RT Balkan u Crnoj Gori uoči izbora: Kad jednom slobodu osetiš, više ne trpiš tiraniju

Stariji Rožajac u nekoj još starijoj plavoj jakni podobro je jutros u centru Rožaja iskolačio oči na mene kad sam ga pitao za koga će u nedelju glasati:

"Kako za koga? Za Mila", skoro da je podviknuo, a onda je bez dodatnog pitanja sa moje strane dao i obrazloženje:

"Za  Mila sam trideset i kusur godina. Za njega bih, sad da mi kaže, uradio sve što zatraži. Obukao bih haljinu, stavio šamiju, i pucao bih samo kad bi mi rekli da treba", ispričao mi je u dahu.

Iz njegove kuće, Milo će, kaže, u nedelju imati 11 sigurnih glasova. Kako bude on kao glava kuće glasao, tako će i ukućani i tu nema rasprave.

U mesecu Ramazana ujutru u centru Rožaja i nema mnogo ljudi. Glavna ulica, šetalište, sokaci okolo, napuniće se tek večeras, kad padne noć, kad počne iftar, večernja molitva.

Moj sagovornik, kad sam ga posle pitao šta je glavna Milova zasluga, pa za njega glasa 30 godina, kaže da je na prvom mestu to što je Milo – "spasio Rožaje".

"Kad je ono bilo bombardovanje, Milo je, niko drugi, išao do Bila Klintona u Ameriku čak da moli za Crnu Goru, i, spasio je i Rožaje i državu. A to se lako ne zaboravlja", veli mi ovaj Rožajac.

Dvadeset metara dalje niz šetalište, nešto mlađi meštanin varošice na severu Crne Gore, na isto pitanje, kad sam mu pomenuo Mila, umalo nije opsovao:

"Trideset godina ja njega gledam i, dosta je. Vreme je da ode i tako će, ako Bog da, u nedelju i biti", kaže.

 Onda je nastavio da je Milo oko sebe u Rožajama "okupio najgore ljude", sve one "sa dna kace", da se sa njima "tali",  da je njemu i njima dobro, a narodu i sirotinji kako bude.

"Koliko nam je ovde dobro bilo pod Milom biće ti jasno kad ti kažem da su mi braća, da su moja deca, da su njihova deca, svi u inostranstvu, pola Rožaja je gladnog stomaka otišlo u inostranstvo, toliko nam je u ovih trideset godina pod njim bilo dobro", kaže ovaj Rožajac.

Rožaje je ovih dana uz Petnjicu, Bijelo Polje, Plav i Gusinje, pod budnim okom čitave Crne Gore. Svi prate da li će dijaspora masovno doći u subotu i nedelju, na glasanje, ako dođu, koliko će ljudi doći, veruje se da bi ti glasači mogli biti onaj "rezervoar glasova" o kome je Đukanović govorio posle prvog kruga izbora i u koji se on posebno nada.

Neke procene govore da je u inostranstvu oko 150.000 Crnogoraca sa pravom glasa, najviše glasača očekuje se iz Nemačke, Luksemburga, a "Aerodromima Crne Gore" tokom ove nedelje najavljeno je osam vanrednih letova sa glasačima iz zemalja zapadne Evrope.

Danas u Rožajama, niti na putu od Novog Pazara ka Rožajama, i dalje ka Beranama, Mojkovcu, Kolašinu, Podgorici, skoro da i nije bilo vozila sa stranim tablicama. Na magistrali od graničnog prelaza Špiljani prema Rožajama tek jedan mercedes sa nemačkim tablicama, jedan žuti kombi sa registracijom Luksemburga parkiran pored puta, još jedan mercedes sa nemačkim tablama iza Rožaja, i, to je sve.

U samim Rožajama, mišljenja oko toga koliko će ljudi iz dijaspore stići do nedelje su podeljena:

"Dolazi 30.000 naših ljudi da podrže Mila i to će presuditi", kaže jedan od meštana.

"Ovo što još nema naših iz inostranstva vara, ljudi danas rade, noćas i sutra će mnogi krenuti, sutra uveče i u nedelju ovde će biti velika gužva", veli mi drugi Rožajac.

Treći, koji je otvoreno protiv Mila veli da i neće biti neke velike navalice.

"Misliš da će ljudi da gube dnevnice da dođu da glasaju, varaš se", kaže mi.

U prvom krugu predsedničkih izbora u Rožajama je pobedio Milo Đukanović sa 6.500 glasova, ali je i Jakov Milatović, nekima na iznenađenje, sakupio skoro 1.400 glasova.

"Ne treba zaboraviti da smo mi Bošnjaci sa severa, iz Rožaja, Petnjice, 2006. godine, kad je bio referendum o nezavisnosti Crne Gore bili tas na vagi koji je presudio. Verujem da će i sada biti tako, u Milovu korist, naravno", kaže mi još jedan Rožajac, njega sam sreo na raskrsnici ulica Maršala Tita i 13. jula u centru Rožaja.

Tridesetak kilometara dalje ka Podgorici, u Beranama, priča nešto drugačija.

"Nadam se, šta se nadam, uveren sam i niko me ne može ubediti u suprotno da je onaj u nedelju gotov. Trideset godina ga gledamo, od kad znam za sebe, znam za njega, i dosta je više", kaže prvi Beranac koga sam pitao za mišljenje šta bi se moglo desiti u nedelju.

Kao glavni razlog svoje uverenosti u pobedu Milatovića, moj sagovornik navodi da se narod u poslednje nepune tri godine, od izbora 30. avgusta 2020.  oslobodio straha, da je osetio slobodu, i da posle toga – nema nazad.

"Daleko je taj strah išao... Verovali su ljudi da ih odnekud snimaju dok glasaju u kabinama, nosili svoje olovke na glasanje, bojali se reč da progovore u kući a kamoli u kafani i na ulici, sad toga više nema. Znam za priču iz jednog grada ovde na severu, na jednom stubu blizu stanice policije nekad bili zvučnici razglasa za obaveštavanje naroda, posle prestali da ih koriste, ostali da vise neki kablovi, pola meštana bilo uvereno da su to neki prislušni uređaji i ubeđivali jedni druge da u toj ulici niko ništa važno ne govori", priča mi ovaj Beranac.

Drugi me je uhvatio za ruku i odveo nekoliko stotina metara dalje do ispred stanice policije:

"Nekad, danima pred izbore, ovde nisi mogao da prođeš od naroda koji je ko zna odakle dolazio po lične karte. Danas, vidiš i sam, ovde nema nikoga. Ako je kakve razlike u odnosu na ranije izbore, razlika je i u ovome", slikovito mi je objasnio sagovornik.

U Beranama, u prvom krugu pobedio je Andrija Mandić sa oko 4.400 glasova, drugi je bio Milatović sa 4.200, Milo tek treći sa oko 3.500 glasova. U centru Berana, na jednoj od zgrada velikim slovima, danas sam video, piše "Kosovo je srce Srbije", malo dalje neko je napisao: "Šta ti je lave, ba, đe'š na Rusiju", u centru na jednom velikom zidu je i mural posvećen Vasojevićima. Za "braću iz Srbije", u centru Berana, parking je danas bio – besplatan.

U samim Beranama, ljudi sa kojima sam danas pričao i koji su otvoreno protiv Đukanovića, kažu da ne strepe mnogo od dijaspore, glasova koje bi Milo na taj način prikupio.

"Pogledaj kako je atmosfera pred izbore opuštena, relaksirana, što bi rekao Dritan. A u takvoj atmosferi Milo gubi. On se mnogo bolje snalazi u atmosferi sukoba, svađa, napetosti. Narod se više ne boji, sad Milo više ne može da hapsi vladike k'o što je nekad radio", veli jedan od Beranaca.

U Beranama ocenjuju da je glavni autogol Milo Đukanović sebi dao zakonom o slobodi veroispovesti kada je ljude izveo na ulice u litijama koje su trajale nedeljama i mesecima. Litije Beranci sa puno ponosa i danas pominju.

"Tu je on pogrešio, ljudi izašli, osetili slobodu, a kad slobodu jednom osetiš, više ne trpiš tiraniju", kažu u Beranama.

Magistralom od Ribarevine preko Mojkovca i Kolašina prema  Podgorici i danas, kao i pred prvi krug dominiraju bilbordi sa likom Mila Đukanovića i porukom – "Milo, nego ko". Istina, jedan od bilborda iznad Mojkovca neko je gađao nekom crvenkasto-žućkastom farbom ili jajima pa je Milov lik na ovom bilbordu umrljan.

U samom Mojkovcu, situacija kao i u Beranama. Ovde je Milo u prvom krugu pobedio, ali, Mojkovčani sa kojima sam pričao, i koji su protiv Mila, veruju da će u drugom krugu kada se saberu glasovi Jakova i Andrije, Gorana Danilovića, Jakov pobediti Mila.

Kraj magistrale u Mojkovcu i u Kolašinu su i bilbordi sa kojih Andrija Mandić pozive meštane da u nedelju glasaju za Jakova Milatovića. Ima i jedan bilbord sa koga Aleksa Bečić poziva Kolašince da glasaju za Jakova.

U samoj Podgorici, oni koji još nisu rešili za koga će u nedelju, ako takvih još ima, čekaju večerašnji TV duel Đukanovića i Milatovića pa će spram toga glasati.

"Ima da ga skinemo u nedelju. Garantovano", kaže mi Podgoričanin kojeg sam iza podne sreo na Trgu nezavisnosti.

"Jeste li sigurni, ono baš sigurni", pitam ga.

Zastane...

"Ama, pa i nisam baš! Vlada ovaj 30 godina, dobro se izveštio, a, njemu su ovi izbori mnogo važniji od izbora", veli.

Pokušaj razgovora sa još jednim Podgoričaninom propao je u startu:

"Neću da kažem ni slovo", dočekao me "na nož".

"Zašto"...

"Zato što se ovde više ne zna ko je novinar, ko policajac, ko peta kolona, ko inspektor, ko špijun, ko izdajnik... To se znalo za vreme socijalizma, sad se nikakvog jada više ne zna", otišao je sve psujući niz ulicu i osvrćući se da ga ne pratim.