Zapadnobalkanska četvorka: Da li bi je bilo da je Srbija rekla "da" Zapadu?

Srela se tri Albanca i Crnogorac u Skoplju.

Vic sa ovakvim početkom sigurno bi bio urnebesan, ali, susret Bujara Osmanija iz Makedonije, Olte Džačke iz Albanije, Krešnika Ahmetija sa "Kosova" i jednog Đorđa (Radulovića) iz Podgorice, završio se formiranjem novog saveza koji je, sudeći prema mišljenju sagovornika RT Balkana, usmeren protiv Srbije. 

Predstavnici te tri zemlje, i jedne teritorije, krstili su, naime, novorođenu alijansu prilično dugačkim imenom- "Zapadni Balkan KVAD – 100 odsto usklađenost sa spoljnom politikom EU".

Da ne bude nikakve zabune, s početka su se jasno deklarisali. Oni su za NATO, i (očekivano) protiv Rusije.

U izjavi, koja bi se mogla smatrati manifestom ove grupacije, navodi se da se "posle agresije Ruske Federacije na Ukrajinu, usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ali i šire sa pozicijama i vrednostima demokratskog sveta, pretvorilo u jedan od najvažnijih prioriteta zemalja koje teže članstvu u EU".

Da bi se, kako rekoše, poslala i jasna poruka "gde ove zemlje pripadaju", napomenuto je da je svaka od njih "pouzdan partner NATO-a i EU".

A, ako jednog od lidera crnogorskog Demokratskog fronta Milana Kneževića pitamo "gde pripadaju", reći će nam da je skup na kome su učestvovali predstavnici Podgorice, Skoplja, Prištine i Tirane, zapravo "samit Velike Albanije".

"Lepo li je videti Dritanovog savetnika na samitu Velike Albanije. A u Otvoreni Balkan nećemo dok Srbija ne izađe. Dostojni predaka sa Skadra i Mojkovca. P.S: Propalo se…ako može više od ovoga", naveo je on na Tviteru, dok je jedan od njegovih pratilaca duhovito prokomentarisao: "trese se Putin od ovijeh sila".

Diplomata Zoran Milivojević, komentarišući novoformirani politički blok primećuje da je indikativno to što u njemu nema Srbije i BiH u kojima je dominantan srpski faktor, i podseća da je čitav ovaj prostor (zemalja i teritorije koje su osnovale alijansu) pod kontrolom Severnoatlantske alijanse, kao i da je "reč o još jednom pokušaju da se potvrdi i afirmiše kosovska državnost".

"U pitanju je prostor, naravno sa izuzetkom Grčke, koji zauzima albanski nacionalni korpus, odnosno u kome je u velikoj meri zastupljen albanski faktor, tako da ne treba zanemariti ni mogućnost da je ovo pokušaj da se realizuju transalbanski ciljevi", upozorava Milivojević. 

On dodaje da je ideja Zapadnobalkanske četvorke inspirisana Višegradskom grupom, odnosno udruženjem Mađarske, Poljske, Slovačke i Češke u svrhe evropskih integracija, i unapređenja međusobne vojne, ekonomske i energetske saradnje.

Postavlja se, međutim, kako kaže Milivojević, pitanje kakav će uticaj ovo udruživanje imati na inicijativu "Otvoreni Balkan" koja je u funkciji zbližavanja zemalja regiona.

"Očigledno je to neki geostrateški plan od ranije i nije to ništa novo. Reč je o indirektnom pritisku na Srbiju, vezano za rešavanje kosovskog pitanja, a u funkciji potvrde kosovske 'državnosti', okolnim putem, preko regiona", jasan je Milivojević.

Istoričar Aleksandar Raković takođe smatra da poruka koja je Srbiji poslata stvaranjem KVAD-a, nikako nije dobronamerna.

"Jasno je da oni rade na tome da se Srbija izoluje od te njihove četvorke i da se praktično izuzme iz zapadnobalkasnskog konteksta. Još nije najjasnije da li je ovo pokrenuto, ili formirano, ali svakako je reč o izolaciji Srbije, jer samim tim što je njihova politika protiv Rusije, a Srbija je neutralna, ona je izuzeta iz takvih inicijativa", tumači sagovornik RT Balkana.

Novi pritisak na Srbiju: "Kosovo" u NATO četvorci sa Zapadnog Balkana

On, kaže, ne razume ni zašto bi se pravila ovakva inicijativa, a pogotovo zašto na tim osnovama "da sledi evropsku politiku", budući da svaka od ove tri države, kao i kvazidržava Kosovo zapravo već slede evropsku politiku u vojnopolitičkom smislu.

"Ovo je još jedan od pritisaka na Srbiju, jer da je ona podlegla zahtevima Zapada, ne bi ni bilo ovakvog saveza. Ne bi bilo ni potrebe da se bilo šta formira, jer svi bi sledili tu evropsku političku agendu rusofobije. Ovo je formirano da se prikaže ko su dobri, a ko loši momci. A loši momci su, u ovom kontekstu, Srbija i Republika Srpska, odnosno srpski narod", zaključuje Raković.

Motivi Albanije i "Kosova" kada je reč o pridruživanju Zapadnobalkanskoj četvorci, potpuno su jasni, ali ima li slučajnosti u tome da Crna Gora ulazi u ovakav politički savez u trenutku dok na krilima trijumfa opozicije jača srpski faktor u toj zemlji?

"Bez obzira na to što je u toku uspeh srpske ideje u Crnoj Gori, faktori koji pobede, slediće i dalje politiku koju je trasirao Milo Đukanović. To je jedna paradoksalna situacija, gde će se jedan deo srpskog naroda naći nasuprot interesima Srbije i Republike Srpske. Neko Srbe u Crnoj Gori po svaku cenu uvlači u evroatlantističku politiku kojoj srpski narod ne želi da pripada", uveren je naš sagovornik.

Tako da, kako kaže Raković, iako će Milaković sigurno pobediti Đukanovića, ništa neće biti bolje u spoljnopolitičkim odnosima.

"U spoljnoj politici nova crnogorska vlast koju će, izvesno je, formirati 'Evropa sad', slediće ciljeve Zapada. Srbija i RS nastavljaju neutralnu politiku i moramo da se naviknemo na to. Ne treba da nas čudi ni  ova inicijativa, niti bilo šta što bi još moglo da se pojavi", navodi on.

Jedini koji u udruživanju "Kosova", Albanije, Severne Makedonije i Crne Gore, ne vidi ništa loše za Srbiju jeste Predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić koji je nedavno, u Beogradu, zajedno sa prištinskim predstavnicima proslavljao godišnjicu samoproglašene nezavisnosti Kosova.  

On je za "Kosovo onlajn" ustvrdio da, iako „paranoični srpski nacionalisti“ ovo udruživanje mogu da vide kao antisrpsku ideju, ova platforma se ne može tumačiti kao udruživanje protiv Srbije, Srba i "otvorenog Balkana", tim pre, dodaje, što je poznato da su Amerikanci glavni kontrolori u tom delu Balkana.

"Za razliku od Srbije, to su zemlje koje su članice NATO-a. Pitanje je da li u Srbiji neko treba da se plaši, a treba da se boji ako izigra dogovor i ostane sa Rusijom! U tom slučaju Srbija bi dobila ozbiljno okruživanje u ekonomskom smislu, i mehanizam ozbiljne izolacije", rekao je Janjić.