Granica odbranjena krvlju srpskih vojnika: General Konjikovac o borbama na Paštriku (VIDEO)

Danas se navršavaju 24 godine od nelegalne agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ), pokrenute pod izgovorom sprečavanja humanitarne katastrofe na Kosovu i Metohiji, a zapravo se iza svega krila težnja zapadnih zemalja da nasilno otcepe južnu srpsku pokrajinu.

Prošlo je gotovo četvrt veka od nelegalne, protivpravne agresije na jednu suverenu državu SRJ, a još uvek nismo dobili odgovore na pitanje: ako UN predstavljaju svetski poredak, kako je moguće izvršiti agresiju na jednu zemlju, bez odluke Saveta bezbednosti, navodi za RT Balkan penzionisani brigadni general Stojan Konjikovac.

Konjikovac napominje da je i sa aspekta NATO struktura bombardovanje bilo nelegalno.

"Čak i u NATO-u postoji organ koji se zove Atlantski savet, njega čine sve članice i odluke se donose jednoglasno. Znamo da niti se Atlantski savet sastajao, niti je doneo bilo kakvu odluku o bombardovanju. Odluku o agresiji na našu zemlju doneo je neformalni direktorijum četiri države: SAD, Velike Britanije, Nemačke i Francuske", kaže naš sagovornik i dodaje:

"Za izvršenje agresije na našu zemlju upotrebili su flotu od 786 aviona", navodi Konjikovac i dodaje da je tokom bombardovanja upotrebljeno više desetina tona osiromašenog uranijuma, koji je zabranjen po međunarodnim zakonima.

Ističe da je broj obolelih od kancera na ovim prostorima, kao posledica bombardovanja osiromašenim uranijumom, deset puta je veći nego pre. 

"Sve ovo govori da moćnici daju sebi za pravo ono što ne bi trebalo", kaže Konjikovac i dodaje: "Mi smo se našli u situaciji da moramo da branimo svoju državu i to smo uspešno i radili".

Paštrik - bitka krvavija i od Košara

Konjikovac je za vreme NATO agresije na SRJ bio u 549. motorizovanoj brigadi u Prizrenu pod komandom generala Božidara Delića. Sa UČK se, kaže, susreo godinu dana ranije, 1998. godine kada su teroristi pokušali da izvrše oružanu pobunu u zoni odgovornosti 549. motorizovane brigadi, ali je srpska vojska odlučnom reakcijom to sprečila. 

Položaji su im se nalazili na samoj državnoj granici sa Albanijom, koju su uporno i istrajno branili, dok su ih napadali pripadnici UČK sa Kosmeta i Albanije, kao i regularna vojska Albanije potpomognuta vazdušnim napadima NATO-a.

Tokom bitke na Paštriku poginulo je 26 boraca naše vojske, od kojih samo šest u neposrednoj borbi, a 20 direktno od udara NATO avijacije. Sa neprijateljske strane, nasuprot tome, podaci govore da je neutralisano između 800 i 1000 pripadnika terorističke UČK, kao i drugih pridruženih snaga.

Bitka je trajala od 26. maja do 14. juna. Upravo je ona bila odlučujuća za kraj rata, a završila se potpisivanjem Kumanovskog sporazuma. Cilj neprijatelja bio je da probije odbranu na državnoj granici, da napravi koridor i da neprijateljske snage uđu u Prizren za šest sati, najviše do dva dana. To bi stvorilo preduslove za ulazak tehnike i snaga NATO na prostor Kosova i Metohije i dalji prodor ka Suvoj Reci i dalje ka Prištini. 

"Tokom bitke na Paštriku bile su angažovane samo snage naše herojske 549. brigade i sopstvenim snagama smo uspeli da sprečimo kopneni prodor na našu teritoriju", navodi general.

"Neprijatelj je upotrebio i strategijsku avijaciju - takozvano tepih bombardovanje. Jedina smo jedinica u Evropi, da ne kažem u svetu, ranga puka brigade na koju je 24 puta ispoljeno dejstvo strategijske avijacije, odnosno dejstvo aviona B-2 i B-52. To se zove tepih bombardovanje, kada jedan par aviona ispusti 110 tona bombi, u potpunosti sravni površinu od 16 hektara i ništa živo ne može ostati tu", priseća se Konjikovac.

General Stojan Konjikovac ističe da su nadljudskim naporima svih pripadnika herojske 549. motorizovane brigade, posebno mladih vojnika zajedno sa starešinama, rezervistima i dobrovoljcima, uspeli da odbrane državnu granicu.

"Na našu sreću i preduzimanjem pravilnih mera komandovanja, NATO avioni u bombardovanju na Paštriku samo četiri puta su zakačili delove naših jedinica. I pored upotrebe strategijske avijacije naši položaji i dalje su ostali na granici", ističe Konjikovac.

"To je uspeh i svi pripadnici 549. motorizovane brigade su div junaci današnjice".

Bili su, kaže Konjikovac, ubeđeni da će izvršiti svoj zadatak. Održala ih je vera u pretpostavljene, u svoju jedinicu i snažna želja da odbrane svoju otadžbinu. Ti mladi ljudi, vojnici na odsluženju vojnog roka, dobrovoljci i rezervisti, i pored sve te sile koja je krenula protiv njih nisu posustali. 

Nevidljivi za državu 

Njihov doprinos nakon NATO agresije država nije vrednovala i bili su nevidljivi gotovo dve decenije. Ipak, okolnosti su se promenile u proteklih nekoliko godina.

"Činjenica je da doprinos prvenstveno vojnika, nije adekvatno vrednovan, posebno neposredno posle NATO agresije. Dugi niz godina, kao da nije bilo preporučljivo da se priča o tim događajima, što je vrlo pogrešno. Naravno da treba da se govori, snimaju filmovi, pišu knjige, gostuje na televiziji i informiše javnost o svemu onome šta se događalo", naglašava naš sagovornik.  

Izgovori su, kaže, bili razni, a borba za prava ratnih veterana duga je i mučna. Do skoro nije bilo Zakona o borcima - sistem ih nije prepoznavao. Nakon donošenja zakona mnogo je problema sa kojima se susreću. Prvenstveno - pitanje zdravstvene i novčane zaštite. Ovim pitanjima će se, kaže Konjikovac, udruženja boraca pozabaviti u narednom periodu, kako bi pokušali da poboljšaju nezavidan status. 

"Mi faktički dvadesetak godina nismo bili prepoznati u društvu, nismo postojali za sistem", kaže general Konjikovac i dodaje da, iako je zakon rešio mnoga pitanja, prostora za dogradnju ima i mora da se radi na tome. 

Državna granica je sačuvana uz pomoć hrabrih boraca iz 549. motorizovane brigade. Poruka, koju je preko radio-veze tada rekao njihov starešna, general Božidar Delić: "Nema nazad, iza je Srbija", od tog dana moto je borbe za očuvanje Kosova i Metohije, ne samo među vojnicima, već i među civilnim stanovništvom.