Izbori u SANU: Između kopče sa prethodnikom i patriotskog prožimanja

Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) u četvrtak bira novo rukovodstvo: predsednika i potpredsednike, kao i generalnog sekretara. Akademici će birati između dvojice kandidata za predsednika: astronoma Zorana Kneževića i kompozitora Svetislava Božića.

Knežević trenutno obavlja funkciju generalnog sekretara SANU. Na predstavljanju kandidata za rukovodstvo SANU rekao je, između ostalog, da je važno da ova institucija "nastavi kopču sa prethodnim periodom", da treba nastaviti saradnju s Vladom Srbije "ali s primesom političke uzdržanosti Akademije", kao i da treba raditi na stabilizaciji i rastu sredstava SANU, ali i rekonstrukciji Palate Akademije.

Božić je na istom predstavljanju istakao da ova institucija "nije vladina organizacija niti bi smela da bude destinacija kroz koju će delovati nevladine organizacije". On je naveo da je zadatak čelne ličnosti SANU da podstiče i zastupa naučnu i umetničku slobodu svojih članova, od kojih se "ne očekuje da misle i deluju kao hor, ali se u okolnostima složenim i teškim za narod pod krovom čijeg imena deluju, njihove individualnosti patriotski prožimaju".

Polemika koja se povela na predstavljanju kandidata za rukovodeće položaje u SANU barem delimično je pokazala stanje u ovoj najvišoj naučnoj instituciji. Bilo je optužbi da je u SANU na delu cenzura, napuštanja sale tokom govora pojedinih akademika, predloga da se glasovi u četvrtak broje javno…

Bez spektakularnog obrta  

"Stvar je sama po sebi dramatična zbog nepovoljnog položaja i gubitka funkcije i ugleda koju je u istoriji našeg naroda odigrala Akademija", kaže u izjavi za RT Balkan reditelj Emir Kusturica "nesuđeni" akademik.

Kusturica je, naime, početkom 2021. godine zatražio da bude izostavljen sa spiska kandidata za članstvo u SANU za koje ga je predložilo Odeljenje za jezik i književnost. Napisao je tada da je odluku doneo teška srca i naveo, između ostalog, da ne veruje "u dobre namere gospodina Vladimira Kostića, a najmanje u njegovo viđenje budućnosti Kosova i Metohije koje se razlikuje ne samo od ćutljive većine u SANU, nego je potpuno u skladu sa soroševskim viđenjem okupiranog Kosova i Metohije, ali i budućnosti Srbije". Osvrnuo se i na "kontrolu nad armijom akademika" koju ima osvetoljubivi Kostić, kako ga je nazvao. 

"Ja sam se zamerio bivšem predsedniku i tu je rođen jedan u nizu konflikata koji, nažalost, zbog pravdoljubivosti nisam mogao da izbegnem", kaže Kusturica danas.

On se osvrnuo i na predstojeće izbore u SANU.

"Ne mislim da će se desiti spektakularni obrt jer, po svemu sudeći sve se radi kako bi jedna slavna institucija bila pretvorena u još jednu nevladinu organizaciju", ističe Kusturica.

Kosovo i elementi dostojanstva

Srpska akademija nauka i umetnosti najviša je naučna i umetnička ustanova u Republici Srbiji. Akademija razvija i podstiče nauku, organizuje i unapređuje osnovna i primenjena naučna istraživanja, podstiče i unapređuje umetničku delatnost i time doprinosi opštem dobru naroda Republike Srbije i države.

Tako kaže član 2 Zakona o SANU, ali stvarnost je nešto drugačija. U toj našoj stvarnosti za žaljenje je činjenica da je verovatno najcitiranija rečenica u medijima odlazećeg predsednika SANU prof. dr Vladimira Kostića bila ona izgovorena 2015. godine u intervjuu za Radio Beograd: "Jedina politička mudrost u ovom trenutku jeste kako Srbija sa elementima dostojanstva da napusti Kosovo, jer ono ni de fakto ni de jure više nije u rukama Srbije".

Kako napuštanje dela državne teritorije doprinosi opštem dobru naroda Republike Srbije i države, da citiramo ponovo Zakon o SANU, to iz Akademije nikada nije objašnjeno. Tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić zatražio je od SANU da se izjasni o ovakvom stavu njenog prvog čoveka, kao što su to zatražili nekoliko godina kasnije i akademici Milovan Danojlić i Matija Bećković, posle još jednog intervjua medijima predsednika SANU u kojem je govorio o tome da niko nema tapiju na istinu po pitanju Kosova.

Bilo je to početkom 2021, stavovi Kostića bili su povod za demonstracije stotinak građana koji su se okupili ispred zgrade akademije, "prve demonstracije u 150-godišnjoj istoriji SANU", kako ih je nazvao Bećković. Izvršni odbor SANU je tada saopštio da se nikome ne može uskratiti pravo na lično mišljenje i njegovo izražavanje.

Treba dodati i da je najviša naučna ustanova u našoj zemlji učestvovala i u  unutrašnjem dijalogu o Kosovu i Metohiji 2018. godine i objavila zbornik radova svojih članova na ovu temu. Na samom početku zbornika, predsednik Kostić je naveo da SANU okuplja pojedince sa različitim stavovima u svim oblastima od društvenog interesa i da se "stoga ne može od nje očekivati definisanje jedinstvenog stava (što zvanično nije ni zatraženo), već pre prikupljanje i prezentiranje raspona različitih mišljenja i predloga akademika".

Jedan od tih predloga iz raspona mišljenja zapao je za oko protojereju-stavroforu Veliboru Džomiću koji je objavio autorsku tekst o ovom zborniku istakavši da se "u tom izdanju SANU našlo i tzv. nezavisno Kosovo" i to u prvom radu "Zapadnobalkanska konfederacija" autora akademika Dragoša Cvetkovića.

"Cvetković, iako je 'diskretni' matematičar, na nediskretan način je predložio da 'Zapadnobalkansku konfederaciju sačinjavaju članice Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Srbija i Crna Gora'. Sudeći prema izloženom i predloženom, 'Kosovo' za akademika Cvetkovića predstavlja nezavisnu i međunarodno priznatu državu bez obzira što taj srpski istorijski, duhovni i državni prostor nema te atribute. Cvetković je pet nezavisnih i međunarodno priznatih država, koje su i članice Ujedinjenih nacija i drugih relevantnih međunarodnih organizacija, svrstao sa tzv. Republikom Kosovo", napisao je tada Džomić.

Srpsko-hrvatski rečnik

Odlazeći predsednik SANU, prof. dr Vladimir Kostić verovatno će u široj javnosti najviše ostati upamćen po svojim izjavama o Kosovu i Metohiji, pitanju oko kojeg je i sama Akademija bila podeljena i uzavrelo na njega reagovala.

To, međutim, nije jedini izazov koji potencijalno čeka novog prvog čoveka SANU i novo rukovodstvo. Pojedini članovi ove visoke naučne institucije ukazivali su na to da su zapostavljene nacionalne humanističke nauke, poput akademika Vasilija Krestića koji je u jednom intervju s kraja 2021. godine izjavio da će nam se "zanemarivanje nacionalnih nauka kad-tad teško osvetiti". On je tada ukazao i na to da su u SANU zastupljeniji predstavnici egzaktnih nauka od predstavnika nacionalnih i društvenih nauka.

O tome kada će Akademija napustiti "jugoslovenstvo" i okrenuti se srpstvu pisao je i naučni saradnik na Institutu za evropske studije Miša Đurković  u autorskom tekstu za "Politiku" krajem prošle godine.

On je podsetio u tom članku da je privrženost jugoslovenstvu, iako te države nema već decenijama, najočiglednija u činjenici da SANU i dalje radi na Rečniku srpsko-hrvatskog jezika, umesto da počne rad na rečniku srpskog jezika.

"Izbor budućeg predsednika pokazaće da li će za SANU i dalje prioritet biti jugoslovenstvo, dženderizacija i ono za šta su zainteresovane strane ambasade, ili će se i Akademija poput sve većeg dela stanovništva, institucija i posebno omladine vratiti na pozicije zdravog srpskog nacionalizma na kojim je i nastala", napisao je Đurković.