RT Balkan analiza: Zašto Zapadu odgovara da se sad ne raspravlja o članstvu "Kosova" u Savetu Evrope

Ni Priština ni Zapad neće odustati od članstva takozvanog Kosova u Savetu Evrope, koliko god puta Komitet ministara odbio da stavi zahtev Prištine na dnevni red, saglasni su sagovornici RT Balkan.

Otkako je Priština predala zahtev za članstvo u Savetu Evrope u decembru prošle godine, svako malo se pitanje razmatranja tog zahteva pokrene u javnosti, jer bi time Kosovo dobilo potvrdu svoje državnosti, što bi bio korak ka priznavanju te lažne države.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić umalo nije otkazao posetu Strazburu, jer, kako je najpre najavio, zahtev Prištine mogao se naći na dnevnom redu sastanka Komiteta ministara Saveta Evrope u sredu, 19. aprila. Međutim, prema informacijama pojedinih medija on neće biti razmatran.

Na tome da se članstvo tzv. Kosova nađe na dnevnom redu najviše je navodno insistirala Nemačka, prenosi "Kosovo onlajn" pozivajući se na diplomatske izvore.

Diplomata Zoran Milivojević RT Balkan napominje da je Savet Evrope isključivo evropska organizacija u kojoj države Zapada dominiraju, imaju dvotrećinsku većinu potrebnu za odlučivanje, posebno ako se uzme njihov poznat stav o Prištini, odnosno o lažnoj državi.

"Zapad može da izdejstvuje članstvo Kosova u Savetu Evrope i od toga neće odustati, jer je to jedan od elemenata potvrde kosovske državnosti što je krajnji cilj i Zapada i Prištine", kaže naš sagovornik.

Na pitanje zašto se sa odlučivanjem o zahtevu Prištine onda čeka, Milivojević kaže da bi stavljanje na dnevni red pokazalo podelu u Evropi, pogotovo jer pet članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova.

"Postoje i države koje imaju drugačiji stav, poput Mađarske koja, bez obzira što je priznala nezavisnost, nije spremna da glasa za članstvo Kosova. U ovom trenutku mislim da im podela ne bi odgovarala, pa su zato uzdržani", kaže Milivojević i dodaje: "Ako bi Španija i Kipar glasali protiv članstva, to bi pokazalo pukotine u Evropi".

Kao drugi razlog zašto zahtev nije na dnevnom redu, naš sagovornik ističe stav Zapada, i to pre svega Vašingtona, prema formiranju Zajednice srpskih opština, što Kurti pokušava na svaki način da izbegne.

Članstvo u Savetu Evrope važno politički, bez globalnih posledica

Milivojević kaže da je članstvo u Savetu Evrope pre svega političko pitanje i ne vidi da bi moglo da ima neke globalne posledice, jer je SE bez Rusije, koja je prošle godine isključena iz organizacije, postala isključivo vezana za Evropu i nema domete van nje.

"OEBS je recimo mnogo značajnija organizacija i njeno članstvo ima veću težinu, jer su članice i Kanada i Rusija. Ipak, članstvo u SE bi bilo u funkciji potvrde državnosti. Ulazak Kosova u SE bi mogao da utiče na promenu stava onih zemlja Evrope koje ne priznaju kosovsku nezavisnost", kaže Milivojević.

Navodi da je glavni cilj Zapada i Prištine da preko organizacija u kojima Zapad ima dominaciju – kao što su Savet Evrope, EU i NATO – promovišu kosovsku nezavisnost i da u njima Kosovo legitimišu kao državu.

Analitičar iz Gračanice Aleksandar Gudžić kaže za RT Balkan da možemo da očekujemo u narednom periodu da "Kosovo" postane članica Saveta Evrope, imajući u vidu da iza zahteva stoje Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Nemačka koje su i pokrovitelji kosovske nezavisnosti.

Podsetimo, inicijativa da se zahtev Prištine nađe na dnevnom redu postojala je i u februaru, ali je tada Vašington poslao notu ministarstvima spoljnih poslova pojedinih zemalja Evrope tražeći da ne razmatraju to pitanje na sastanku.

Formalno, SAD su tražile da se pitanje ne stavlja na dnevni red sve dok "Kosovo" ne usvoji konstruktivniji stav o Zajednici srpskih opština, što je bio svojevrsni pritisak Vašingtona na Prištinu. Od tada, Kurti nije učinio nikakav korak ka formiranju ZSO.

Gudžić smatra da će Kurti popustiti pred zahtevom da ZSO bude formirana, ali ne onako kako je to predviđeno u Briselskom sporazumu, odnosno, bez nadležnosti na koje se Priština obavezala sporazumima 2013. i 2015. godine.

"Kurti je više puta ponovio da ne želi Republiku Srpsku na Kosovu, on je jasno rekao da ne želi da Srbima da visok stepen autonomije. Verovatno će politička većina koju Kurti predstavlja nastojati da od ZSO naprave nevladinu organizaciju sa minimumom ingerencija i prava", kaže naš sagovornik.

Dug put do članstva

Više stepenica je na putu ka članstvu u Savetu Evrope, jer je to proces koji traje najmanje godinu dana, a bilo je slučajeva da se na odluku o članstvu čeka i do pet godina.

Posle formalnog zahteva za članstvo koje se predaje generalnom sekretaru Saveta Evrope, što je Priština učinila u decembru, zvanično se prosleđuje zemlji koja predsedava Komitetu ministara.

Potom se na sastanku Komiteta ministara Saveta Evrope odlučuje o pokretanju procedure tako što se zahtev za mišljenje šalje Parlamentarnoj skupštini SE.

Potrebno je da dva nezavisna eksperta ocene usklađenost pravnog okvira države koja aplicira za članstvo sa principima na kojima počiva SE. Potom se mišljenja šalju u tri komiteta: za politička pitanja i demokratiju, za pravna pitanja i ljudska prava, i za monitoring.

Izveštaji ova tri komiteta se zatim objedinjuju na Komitetu za politička pitanja i demokratiju i odatle se prosleđuju na usvajanje na plenum parlamenta. Za usvajanje tog mišljenja je neophodna dvotrećinska većina prisutnih poslanika u sali.

Kada zahtev prođe proceduru u parlamentu, zahtev se ponovo vraća u Komitet ministara, ali na ministarskom nivou, a oni se sastaju jednom godišnje. Na svakoj od ovih "stepenica" ka članstvu moguće je da zahtev završi u nekoj od fioka.

Podsećamo, nova runda dijaloga između Beograda i Prištine na najvišem nivou biće nastavljena 2. maja, kada će se u Briselu sastati predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, potvrdio je portparol EU Peter Stano.

On je kazao da je EU oformila Zajednički nadzorni odbor za nadgledanje sprovođenja Sporazuma o normalizaciji odnosa između tzv. Kosova i Srbije i Aneksa za implementaciju.

"EU, kao posrednik i savetnik dijaloga Beograda i Prištine, zajedno sa Kosovom i Srbijom, kao stranama u dijalogu o normalizaciji odnosa, danas je uspostavila Zajednički nadzorni odbor za nadgledanje sprovođenja Sporazuma na putu normalizacije između Kosova i Srbije i Aneksa za njegovu implementaciju", saopštio je Stano.