zdravlje, floru i faunu. Dužni su da odgovaraju. Tražimo odštete kao i Italijani, zašto su naši životi manje vredni?", kategoričan je advokat.

Aleksić dodaje da se rasejan OU oseća na celoj teritoriji Srbije, ali i šire, u BiH, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji.

"UO se desio Srbiji, mojoj domovini, mojoj porodici, moja majka je preminula od posledica kancera izazvanog OU. A NATO se u svom odgovoru poziva na imunitet i na sporazume o tranzitu i otvaranju kancelarije sa Srbijom iz 2005. i 2006. godine. Kao da ne znaju da nema imuniteta od ratnog zločina i da zakoni ne mogu da se sprovode retroaktivno", napominje Srđan Aleksić i moli odgovorne ljude da ne zatvaraju oči i da ne zaborave da je ono što su posejali ušlo u lanac ishrane. 

U slučaju da NATO prihvati da učestvuje u postupku, što za sada ne žele, advokat očekuje da se presudi u korist naših građana, u suprotnom, spreman je ide u Strazbur.

"Sud za ljudska prava u Strazburu će doneti odluku na osnovu italijanske presude, a kada slučajeve uporedimo sa našim, videće da su identični i smatram da će presuditi u našu korist", uveren je šef srpskog pravnog tima.

Vazdušni napadi NATO-a na SR Jugoslaviju počeli su 24. marta i trajali su do 10. juna 1999. godine.

Agresija NATO-a na Srbiju počela je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a sve zbog optužbi da srpske snage bezbednosti vrše etničko čišćenje kosovskih Albanaca. Osim vojnih, gađani su civilni i privredni objekti. Tokom 78 dana trajanja bombardovanja, nastradalo je, kako se procenjuje, 4.000 civila, dok je ranjeno više od 12.000 ljudi. Sa Kosmeta je u centralnu Srbiju izbeglo više od 200.000 Srba, a materijalna šteta procenjena je na 30 do 100 milijardi američkih dolara.

NATO se poziva na imunitet i privilegije

Nakon podnetih tužbi građana Srbije, oglasio se i NATO pakt. U odgovoru koji je stigao Alijansa se pozvala na "imuniteta i privilegija" koje uživa.

"NATO neće učestvovati u ovom postupku i očekuje da srpske vlasti, uključujući sudove i tužilaštva, u potpunosti uvaže status, privilegije i imunitet koje uživa organizacija. NATO očekuje da Vlada Republike Srbije preduzme sve neophodne mere kako bi status koji uživa organizacija bio prepoznat i uvažen od strane Višeg suda u Beogradu", piše u njihovom zvaničnom odgovoru iz marta 2022. godine.