RT Balkan analiza: Šta nas očekuje na pregovorima u Briselu?

Sutra se očekuje nastavak pregovora Beograda i Prištine u okviru dijaloga pod pokroviteljstvom Evropske unije, a u Briselu će se sastati glavni pregovarači Petar Petković i Besnik Bisljimi, najavio je portparol Evropske unije Peter Stano.

Stano je naveo da Petković i Bisljimi dolaze kako bi "izneli sve što je dogovoreno u Ohridu i počeli sledeće korake ka implementaciji".

Susret glavnih pregovarača je prvi nakon sastanka u Ohridu 18. marta, gde su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti dogovorili o primeni Sporazuma o normalizaciji odnosa.

Pregovori će biti mnogo više tehničke prirode i ništa preterano bitno neće doneti, kaže za RT Balkan Rajko Petrović sa Instituta za evropske studije. 

"Tehnički pregovori nemaju puno smisla kada Priština ne želi da sprovede ono što je već dogovoreno, pre svega Briselski sporazum, odnosno Zajednicu srpskih opština, i to ne kao nekakvu nevladinu organizaciju, već kao političku, ekonomsku i kulturnu autonomiju visokog stepena", kaže Petrović.

Zapadu se žuri

On ističe da smo prethodnih dana opet videli zaoštravanje situacije na KiM, jer režim Aljbina Kurtija želi da hapšenjima i konfiskacijom imovine zastraši tamošnje Srbe i pregovarače na srpskoj strani. 

"Srbija je ponovo podvukla da mi imamo dve crvene linije: da ne planiramo da priznamo nezavisnost tzv. Kosova i da mu dodelimo mesto u UN, što stvara dodatnu nervozu unutar prištinskih institucija", navodi naš sagovornik. 

Petrović smatra da sve dok prištinska strana ne bude shvatila da se ove crvene linije ne mogu preći, pregovori nemaju suštinski značaj.

Petrović podseća da se zapadnim predstavnicima koji su uključeni u dijalog žuri i da je očigledno da prištinska strana nije samostalni subjekt, već se nalazi u rukama zapadnih sila, a protiv interesa Srbije i srpskog naroda.

Od početka ukrajinske krize do danas pokazuje se da se svet od unipolarnog pomera ka multipolarnom i Zapad se plaši da će u novom rasporedu snaga Srbija izaći kao mnogo bitnija i uticajnija na ovom prostoru. 

"Trenutno imamo tri globalne sile: SAD, Rusiju i Kinu, a dve su na našoj strani kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Zapadu je jasno da za pet, deset godina situacija nikako ne može biti povoljna za njih", zaključuje Petrović. 

Ovo je silovanje rešenja

Više se o planu kao takvom ne razgovara, nego o njegovoj implementaciji, ocenjuje za RT Balkan Dušan Proroković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu i dodaje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dva puta eksplicitno rekao da je prihvatio plan.

ZSO je postala kao priča o EU, kaže sagovornik.

"'Uradite nešto, pred vama je evropska perspektiva. Sad i ovo: 'Popustite još malo na KiM, pred vama je ZSO'. To je smokvin list kojim treba da se pokrije ovo nepočinstvo koje će da urade", ističe.

On dodaje da ne vidi način da se odloži implementacija zbog ZSO i da će nešto sigurno biti implementirano, ali "tek ćemo videti šta i kada će se to desiti". 

Ocenjuje da nije jasna ni pozicija EU.

"Ne može se na osnovu usmenog dogovora sad sve ovo primenjivati, pretumbavati, derogirati Rezolucija 1244. Ovo je silovanje rešenja, potpuno zasnovano na nepravu", tvrdi Proroković.

S druge strane, gledano sa strane našeg unutrašnjeg poretka, "da li išta može biti primenjeno ako to nije ratifikovano u skupštini", pita se Proroković.

On kaže da popuštanje od strane Srbije i "zamešateljstvo EU" samo povećava konfliktni potencijal. 

"Mi sad imamo situaciju kao za švedskim stolom, gde svaka strana može da se poziva na ono što joj odgovara, da optužuje druge da ne rade svoj posao i da tako blokira ovaj proces, ili implementira ono što hoće, ili nas uvede u još žešći konflikt", objašnjava.

Ovo na dugi rok može da ima krajnje nepovoljne ishode po bezbednost Balkana. 

"Priština hoće sve, ali neće dati ništa. Ona će na kraju dati tu ZSO koja će biti formirana kao nevladina organizacija, u skladu sa ustavom tzv. Kosova", zaključuje Proroković.