Ohridski sporazum Beograda, Prištine i Žozepa Borelja: Šta zapravo mora da se primeni?

Nakon pregovora Beograda i Prištine u Ohridu uz posredstvo Evropske unije, od predstavnika srpske vlasti čuli smo kako su na sastancima koji su trajali 12 sati osigurani vitalni interesi zemlje.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da nije odstupio od svojih "crvenih linija" koje podrazumevaju ulazak takozvanog Kosova u Ujedinjene nacije i priznanje nezavisnosti.

Sa druge strane, iz stranaka poput Novog DSS-a čuli smo da je već prihvatanjem takozvanog evropskog plana za Kosovo i Metohiju Vučić pristao na kapitulaciju i de fakto priznanje nezavisnosti Kosova.

Danas se pojavilo i tumačenje albanskog novinara i bivšeg poslanika u takozvanoj kosovskoj skupštini Vetona Suroija koji je rekao da su dogovori postignuti u Briselu 27. februara i 18. marta u Ohridu međunarodnog karaktera, ali ne između Beograda i Prištine.

"U pitanju je dogovor između Srbije i EU, kao i Kosova i EU, što je nešto sasvim neobično u procesu normalizacije odnosa", kaže Suroi.

Ovaj albanski novinar i osnivač "Kohe" kaže da je u pitanju "putovanje koje zna svoje odredište, ali prolazi kroz neutabano tlo". Za njega je odredište postizanje sveobuhvatnog sporazuma koji je kodni naziv za sporazum o uzajamnom priznanju.

"Ukoliko se dogovori ne postignu, kaže se da će stranke biti kažnjene na putu ka Evropi. Pošto Srbija i Kosovo nisu na ubrzanom evropskom putu (Srbija u najboljem slučaju može da se pridruži Uniji u narednih deset godina, a Kosovo čak nije ni kandidat), ova kazna ne donosi mnogo štete", smatra Suroi.

Dogovorom u Ohridu o sprovođenju sporazuma i usmenim pristankom, Vučić je priznao nezavisnost Kosova, kaže za RT Balkan pokrajinski poslanik Novog DSS-a Branislav Ristivojević.

Dačić: Srbija u Ohridu uspela da zaštiti svoje nacionalne interese

Naš sagovornik kaže kako nikakve crvene linije o kojima Vučić govori nemaju smisla ako je u Ohridu usmeno pristao na sadržaj sporazuma u Briselu, a potom na njegovu implementaciju u Ohridu.

Na tragu ovog stava stigla je i današnja izjava šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja koji je rekao da dogovor postignut u Ohridu mora da se sprovede u potpunosti i da nema mesta za biranje.

"Svaki pokušaj da se dogovor iz Ohrida dovede u pitanje biće uzaludan. Sporazum je prihvaćen, mora da bude primenjen. Nema mesta biranju delova koji će se primeniti", rekao je Borelj.

On je istakao da je dogovor celina koja mora da se sprovodi kao takva na "holistički način", kao i da će Evropska unija pomno pratiti ko ga sprovodi, a ko ne.

Postavlja se pitanje da li je sprovođenje dogovora moguće samo do crvenih linija Srbije, ili ga je potrebno ispuniti u celosti, kako kaže Borelj.

Diplomata Zoran Milivojević za RT Balkan kaže da sporazumi postignuti u Briselu 27. febrara i 18. marta u Ohridu po dometu jedino važe za Evropsku uniju i nemaju nikakav domet izvan toga.

"Sporazumi su vezani za pregovarački proces i za pristupne pregovore. Ugrađuju se u Poglavlje 35 i bez obzira da li ih mi prihvatamo, oni se promovišu u merila pridruživanju EU, tako da imaju uticaju u procesu pridruživanja Uniji", napominje naš sagovornik.

Milivojević dodaje da, uprkos tome što je Srbija prihvatila dalje razgovore i usmeno se saglasila sa dogovorima, nema nikakve promene statusa Kosova i Metohije nakon postignutog dogovora, te je ono i dalje protektorat UN, važi Rezolucija 1244.

"Ni na koji način se ne krši Ustav Srbije jer nije potpisan bilateralni sporazum. Njihova ideja je bila da se potpiše sporazum, jer onda bi on imao karakter bilateralnog, što bi bilo de fakto priznanje nezavisnosti Kosova. Pošto mi nismo potpisali, onda puj-pike ne važi. Sada pokušavaju da ga nametnu kroz pregovarački proces, kroz nametanje tih elemenata bez kojih neće biti napretka na evropskom putu, ali to ne ulazi u statusna pitanja", napominje Milivojević.

Borelj je najavio da će danas na sednici Evropskog saveta dogovor ugraditi u poglavlje 35 i time su nam odredili uslove od kojih će zavisiti naš napredak na evropskom putu.

"Da li ćemo mi to ispuniti ili ne, zavisi od nas, a ne od Borelja", kaže Milivojević dodajući da neispunjavanje dogovora ne može da ima posledice na međunarodnom planu već samo po put Srbije u Evropsku uniju u smislu otvaranja poglavlja.

Jedina politička posledica koju Srbija može da pretrpi zbog neispunjavanja dogovora odnosi se na napredak u pregovaračkom procesu pristupanja EU, smatra Milivojević. Dodaje da je Srbija prihvatila da o nekim stvarima razgovara, te da će se meriti napredak, ali je prvo pitanje Zajednice srpskih opština koje mora biti rešeno da bismo išli dalje u proces normalizacije.

Srbija (ne)ostaje bez novca iz EU?

Na pitanje da li bi Srbija mogla da ostane bez novca iz Evropske unije, Milivojević kaže da EU može da zatvori neka davanja koja dobijamo kroz fondove i grantove, te da bi mogla da naredne godine ne odobri Srbiji pristup pojedinim IPA fondovima.

Napominje da Brisel ne može da izmeni ono što već imamo ugovoreno na osnovu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a što podrazumeva niz ugovora koji se sada nalaze u raznim procesima i fazama.

"Da bi to finansiranje prekinuli, potrebno je da se donese politička odluka, dakle da nam uvedu sankcije, ali za to moraju da imaju saglasnost svih 27 članica Unije", kaže Milivojević.

Naš sagovornik ističe da je politička posledica koju Srbija može da pretrpi zbog neispunjavanja dogovora, prekid evropskih integracija, a ekonomska – izostanak grantova i pristup IPA fondovima.