Proganjanje, mučenje i ubijanje: Šta sve piše u optužnici protiv lidera tzv. OVK

Bivši lideri OVK među kojima je bivši predsednik "Kosova" Hašim Tači izjasnili su se da nisu krivi ni po jednoj tački optužnice, na početku suđenja u Specijalizovanom sudu za zločine na Kosovu i Metohiji.

Nekadašnje vođe tzv. OVK Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići optuženi su za ratne i zločine protiv čovečnosti počinjene u 43 nelegalna pritvora na Kosovu i Metohiji i na dva mesta na severu Albanije nad najmanje 407 pritvorenika, među kojima su bili Srbi, Romi i "nelojalni Albanci", od kojih je najmanje 102 ubijeno.

Tužioci su u dopunjenoj optužnici, početkom marta, objavili identitet 75 žrtava, od kojih je 51 srpske nacionalnosti. U pritvorima OVK stradala su i 23 Albanca i jedan Rom. Identitet još 27 žrtava biće obelodanjen tokom procesa, piše "Kosovo onlajn".

Optužnica u 10 tačaka i na više od 300 strana tereti optužene za ratne i zločine protiv čovečnosti, uključujući nelegalno pritvaranje, mučenje, ubistva i nestanke od marta 1998. do septembra 1999. godine.

Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).

Ta krivična dela kvalifikovana su u šest tačaka kao zločini protiv čovečnosti, a u četiri tačke kao ratni zločini. Za te zločine, po optužnici, Tači i saoptuženi snose i individualnu i komandnu odgovornost.

Po optužnici, pomenuta četvorka je učestvovala u udruženom zločinačkom poduhvatu (UZP). Cilj tog zločinačkog poduhvata, kako navodi Tužilaštvo, bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je tzv. OVK smatrala protivnicima – Srbima, Romima i Albancima koji su proglašavani za "izdajnike", "špijune" i "kolaboraconiste" sa srpskim vlastima.

Optuženi su, u vreme obuhvaćeno optužnicom, bili članovi Glavnog štaba OVK: Tači kao politički komesar, kasnije i zapovednik, Veselji kao šef obaveštajne službe, Seljimi kao glavni operativac, a Krasnići kao zamenik komandanta i portparol.

Kao saučesnici u UZP, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Silja, Ljahi Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejeman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci, kao i drugi pripadnici OVK, uključujući komandante zona i zamenike komandanata.

Konkretno i pojedinačno se opisuju zločini u nelegalnim zatvorima OVK u Likovcu, Jablanici, Lapušniku, Volujku, Drenovcu, Mališevu, Bajgori, Lapaštici, Zlašu, u Prištini, Klečki, kao i Cahanu i Kukešu u Albaniji.

U slučaju "Tači i ostali", Tužilaštvo je do sada obezbedilo više od 300 svedoka.

Tužilac Pejs: Sudbina mnogih žrtava OVK još nije otkrivena

Tužilac Džejms Pejs naveo je da je OVK kažnjavala svoje protivnike po ustaljenom obrascu, i da je od aprila 1998. do avgusta 1999, lišila slobode više stotina ljudi koji su bili njihovi politički neistomišljenici.

"U optužnici im se na teret stavlja najmanje 440 slučajeva zatvaranja", rekao je tužilac.

Žrtve su se, kako je precizirao bavile šumarstvo, poljoprivredom, ali je među njima bilo i novinara, radnika u javnim preduzećima i nastavnika. Zajednički imenilac bilo im je to što nisu podržavali politiku OVK.

"Osim Albanaca i Srba među žrtvama su Romi, Crnogorci i Bošnjaci, a dokazi će pokazati da su ta lica koja su protivzakonito zatvarana između ostalog bila optužena da su tzv. kolaboracionisti", rekao je tužilac.

On je pojasnio da su žrtve, ako su imale sreće, bile premlaćivane, ili na druge načine fizički i mentalno zlostavljane. Najmanje 102 osobe brutalno su ubijene.

Mučenjenja "špijuna" događala su se u selima, zabačenim i napuštenim kućama, u štalama, i u kasarnama. Pejs je naveo da su neke od tih lokacija bile kasarna u Jablanici i selo Lapušnik.

Sudbina mnogih žrtava OVK još uvek nije otkrivena, rekao je Pejs, dodajući da su njihovi najbliži bili primorani da se suoče sa neizvesnošću.

"Dokazi će pokazati da su zločini izvršeni po sličnom obrascu kako prostorno tako i vremenski. Oni su vršeni sistematski, bili su rasprostranjeni i bili su deo napada usmerenih na protivnike i izvršeni su u kontekstu oružanog sukoba snaga OVK i SRJ", kazao je tužilac.

Na suđenju je rečeno da je prilikom pretresa kuće Seljiimija nađen spisak "kolaboracionista" širom Kosova.

Takođe, tužioci su i više puta istakli da i izveštaj KFOR-a ukazuju na to da su pripadnici OVK kršili sporazum o demilitarizaciji, hapsili Srbe i druge civile.

Cilj udruženog zločinačkog poduhvata kontrola nad Kosovom

Kako se navodi u optužnici, "propratni materijal dalje ukazuje na to da su navedeni pojedinci delovali u okviru zajedničkog cilja tokom perioda od najkasnije marta 1998. do septembra 1999. kako bi ostvarili i sprovodili kontrolu nad celim Kosovom, između ostalog, protivpravnim zastrašivanjem, zlostavljanjem, vršenjem nasilja nad onima koje su smatrali svojim protivnicima i njihovim uklanjanjem".

"Taj zajednički cilj obuhvatao je izvršenje krivičnih dela progona, zatvaranja, proizvoljnog lišavanja slobode, drugih nehumanih postupaka, surovog postupanja, mučenja, ubistva i prisilnih nestanaka. Na njegovo postojanje i obeležja ukazuju: izjave za javnost OVK iz ranih dana, pre perioda na koji se odnose optužbe, saopštenja za štampu i politički proglasi Glavnog štaba OVK, izjave za javnost članova Glavnog štaba OVK, kao i druge publikacije OVK iz inkriminisanog perioda, propisi, strukture, uputstva i naredbe koje su osumnjičeni sastavljali, izdavali ili odobravali, krivičnih dela izvršenih na navedenim lokacijama i lično učešće osumnjičenih i drugih viših zvaničnika OVK/Privremene vlade 'Kosova' u izvršenju krivičnih dela", stoji u optužnici.

Tužilaštvo posebno ističe da dokazi ukazuju da je Hašim Tači značajno doprineo zajedničkom cilju UZP. Podseća se da je on jedan od osnivača Glavnog štaba OVK i da je otprilike od juna 1998. takođe bio na čelu Direkcije OVK za informisanje i na čelu Direkcije OVK za politička pitanja. Po osnivanju privremene kosovske vlade, krajem marta 1999, Tači je postao predsednik vlade "Kosova" i takođe obavljao dužnost vrhovnog komandanta.

"U tom svojstvu, Tači je: direktno učestvovao u formulisanju, odobravanju, diseminaciji i implementaciji planova, principa i prakse usmerenih na ostvarivanje zajedničkog cilja; lično učestvovao ili na drugi način doprineo izvršenju krivičnih dela iz tačaka 1–10; koordinirao ili na drugi način doprinosio naporima da se opovrgnu, ili pak daju netačne informacije međunarodnim posmatračima i javnosti o izvršenju krivičnih dela iz tačaka 1–10, i na drugi način davao informacije i političku, logističku, vojnu ili finansijsku podršku učesnicima u UZP, kao i koordinirao i uspostavljao vezu između njih, radi ostvarivanja zajedničkog cilja", piše u optužnici.

Tužilaštvo takođe navodi da, kada je reč o ulozi Tačija "u razradi planova, principa i prakse radi ostvarivanja zajedničkog cilja, propratni materijal ukazuje na to da je njegova vlast u OVK bila očita i da su mu se drugi članovi Glavnog štaba priklanjali prilikom donošenja odluka".

Tači je imao ovlašćenje da imenuje lica na ključne položaje u vlasti, da unapređuje, smenjuje, izdaje pohvale i ukore kao i da uvodi ili ukida disciplinske mere protiv pripadnika OVK. Pored toga, propratni materijal ukazuje na to da su odluke Glavnog štaba OVK donošene jednoglasno i da su njegovi članovi, uključujući Tačija, formulisali ili odobravali saopštenja i izjave za javnost OVK. U mnogima od tih izjava, neprekidno i javno se podsticalo ili odobravalo nasilje nad protivnicima, piše u optužnici.

Tači znao za likvidacije, bio na mestima zločina

Navodi se i da je u junu 1998. Glavni štab OVK obrazovao Direkciju za obaveštajne poslove, koja je imala i zaduženje da otkriva lica koja sarađuju sa Srbima. Glavni štab je smatrao da ta lica zaslužuju kaznene mere, uključujući likvidaciju.

"Propratni materijal dalje ukazuje na to da je, tokom 1998–1999, na Kosovu bilo opštepoznato, a samim tim i Tačiju, da se likvidiraju lica optužena za saradnju sa Srbima", piše u optužnici.

Kad je reč o učešću i doprinosu Tačija krivičnim delima iz optužnice, dokazi ukazuju to da je "učestvovao u tim krivičnim delima" i da je "tokom inkriminisanog perioda posetio više drugih lokacija navedenih u tačkama optužnice".

Njemu se na teret stavlja i da je u naporima da se poreknu ili dostavi netačne informacije u pogledu krivičnih dela, u "najmanje dva navrata, lično dostavio neistinite informacije". Tužilaštvo je navelo i da propratni materijal takođe ukazuje na druge slučajeve kada je Tači doprineo širenju netačnih ili nepotpunih informacija o aktivnostima OVK.

"Tači je u svojstvu predsednika vlade imao ovlašćenje, između ostalog, da imenuje lica na ključne položaje u vlasti, poput ministra odbrane (direktno podređenog predsedniku vlade), načelnika štaba OVK, komandanta nacionalne garde i načelnika obaveštajne službe (direktno podređenog predsedniku vlade). To pokazuje da je Tači imao stvarnu mogućnost da spreči vršenje krivičnih dela i kazni svoje potčinjene u vreme kada su ta dela izvršena. Na osnovu gore navedenog sledi da je tokom inkriminisanog perioda postojao odnos pretpostavljeni-potčinjeni između Tačija i pripadnika OVK na lokacijama obuhvaćenim revidiranom optužnicom. U pogledu izvršenih krivičnih dela, sudija za prethodni postupak upućuje na zaključke koje je izneo o krivičnim delima iz tačaka 1–10 koja su izvršila lica potčinjena Tačiju".

I ne samo da je imao saznanja o zločinima, optužnica tereti Tačija da je "on bio prisutan na više lokacija na kojima su izvršena krivična dela za koja se tereti".

"On je bio svedok kada su pripadnici OVK zlostavljali žrtve na terenu. Tači je imao saznanja i na osnovu informacija iz drugih izvora. Na primer, kao član Glavnog štaba OVK i vrhovni komandant, Tači se sastajao sa komandantima operativnih zona na terenu. Izveštaji su slati i Glavnom štabu OVK, uključujući Tačiju, a održavan je i redovan kontakt sa komandantima zona. Na osnovu propratnog materijala, tokom celokupnog inkriminisanog perioda, Tači je takođe imao više sastanaka sa predstavnicima međunarodne zajednice na kojima je eksplicitno upozoren na zločine koje vrše ili su izvršili pripadnici OVK", navodi se u optužnici.

Štaviše, tvrdi Tužilaštvo na osnovu prikupljenih dokaza, Tači i drugi pripadnici OVK na rukovodećim položajima, konkretno članovi Glavnog štaba, imali su pristup sredstvima veze, poput kurira, voki-tokija i satelitskih telefona, zahvaljujući kojima su oni pripadnici OVK u operativnim zonama bili u svakodnevnom kontaktu.

"Sve gore navedeno se odvijalo tokom inkriminisanog perioda, u situaciji u kojoj je bilo opštepoznato da pripadnici OVK vrše zlostavljanje civila, uključujući otmice, zatvaranja, premlaćivanja i ubistva. Iz toga sledi da je Tači znao ili imao osnova da zna da njegovi potčinjeni nameravaju da izvrše krivična dela ili su ih već izvršili", kaže se u optužnici.

Ne samo da Tači nije "preduzeo neophodne i razumne mere koje je bio dužan da preduzme kao pretpostavljeni da spreči vršenje krivičnih dela i kazni počinioce" nego je "povremeno odobravao radnje svojih potčinjenih svojim prisustvom na licu mesta i nepreduzimanjem mera kada je bio očevidac zlostavljanja žrtava od strane pripadnika OVK".

Tužilaštvo zaključuje da su tokom perioda na koje se odnosi optužnica, Tači i ostali optuženi svojim delima i propustima uzrokovali smrt osoba na Kosovu i u severnoj Albaniji, uključujući i hapšenja ili otmice, na mestima zatočenja ili u vezi sa njima. Ovo uključuje ubistva počinjena tokom i smrt kao rezultat okrutnog i nehumanog postupanja na mestima zatočenja.

U Mališevu ubijeno 37 Srba

Prema navodima optužnice, posebno su strašni zločini počinjeni na teritoriji Kline, u Mališevu i okolini. Tu je od 16. do 27. jula 1998. godine ubijeno najmanje 37 Srba.

Samo u dva dana 26. ili 27. jula 1998. godine, likvidirano je njih 25. Među njima je čak 13 članova porodice Kostić – Dimitrije, Lazar, Todor, Miroljub, Vekoslav, Vitomir, Saško, Živko, Miodrag, Svetislav, Srećko, Mladen i Nebojša. Tu su stradali i Rajko i Cvetko Nikolić, kao i Krsta Stanojević. U jamu Volujak bačena su tela još devet Srba koji su ubijeni – Spasa Baznić, Božidar, Mladen, Nemanja i Novica Božanić, Miodrag, Spasoje i Predrag Burzić i Srećko Simić.

"Sudija za prethodni postupak konstatuje da propratni materijal ukazuje na to da su pripadnici OVK lišili života u Mališevu i okolini, otprilike 26. ili 27. jula 1998. ili nešto kasnije devet muškaraca, Srba iz Opteruše, 15 muškaraca, Srba iz Retimlja u pećini Volujak, opština Klina. Uveče 18. ili 19. jula 1998, pripadnici OVK su izveli, u odvojene grupe, srpske zatvorenike, odvezli su svaku grupu posebno kamionom. Zatvorenici su odvedeni u jednu šumu, gde su ih maskirani pripadnici OVK ubili", navodi se u optužnici.

Dodaje se da je na posmrtnim ostacima koji su nađeni utvrđeno da su neki stradali od udarca tupim predmetom, a drugi od prostrelnih rana.

U optužnici se navode i događaji koji su prethodili ubistvu Srba.

"Dana 18. jula 1998, jedinice OVK izvršile su napad na sela Opteruša, Retimlje i Zočište. Srpsko stanovništvo tih sela predalo se OVK. Pripadnici OVK su ih odveli i tukli. OVK je te muškarce držala zatvorene u Drenovcu, da bih ih zatim prebacila u Mališevo", kaže se u optužnici.

Takođe se navodi da su Mališevu 18. i 19. jula 1998. ubijeni Srećko i Srđan Vitošević, Aleksandar Stanojević, Duško Patrnogić, Tomislav, Đurđe i Saša Baljošević, Duško Đinović, Čedo Čabarkapa, Duško Dolasević, Radovan i Branislav Staletić.

Krasnići u policijskoj stanici gde su bili zatočenici

U optužnici stoji da je "identifikovano da je Jakup Krasnići bio prisutan na licu mesta krajem jula 1998. i da je jednom prilikom posetio prostoriju u kojoj su držani zatočenici. Određeni pripadnici OVK pritvorili su u bivšu policijsku stanicu u Mališevu najmanje 48 osoba u različitim vremenskim periodima i bez zakonskog postupka do 26. ili 27. jula 1998. godine"

"Zatočenici su držani u zaključanim ćelijama i pod stražom. Između. 17. jula 1998. i 26. ili 27. jula 1998. zatočenici u bivšoj policijskoj stanici u Mališevu držani su u pretrpanim prostorijama, sa malo ventilacije, i obezbeđivana im je neadekvatna hrana, voda, medicinska nega i posteljina. Više pripadnika OVK rutinski je podvrgavalo zatočenike teškim premlaćivanjima i psihičkom zlostavljanju. Zatočenike su udarali kundacima pušaka i drugim oruđem, udarali nogama i na drugi način pretili smrću i fizičkim nasiljem. Mogli su da vide i čuju teška zlostavljanja drugih zatočenika. Među zatvorenicima su bili pristalice LDK i osobe srpske i romske nacionalnosti", navodi se u optužnici.

Konstatuje se i da hapšenje i zatvaranje tih lica nije bilo opravdano ni krivičnim gonjenjem ni osnovanom sumnjom da je iz bezbednosnih razloga apsolutno neophodno lišiti ih slobode. Zatvarani su na osnovu neodređenih optužbi o špijunskim aktivnostima ili zato što su srpske etničke pripadnosti.

"Trinaest zatvorenika držano je u prostoriji površine 16 kvadratnih metara, u kojoj su na prozoru bili samo mali otvori. Pripadnici OVK redovno su zlostavljali uhapšena, odnosno zatvorena lica, kako psihički, tako i fizički. Pripadnici OVK su pretili zatvorenicima da će ih još više zlostavljati", stoji u optužnici o dešavanjima u Mališevu.

Zatim se dalje navodi da je otprilike 19. jula 1998. 13 zatočenika izvedeno u grupama.

"Zatočenici su smešteni u kombi i odvezeni na obližnju lokaciju gde su ih pojedini pripadnici OVK streljali i ubili. Jedan zatočenik je pobegao. Tela ostalih 12 muškaraca izvučena su iz jedne masovne grobnice u Mališevu 2005. Uprkos širokom publicitetu i ponovljenim zahtevima, članovima porodice su uskraćene informacije o sudbini onih koji su bili zatočeni u Mališevu", stoji u optužnici.

"Kosovo onlajn" će u narednim danima nastaviti da objavljuje delove optužnice.