Diskriminacija bez presedana: Za kosmetske Srbe nema vizne liberalizacije

Evropski parlament odobrio je slobodan vizni režim građanima tzv. Kosova, ali stanovnici južne srpske pokrajine sa pasošem Srbije ostaju bez te mogućnosti. Reč je o diskriminaciji bez presedana i kažnjavanju kosmetskih Srba i to samo zbog etničke pripadnosti, navodi za RT Balkan zamenik predsednika skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Aleksandar Marković.

Kada je EU ukinula vize Srbiji pre 14 godina građani sa prebivalištem na Kosovu i Metohiji nisu dobili pravo na slobodno putovanje. Izdavanje pasoša Srbima i Albancima sa prebivalištem na KiM, preuzela je Koordinaciona uprava MUP u Beogradu. Priština te pasoše smatra nevažećim, ostale zemlje ih priznaju.

Sada se situacija dodatno zakomplikovala, pre svega za oko 90.000 Srba sa pasošima koje je izdala Koordinaciona uprava. 

"U pitanju je diskriminacija bez presedana! Ovim se kažnjavaju pripadnici srpskog naroda jer poseduju dokumenta naše zemlje i izjašnjavaju kao Srbi", ističe Marković.

On izražava bojazan, da se, pored postojećih pritisaka koje trpe Srbi na Kosovu i Metohiji, ovim doći do dodatnih pritisaka da se odreknu dokumenata svoje države.

"Reč je o direktnom pritisku na Srbe da se odreknu naših dokumenata, što je takođe nečuveno. Sve je to posledica kontinuirane politike dvostrukih standarda koju baštini deo međunarodne zajednice i koja nepogrešivo uvek staje na antisrpsku stranu", ukazuje Marković. 

Od 2009. godine, kada je Srbiji odobren slobodan vizni režim sa EU, izdavanje pasoša Srbima, ali i Albancima sa prebivalištem na KiM, preuzela je Koordinaciona uprava MUP u Beogradu. Priština te pasoše smatra nevažećim, ostale zemlje ih priznaju, ali je za putovanje sa njima u EU potrebna viza.

Rakočević: Srbi sa Kosova poniženi, piše da smo "Kosovari"

Predsednik Udruženja novinara Srbije Živojin Rakočević rekao je za beogradske medije da "svaki proces u kom 'Kosovo' grabi ka Evropi znači da gubi neka svoja pređašnja prava".

Kada je Srbija dobila viznu liberalizaciju "postojao je period kada smo mi Srbi sa 'Kosova' bili ravnopravni i dobijali pasoše sa šengen vizom, ali to je kratko trajalo, svega pola godine, i posle toga smo morali u Koordinacionu upravu po dokumenta".

Smatra da se radi o pritiscima međunarodne zajednice koja se ponašala veoma problematično, "jer dok smo imali UNMIK dokumenta govorila je da će u svim periodima dokumenti koje izdaje Srbija biti ravnopravni sa UNMIK i 'kosovskim' dokumentima".

"Ucenjeni smo, Beograd nije izdržao taj pritisak i naša prava su prepuštena", ocenjuje Rakočević.

Dodaje da je proces gubljenja prava Srba sa KiM traje 20 godina.

"Imamo osećaj poniženja. Ključno pitanje je kako je moguće da vi ne možete u ovom trenutku izjednačiti naše sa 'kosovskim' pasošima, a to nam 20 godina govorite", pita Rakočević i dodaje da pristajanjem na tuđa dokumenta pristaju na tuđu slobodu.

Ističe da na 'kosovskoj' ličnoj karti "za Srbe piše "Kosovar": "To je uvredljivo za nas jednako kao što je za Albance uvredljivo Šiptar".

Bez obzira na viznu liberalizaciju za tzv. Kosovo, građani koji poseduju srpski pasoš - i dalje će čekati u redovima za vize, što je jedinstveni slučaj diskriminatorske politike na tlu Evrope, navodi analitičar Dejan Vuk Stanković za RT Balkan. 

"Srpski pasoši izdati u Koordinacionoj upravi MUP-a za KiM izuzeti su iz vizne liberalizacije, dok se preko srpskih pasoša izdatih u centralnoj Srbiji mogu koristiti pogodnosti vizne liberalizacije. Poruka Evropske unije Srbima na KiM očekivano je podla:`indirektno i jasno prihvatite da ste građani 'nezavisnog Kosova' srpske nacionalnosti`", ukazuje Stanković, a ovu odluku smatra diskriminatorskom. 

Ipak, koliko je odluka o slobodnom viznom režimu dobra, toliko i nije, navodi naš sagovornik, jer će doći do iseljavanja mlađe populacije.

"Vizna liberalizacija je otvorena podrška procesu međunarodne legitimizacije kosovske nezavisnosti. Ona ima dve dimenzije: simboličko - političku, i ekonomsko - demografsku. Simbolički - EU šalje poruku da prihvata tzv. Kosovo kao nezavisnu političku zajednicu, čiji građani imaju ista prava kao ljudi iz drugih suverenih država. Demografski gledano to znači da će KiM izgubiti populaciju, jer će doći do još većih migracija. Mlada populacija će otići iz ekonomskih razloga, pa epilog može da bude da se KiM postepeno prazni. Suština ovog poteza EU je podrška tzv. Kosovu", ističe Stanković. 

Petronić: Politička igra Prištine

Prema Veroljubu Petroniću iz Humanitarnog centra Mitrovica, to što prištinska vlada do juče nije priznavala pasoše Koordinacione uprave za KiM, iako je u Briselu potpisan sporazum o međusobnom priznavanju dokumenata, je politička igra Prištine. 

"Imamo dva gledišta: stav Beograda i stav Prištine, a gledište Srba sa KiM do sada niko nije uzimao u obzir. Prištinska vlada do juče nije priznavala pasoše Koordinacione uprave, iako je Briselskim sporazumom potpisan ugovor o međusobnom priznavanju dokumenata, a od danas važe, da se, navodno, zamene za kosovski pasoš, to je politička igra Prištine", navodi Petronić. 

On objašnjava da je neminovno da će Srbi, izmučeni višedecenijskim ograničavanjem kretanja, pribeći uzimanju kosovskog pasoša.

"Građani srpske nacionalnosti na KiM su od 2009. građani drugog reda. Upravo zbog Vizne liberalizacije, ali naročito otkad je počela kriza vezana za preregistraciju vozila, mnogi su pribegli promeni prebivališta (prim. aut. prijavljuju prebivalište u centralnoj Srbiji). Time dobijaju slobodu korišćenja pasoša, ali i mogućnost da izbegnu preregistraciju vozila na "RKS" tablice. Samim tim imamo i statističko, pored redovnog iseljavanja, što ne ide u prilog srpskoj zajednici na KiM. Srbi nemaju velike izbore, a mnogi izmučeni ograničavanjem kretanja gotovo deceniju i po - ne sumnjam da će preuzeti, bez problema, kosovske pasoše, jer većina Srba ima i kosovske lične karte, samo da bi mogli da putuju", objašnjava za RT Balkan Petronić.  

Navodi da oko 90.000 Srba ima pasoš Koordinacione uprave za KiM, kao i nekoliko stotina Albanaca. Ipak, kako kaže, međutim veliki broj Albanaca ima pasoše Republike Srbije sa kojima može da putuje bez viza.

"Evidentno je da su se zbog raznih kriza u prethodnom periodu i Albanci sa KiM, uslovno rečeno, snalazili. Oni su, uz pomoć korupcije, uspevali da dobiju prebivalište u Republici Srbiji, na osnovu čega su dobijali lične karte i pasoše, kako bi mogli slobodno da putuju po Evropskoj uniji", navodi Petronić.