RT Balkan istražuje populacione mere Vlade Srbije: Novac važan, ali nije presudan

U moru negativnih vesti kojima smo preplavljeni, jedna uliva nadu - da podsticajne mere rađanja pokazuju uspeh. Naime, u periodu januar-februar 2023. godine, broj živorođenih beba u svim regionima Srbije veći je u odnosu na isti period prethodne godine za 5,1 odsto, odnosno za 487 novorođenčadi.

Dok bivši ministar za brigu o porodici i demografiju Ratko Dmitrović za RT Balkan tvrdi da je ova pozitivna statistika posledica napora koje je napravilo ministarstvo na čijem je čelu bio od 2020. godine, aktuelna ministarka Darija Kisić i predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić tek najavljuju zaokrete u populacionoj strategiji.

Tri strategije Vlade Srbije

"Direktne subvencije za porodice sa decom, jačanje regionalnih centara u cilju sprečavanja unutrašnjih migracija, subvencije za majke za kupovinu prve nekretnine od 20.000 evra, finansijsku podršku mamama preduzetnicama, od 1. januara roditeljski dodatak koji je uvećan za prvo, drugo, treće i četvrto dete, veći broj mesta u vrtićima (u ovom trenutku nam nedostaje 11.000 mesta), neograničeni broj pokušaja vantelesne oplodnje", glavni su načini za podizanje nataliteta koje je premijerka pomenula na prvoj nacionalnoj konferenciji o porodici "Srbija - naša porodica" održanoj juče.

Brnabić je navela da se radi na tri važne strategije - za reproduktivno zdravlje, podsticaj rađanja i na strategiji o starenju.

"Investiranje u zdravstvo, nove škole, kulturu i podizanje Srbije, to nema nikakvog smisla ukoliko ne učinimo nešto da nas ima više i time obezbedimo da Srbija opstane i da u budućnosti bude jača, a ključ toga je u broju rođene dece i jačini naših porodica. Sve što mi kao Vlada Srbije radimo je u stvari pronatalitetna politika", poručila je Brnabić i donela zaključak da ako budemo imali bolji kvalitet života, imaćemo i sve više dece.

Ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić nadovezala se da jako i sigurno porodično okruženje stvara snažnu ekonomiju, a snažna ekonomija jaku državu, te da je resorno ministarstvo strateški i finansijski spremno da instituciju porodice podrži i osnaži u svakom smislu.

"Zaštititi porodicu u svetu koji se ubrzano menja najveći je izazov i najodgovorniji zadatak kojem će resorno ministarstvo posvetiti pažnju. Zato ćemo formirati radnu grupu koja će pružati logističku, stratešku i finansijsku podršku za kreiranje lokalnih pronatalitetnih mera", navela je ministarka.

Nekadašnja ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović za RT Balkan kaže da zemlje koje se organizovano bave populacionim problemima, imaju svakako bolje rezultate od onih koje se time ne bave.

"Dosta toga je urađeno, a i dalje se prave čvrsti koraci za povećanje stope fertiliteta. Od stimulacija kružnih migracija, do situacije da smo za vreme kovida imali veću prisutnost povratnika, što takođe uliva nadu. Imamo moderan pristup kroz savetovališta partnerstva, strategije podsticaja rađanja, revitalizacije sela i poziva mladima da nasele napuštene kuće", podseća Đukić Dejanović na preduzete mere.

Šef odseka za demografiju i statistiku zdravstva Republičkog zavoda za statistiku Srbije Gordana Bjelobrk kaže za RT Balkan da je jako teško osmisliti mere koje će biti primenjive na sve one koji se ne odlučuju na proširenje porodice, jer su i razlozi različiti.

"Od sredine 1950, od rođenja bebi-bum generacije, imamo konstantan pad živorođenih. Žene ulaze u fertilitetni period okvirno od 15. do 50. godine, a stopa fertiliteta je opala sa nekadašnjih 2,5 na trenutnih 1,5. Evidentno je da se broj žena iz godine u godinu smanjuje, reproduktivne norme i reproduktivno ponašanje se menja, prisutne su migracije u ekonomski razvijenije zemlje", navela je Bjelobrk i dodala da je ovo trend koji nije prisutan samo u Srbiji, već i u celoj Evropi.

Prema njenim rečima, promene ne idu lako, ali je dobro ići postepeno.

"Dobro je što postoje institucije koje se bave demografskim pitanjima na nacionalnom  i lokalnom nivou", smatra šefica Odseka za demografiju i statistiku zdravstva RZS i naglašava da su obećavajući rezultati istraživanja prema kome imamo sve više obrazovanih i zaposlenih žena koje su se odlučile na rađanje trećeg i četvrtog deteta.

Prema Evrostatu, u 2021. godini prosečna starost žena koje rađaju svoje prvo dete u EU bila je 29,7 godina, a u Srbiji je iznosila 28,1. 

Srbija je sa stopom plodnosti 1,52 živorođene dece po ženi, u evropskom proseku koji na nivou EU u celini iznosi 1,53.

U Srbiji svake godine imamo između 62.000 i 64.000 žena koje se ostvare u ulozi majke.

Broj rođene dece u EU smanjuje se iz godine u godinu, a najmanji broj od 4,07 miliona zabeležen je 2020. godine. U 2008. godini bilo je 4,68 miliona rođenih, a 1961. godine čak 6,60 miliona.

Dmitrović: U Evropi uspostavljen novi sistem vrednosti, a to nisu deca

Najveći problem za povećanje stope nataliteta, prema bivšem ministru za brigu o porodici i demografiju Ratku Dmitroviću, svakako je savremeni način života, odnosno stanje svesti.

"Mi smo u savremenom svetu, a to znači u celoj Evropi i sve većim prostorom kugle zemaljske, uspostavili novi sistemi vrednosti. Nekada su najveće bogatstvo bila deca ali više nisu. Preovladao je hedonizam, brendovi, putovanja, utrka u broju kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Ne hvalimo se brojem dece, već brojem stanova. Na društvene mreže ne stavljamo slike dece već slike kučića, dalekih destinacija, novih automobila", upozorava on u izjavi za RT Balkan i dodaje da je rešenje promocija stvarnih društvenih vrednosti.

Naš sadašnji put, kako smatra Dmitrović, vodi u propast i nestanak.

"Ne samo nas Srba, u celoj Evropi je isto i još gore. Stopa rađanja je najmanja je tamo gde se najbolje živi. Evo na primeru Finske, zemlje u kojoj prema istraživanjima UN-a žive najsrećniji ljudi na svetu. A stopa rađanja tamo nije ništa veća od ove u Srbiji, oko 1,5. Svi mi znamo da novac sam po sebi ne rešava problem na polju demografije, on jeste važan, ali nije presudan, daleko od toga. Spomenuo sam Finsku, a mogu dodati Švedsku, Holandiju, Nemačku, Austriju, Dansku... sve te zemlje sa izuzetno visokim životnim standardom ali sa istom stopom rodnosti kao u Srbiji", primećuje bivši ministar.

Drugo rešenje je ulaganje u druge delove Srbije, a ne samo u velike gradove poput Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca...

"Ukoliko nastavimo da ulažemo samo u te gradove ići ćemo u dodatne demografske probleme. Ako u tim gradovima već sada živi skoro tri miliona ljudi, a u ostatku Srbije nešto malo više, nemamo nikakvu šansu", zaključio je Dmitrović i naglasio da moramo da prvo usporimo, a potom da zaustavimo interne migracije.