Srbija i Balkan
Ministarka Grujičić: Lekar u svakom kvartu, mladi moraju da dobiju šansu
U srpskom zdravstvenom sistemu neophodno je napraviti racionalizaciju jer ne mogu neke bolnice i odeljenja biti prazni dok veliki broj pacijenata čeka na terapiju, istakla je prof. dr Danica Grujičić
Nastavićemo sa ulaganjem u zdravstvo – da gradimo i obnavljamo bolnice i kupujemo opremu – ali moramo da uspostavimo sistem čiji će temelj biti porodični lekar u svakom kvartu, istakla je ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić u intervjuu za "Večernje novosti".
Porodični lekar bi, po njenom mišljenju, doneo kvalitet u pružanju zdravstvene usluge pošto izabrani lekari imaju i po 2.000 kartona, pa su neke pacijente videli tek jednom.
"U trenutku kada imamo digitalizaciju i kada će do svake ambulante, odgovorno tvrdim, biti doveden optički kabl, imaćete direktnu vezu sa lekarima", precizirala je ministarka.
U srpskom zdravstvenom sistemu mora se promeniti praksa brojanja kartona i pacijenata, tvrdi ministarka, a neophodno je napraviti i racionalizaciju.
"Ne možemo da očekujemo da jedan pedijatar pregleda 35 beba u smeni, ali moramo da uspostavimo drugačiji sistem vrednovanja: ekspert mora da ima tri puta veću platu od uslovno rečeno običnog lekara (…) Imamo bolnice i pojedina odeljenja koja su praktično prazna, a istovremeno imamo veliki broj ljudi kojima je neophodna terapija. Ako smo u UKCS imali dve magnetne rezonance, pa se čekalo na pregled dve godine, a sada se sa pet aparata čeka isto toliko, onda nešto ne funkcioniše i mora da se menja", istakla je prof. Grujičić.
Jedan od njenih ključnih ciljeva je i da se sve dijagnoze nađu u jednom registru a kako bi se što pre došlo do neophodnih pregleda i analiza. Takođe, neophodan je i popis opreme.
"Masa stvari može da se završi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, ali ne može norma lekara opšte praske da ima 30 ili 40 pregleda. I ljudi traže da lekar opšte prakse odvoji više vremena za njih", smatra ministarka zdravlja kojoj je akcenat da primarna zdravstvena zaštita zbrine 60 do 80 odsto svih pacijenata. To pak znači i da posebno u ruralnim sredinama moraju da se naprave zdravstvene stanice.
Boljitku u ovom sektoru bi, naravno, doprineo i mladi kadar – mladi moraju da dobiju maksimalnu šansu. Zato su im i date besplatne specijalizacije za grane medicine u kojima je najizraženiji deficit, a ko ih završi, odmah će dobiti posao, izjavila je doktorka Grujičić.
Budući da je onkolog, prof. dr Grujučić istakla je i da pojedini izvori ukazuju na to da je broj novih slučajeva karcinoma na godišnjem nivou 42.000 dok ona misli i da je veći, te sve dovodi u vezu s NATO agresijom nad Srbijom 1999. godine. I zato se zalaže za izgradnju novog Instituta za onkologiju i radiologiju.
"Da bismo potvrdili ili isključili tu vezu potrebni su nam naučni dokazi. Nažalost, to se sve razvodnilo. A posledice su vidljive: muški sterilitet je u porastu, patološke trudnoće, spontani pobačaji, problemi s inteligencijom kod dece. To se posebno odnosi na područje Kosova i Metohije. Oni o tome ne govore, ali mi i te ljude viđamo i lečimo u našim zdravstvenim ustanovama na jugu centralne Srbije", zaključila je za "Večernje novosti" ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić.
