Srbija i Balkan
RT Balkan otkriva: Kako su Albanci postali glavni igrači na evropskom tržištu kokaina
Kulturne pojedinosti, duga istorija i duboke veze učinile su da albanski kriminalci imaju sve preduslove da ostvare dominantan položaj, kaže Marko Nicović za RT Balkan
Albanski kriminalci su postali glavni igrači na evropskom tržištu kokaina u proteklih deset godina, kako je to skoro objavila Kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv narkotika, zato što imaju sve preduslove za to, ocenio je za RT Balkan Marko Nicović, bivši načelnik policije grada Beograda.
Inherentna prednost Albanaca u kriminalnom svetu je to što pripadaju zatvorenoj etničkoj grupi, odnosno imaju čvrste rodbinske veze i porodičnu hijerarhiju, običaje koji opstaju vekovima, kao i sopstveni jezik koji malo ko van pripadnika njihove kulture govori - a povrh svega, albanski imigranti se mogu naći širom sveta kaže Nicović, koji je takođe član Svetske asocijacije šefova policija, a prethodno je služio i kao predsednik Svetske asocijacije policajaca za borbu protiv droge.
Nicović navodi da to znači da je u albanske kriminalne organizacije izuzetno teško prodrti, i da to predstavlja problem ne samo za Evropu, već i Kanadu i Ameriku.
"Kada sam bio na poslednjem kongresu šefova policije u januaru u Majamiju, bilo je reči o tome koliko je veliki problem ubaciti policijske agente u njihove redove. Porodica se drži sebe, a poseban jezik zahteva angažovanje prevodilaca za prisluškivanje razgovora", kaže naš sagovornik.
Nicović dodaje da je problem utoliko veći što i sam prevodilac, ukoliko se nađe, može biti povezan sa kriminalcima.
"Uvek se nađe neki rođak koji to prenese podzemlju", navodi Nicović.
Korupcija, lobiranje i veze sa pojedinim zapadnim službama
Nicović ističe da se u albanski etnički lobi ulagalo dugi niz godina, te da on sada kriminalcima obezbeđuje i političku i policijsku zaštitu, što je, kako kaže, "dodatni problem za sve kriminalističke policije sveta".
"Primera radi, CIA stvara 'crne fondove' od organizovanja tih krijumčarskih kanala. E sada, DEA i FBI se bore protiv toga. Isto u Nemačkoj, Savezna kriminalistička služba (BKA) se bori protiv kriminala, a BND se bavi političkom organizacijom službi i kriminala. Tako da oni tu imaju svoju snagu. Oni nisu kao populacija brojni, ali zbog svih tih faktora su postali jaki", ističe naš sagovornik.
Albanske kriminalne grupe su u proteklih dvadeset godina procvetale na svetskoj kriminalnoj sceni u tolikoj meri da "sada druge mafije rade za njih, odnosno oni su na neki način poslodavci drugim mafijama", podvlači Nicović.
On navodi da su luke Drač i Valona u Albaniji, ali i luka Bar u Crnoj Gori, postale izrazito važne za dopremanje kokaina iz Južne Amerike.
"Sa druge strane, heroinski put sa Srednjeg Istoka, odnosno Male Azije, ide ka KiM, zapadnoj Makedoniji i Albaniji, i onda se transportuje po svetu", dodaje on.
OVK i tzv. Kosovo stvoreni su novcem od droge
Duboka povezanost albanskih kriminalaca, terorista iz OVK i, zatim, jednoglasnog proglasa nezavisnosti "Kosova" postoji veoma dugo, ističe Nicović.
"Kada sam bio načelnik beogradske policije, još '82. godine smo imali dokaze da je pokret albanskih separatista i potom OVK finansiran drogom. Svi ti mafijaši su odvijali deo profita za pokret Kosova, bili su čak i u obavezi da to čine", navodi Nicović.
Naš sagovornik ukazuje da su se te veze mogle uočiti još ranije.
"Mi smo imali primer da je rođak Sinana Hasanija, dok je on bio ambasador u Danskoj (Hasani je bio ambasador Jugoslavije u Kopenhagenu između 1971. i 1974), odvajao novac, i da su oni preko svojih zvaničnika s Kosova bili uključeni u sistem", navodi Nicović.
Najbolji dokazi su očigledni
Da određene zapadne strukture pokrivaju albanske kriminalne grupe najbolje ilustruje primer Kfora, koji je na KiM još od 1999. godine, smatra bivši šef beogradske policije.
Nicović ukazuje da je za sve to vreme nezaposlenost u "Kosovu" izrazito velika - prema podacima raznih međunarodnih organizacija, ona se 2008. godine kretala između 35 i 65 odsto - a da je u istom periodu bilo zapanjujuće malo kriminalnih slučajeva posedovanja droge, odnosno da ih u pojedinim godinama nije bio ni jedan jedini, kako navodi naš sagovornik.
"A od čega se se prave kuće, zgrade, soliteri, od kojih para", pita se Nicović.
