Beograd uzvraća udarac ukoliko se tzv. Kosovo prijavi za Savet Evrope

Beograd sprema odgovor ukoliko Priština uz pomoć zapadnih saveznika zaokruži nezavisnost tzv. države Kosovo. Jedan od odgovora mogao bi da bude aktiviranje novih povlačenja priznanja Kosova, i to već od četvrtka, 3. novembra, ukoliko u Savetu Evrope bude pokrenuta procedura za prijem kvazitvorevine, prenose Večernje Novosti.

Kako ovaj list prenosi, srpska strana u fioci ima note devet država koje su preinačile odluku o priznavanju Kosova koje u svakom trenutku može da obelodani, a "na čekanju" je i opsežna diplomatska akcija lobiranja za novim povlačenjima priznavanja, koja je bila zamrznuta nakon obavezivanja na moratorijum u Vašingtonskom sporazumu.

Pored postojećih pritisaka iz Strazbura i Evrope, izvesno je da će se predsednik Srbije Aleksandar Vučić suočiti i sa otvorenim zahtevima za ubrzanim rešavanjem pitanja KiM i hitnog uvođenja sankcija Rusiji na samitu u okviru Berlinskog procesa koji je planiran za 3. novembar.

Priština je u u maju podnela zahtev za pristupanje tzv. države Kosovo u Savet Evrope, a prvi pokušaj da ova tema bude nametnuta i sprovedena na dnevni red nije uspeo. Priština se sada priprema za drugi pokušaj, koji bi pokrenuo proces da se na ovonedeljnoj sednici Komiteta ministara SE zvanično pokrene postupak koji bi trebalo da kulminira prijemom Kosova. Prema nezvaničnim informacijama čeka se da Komitet napusti mađarski član, a dođe litvanski.

Prema pisanju beogradskog lista, trebalo bi da sutra u toku dana bude poznato da li će se Priština sa svojim saveznicima upustiti u ovu "opasnu avanturu". Naime, tada se održava sastanak Biroa koji predlaže dnevni red za sednicu Komiteta ministara.

Ivica Dačić: "Zapad, više ne traži političko rešenje za problem Kosova"

Šef diplomatije Ivica Dačić tvrdi da se na Srbiju i članice EU koje nisu priznale Kosovo vrši pritisak da pomenutoj sednici ne prisustvuju. Time bi se "odsutne" države "tiho" usaglasile sa onim što je na dnevnom redu, a Dačić ukazuje da je ključno to što trenutno Savet Evrope predsedava Irska, koja je tzv. Kosovu navodno i obećala da će pokrenuti proceduru za članstvo.

"Odnos snaga u SE je takav da odluka može i da prođe. Osnovna smetnja toj njihovoj želji je da se do sada nikada nije desilo da neka zemlja bude primljena bez konsenzusa i zato se na nas i na zemlje koje ne priznaju Kosovo vrši pritisak", objasnio je Dačić. 

Dačić ne krije da Srbiju čeka "težak diplomatski hod", ali navodi da je Srbija promenila odnos snaga u Ujedinjenim Nacijama kada je reč o broju zemalja koje priznaju nezavisnost Kosova. Od 46 članica Saveta Evrope, nezavisnost Kosova priznalo je 34.

Šef diplomatije ukazao je na to da Zapad Srbiju svojim nekorektnim odnosom tera u zagrljaj Rusiji, Kini i ostalima, navodeći da Srbija mora da traži saveznike koji će joj pomoći u odbrani nacionalnih interesa.

"Zapad, nažalost, više ne traži političko rešenje za problem Kosova, već samo anesteziološko kako će Srbija lakše da proguta nezavisnost Kosova", zaključio je Dačić.

Učlanjenje u Savet Evrope samo je deo prištinskih planova kada je reč o međunarodnim institucijama i organizacijama. Prethodnih dana iz Prištine su najavljivali i kandidaturu za članstvo u EU, dok im je stolica u Ujedinjenim nacijama neostvarena želja, čijim bi ostvarenjem zaokružili nezavisnost nelegalne države.

U Generalnoj skupštini UN, od 193 članice, Kosovo u ovom trenutku ne bi moglo da dobije više od 83 glasa, što je daleko ispod dvotrećinske većine potrebne da se legitimišu kao država na Ist Riveru. Uz to, odluka o članstvu u UN mora da prođe Savet bezbednosti i zato je za Srbiju veoma važna pozicija Rusije i Kine, kako bi eventualno stavile veto.

Ambasador Srbije u Vašingtonu Marko Đurić izjavio je da Srbija neće prva kršiti moratorijum iz Vašingtonskog sporazuma, ali je i upozorio da, onog trenutka kada Priština zaista pokrene inicijative za prijem u SE, ono što se nalazi "u fioci" predsednika Vučića izlazi na svetlost dana, a da će Srbija još jačim tempom nastaviti svoju aktivnost. 

Đurić je istakao da je tokom prethodnog mandata Dačića na mestu šefa diplomatije i Nikole Selakovića između 20 i 26 država povuklo priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije.

Bivši jugoslovenski šef diplomatije Vladislav Jovanović izjavio je da sve što se dešava uoči 3. novembra jeste deo nedobronamernog pohoda Zapada na nas:

"Isturaju nam se mogući rezultati ofanzive Prištine i njenih sponzora u SE, ne bi li nas demoralisali da odustanemo od naše borbe. Zapad uopšte ne haje za poštovanje međunarodnog prava i zato bi trebalo da se oslobodimo stega Vašingtonskog sporazuma i punom snagom da nastavimo da pozivamo druge zemlje da povuku priznavanje Kosova. Da im predočimo efikasnost našeg otpora, koji je legalan, nije provokativan i agresivan, već se samo borimo koristeći međunarodno pravo, principe i argumente", istakao je Jovanović.

Srpska lista: Izricanje novčane kazne biće povod za reagovanje srpskog naroda na KiM

Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković napomenuo je da je Kurtijeva odluka o preregistraciji vozila protivpravna, nelegalna i nasilna i poručio da međunarodna zajednica mora da reaguje. Za sada je Vašington poručio da je razočaran, a Brisel i dalje veruje da će doći do promene.

"Preregistracija vozila na tzv. RKS tablice je apsolutno u suprotnosti sa svim sporazumima iz 2011. i 2016. godine. Ideja Aljbina Kurtija je da zastraši srpski narod, da prvo krene sa nekakvim opomenama, a zatim i sa novčanim kažnjavanjem. A njegov pravi cilj je da istisne postojanje države Srbije sa prostora KiM, a krajnji cilj proterivanje našeg naroda", zaključio je Petković, dok je Srpska lista poručila da će izricanje prve novčane kazne od 150 evra biti povod za reagovanje srpskog naroda.

Policija na Severu bez usmenog ili pisanog naloga u vezi izdavanja opomena vozačima

Komandir regionalne policije Sever Bratislav Radović rekao je za Novosti da iz komande policije u Prištini nije stigao nikakav službeni dopis, niti bilo kakva informacija u vezi sa opomenana vozačima koji nisu preregistrovali svoja vozila.

Prema planu Aljbina Kurtija, od danas počinje progon vozača sa srpskim registarskim oznakama. Do 21. novembra će se izricati opomene, a nakon toga predviđene su novčane kazne u visini od 150 evra.