Srbija i Balkan
Dačić: Status KiM je centralno pitanje u pregovorima Beograda i Brisela, a ne sankcije Rusiji
Kada sve to raščistite i kada postavite crtu između svega vi ćete u stvari videti da ovde nije to centralno pitanje. Centralno pitanje je dijalog s Prištinom, rekao je srpski ministar spoljnih poslova
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić ocenio je danas da je centralno pitanje u pregovaračkom procesu Srbije i EU nerešeno pitanje statusa Kosova i Metohije, a ne uvođenje sankcija Rusiji.
"Srbija se jasno odredila po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine. To smo osudili i glasamo o tome na međunarodnim forumima. Mi se nismo opredelili o uvođenju sankcija iz naših i političkih i nacionalnih i državnih i ekonomskih interesa", rekao je Dačić odgovarajući na pitanje novinara, na zajedničkoj konferenciji za medije sa ministrom spoljnjih poslova Švedske Tobijasom Bilstromom.
Dačić je dodao da u zahtevima EU u kojima se traži usklađivanje spoljne politike Beograda sa Briselom, nema ničeg čudnog i da Srbija to razume.
"Kada sve to raščistite i kada postavite crtu između svega vi ćete u stvari videti da ovde nije to centralno pitanje. Centralno pitanje je dijalog s Prištinom. Problemi oko statusa, pitanje koje se ne rešava ni Ohridskim sporazumom", ocenio je Dačić.
On je rekao da je Srbiji nametnuta situacija u kojoj mora da vodi računa o svojim nacionalnim i državnim interesima, odnosno o odnosima sa zemljama sa kojima tradicionalno održava dobre odnose i koje podržavaju njenu poziciju na međunarodnoj političkoj sceni, preneo je Tanjug.
ZSO pod znakom pitanja i nakon deset godina, Beograd ne želi neizvesnost
Ivica Dačić je rekao da Srbija traži da formiranje Zajednica srpskih opština (ZSO) bude prvi korak, odlučujući i opredeljujući uslov za implementaciju Evropskog predloga za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
On je podsetio da je od potpisivanja Briselskog sporazuma, u kojem je prvi put dogovoreno formiranje ZSO, proteklo tačno 10 godina.
"Danas je 10 godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, koji sam tada ja potpisao kao predsednik Vlade. Deset godina nakon toga, ono što je bila prva tačka u Briselskom sporazumu, ZSO, pod velikim je znakom pitanja", rekao je Dačić.
Šef srpske diplomatije je istakao da je jako važno da svi u Evropi i svetu razumeju zašto Srbija traži da formiranje ZSO bude prvi korak i odlučujući i opredeljujući uslov za implementaciju ovog dogovora.
"Mi ne želimo da opet uđemo u period neizvesnosti i da se opet čeka godinama na formiranje ZSO", rekao je Dačić.
Naglasio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji se ranije danas sastao sa Bilstromom, upoznao ga sa svim očekivanjima Srbije kada je u pitanju situacija na Kosovu i Metohiji.
"Ono što mislim da je bitno i nesporno jeste da ćemo mi nastaviti sa reformama za članstvo Srbije u EU. Mislim da je to neupitno sa naše strane, da je u interesu Srbije da primenjuje standarde EU kad je reč o ljudskim pravima, slobodama, demokratiji, reformi u raznim oblastima društva uključujući naravno i sistem vladavine prava, medijske slobode i drugo", istakao je Dačić.
Ministar spoljnih poslova je istakao i da je želja Srbije da sa Švedskom razvija što bolje bilateralne odnose.
"Mi imamo veoma značajne i političke odnose. Dogovorili smo se da svake godine imamo redovne bilateralne sastanke ministara spoljnih poslova i da to bude stalni podsticaj za dalji razvoj naših bilateralnih odnosa. Naravno da smo mi veoma ponosni na to što imamo sve bolje i bolje ekonomske odnose i saradnju", rekao je Dačić.
On je izrazio zahvalnost Švedskoj na podsticajnim sredstvima, koja je Srbija dobila od te zemlje za razne razvojne projekte, i naveo da u Švedskoj živi oko 130.000 građana Srbije, za koje kaže da mogu biti "spona između naše dve zemlje".
Ministar spoljnih poslova Švedske Tobijas Bilstrom je istakao da veoma ceni dobrodošlicu koja mu je upriličena u Beogradu i ocenio da je ona odraz snažnih veza između Srbije i Švedske. Bilstrom je naveo da je sa Dačićem razgovarao i o pregovaračkom procesu između Beograda i Prištine, o Evropskom predlogu za normalizaciju odnosa, kao i o nizu drugih bilateralnih pitanja, uključujući i ekonomska.
