Dačić s direktorkom Uneska: Da li će "Kosovo" ponovo konkurisati za članstvo

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas, posle sastanka sa generalnom direktorkom Uneska Odre Azule u Parizu, da je malo verovatno da će takozvano Kosovo dobiti podršku za članstvo u toj organizaciji.

Takođe, zamolio je tu organizaciju da posebnu pažnju posveti kulturnoj baštini na Kosovu i Metohiji.

"Priprema se i Skupština Uneska u novembru. Za nas je bitno da, imajući u vidu naše stavove o KiM, za sada nema prijave Kosova za članstvo u Unesku, ali to ne znači da toga neće možda biti. Za nas je dobro što je to svetska organizacija, ne evropska, gde većina zemalja priznaje Kosovo. Mislim da ne postoji šansa da Kosovo dobije potvrdu prijema za članstvo", rekao je Dačić.

Istakao je i da Srbija pridaje veliki značaj članstvu u Unesku, kao i da je to važno zbog očuvanja kulturne baštine, posebno na Kosovu i Metohiji, budući da se brojni tamošnji spomenici nalaze na Listi kulturne baštine u opasnosti.

Dačić je naveo i da Srbija ima aktivnu ulogu u toj organizaciji zato što je naša ambasadorka pri Unesku Tamara Rastovac Siamašvili ujedno i predsedavajuća Izvršnom savetu Uneska i blisko sarađuje s generalnom direktorkom Azule.

Srbija neće podržati članstvo Kosova u specijalizovanim agencijama i institucijama Ujedinjenih nacija

S tim u vezi treba ukazati na jučerašnju izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, nakon sastanka sa švedskim ministrom spoljnih poslova Tobijasom Bilstremom, da Srbija neće podržati članstvo tzv. Kosova u Ujedinjenim nacijama i specijalizovanim agencijama i institucijama UN u koje spada i Unesko.

"Da ne bude dileme, ponovio sam stavove Republike Srbije, dakle da će Srbija ispuniti šta je rekla, ali da Srbija neće podržati članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama i specijalizovanim agencijama i institucijama Ujedinjenih nacija", izjavio je Vučić i dodao da je o tome jasno obavestio sve one koji učestvuju u pregovorima, i drugu stranu, "i Borelja i Lajčaka i Šolca i Makrona i Blinkena i sve na kugli zemaljskoj sa kojima smo razgovarali".

Priština je prošle godine najavila da će, posle prethodnih neuspeha, ponovo konkurisati za članstvo u ovoj organizaciji, na Generalnoj konferenciji Uneska koja se održava u drugoj polovini 2023, tvrdeći da je "Kosovo tokom godina učinilo mnogo na povećanju nivoa bezbednosti, restauracije i funkcionisanja pravoslavnih crkava". Srpska strana je tada primetila da je jedina veza Prištine sa srpskim pravoslavnim crkvama – rušenje istih.

Kosovo je 2015. godine prvi put pokušalo da bude primljeno u Unesko, ali nakon izlaganja tadašnjeg (i sadašnjeg) šefa srpske diplomatije Ivice Dačića na Generalnoj konferenciji te organizacije (održava se svake dve godine), gde su izneseni podaci o stanju srpskog verskog i kulturnog nasleđa, nije dobilo potrebnu dvotrećinsku većinu.

Na Uneskovim listama ima više od 1.100 lokaliteta, a na Listi svetske baštine u opasnosti nalaze se srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji, među kojima su manastiri Visoki Dečani i Gračanica, Pećka patrijaršija i Crkva Bogorodica Ljeviška, inače upisani 2006. upisani su na Listu svetske baštine Uneska pod nazivom – Srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji

Među razlozima ugroženosti spomenika Unesko navodi manjak pravne zaštite, nezadovoljavajuće uslove održavanja, kao i nedostatak primene regulativa u vezi sa upravljanjem ovim spomenicima.

Dačić je Azuleovoj preneo i poziv predsednika Vučića da ponovo dođe u Srbiju, a jedna od tema sastanka s generalnom direktorkom Uneska bila je i geopolitička situacija, kao i okolnosti u kojima ta organizacija trenutno funkcioniše.

U okviru Dačićeve zvanične posete Francuskoj planirani su i sastanci s ministarkom za Evropu i spoljne poslove Francuske Katrin Kolona, kao i s predsednikom Senata Francuske Žerarom Laršeom.

Dačić će bilateralnu posetu završiti prisustvom na prijemu u rezidenciji ambasadora Srbije povodom kandidature Srbije za organizatora EKSPO 2027.

Unesko je osnovan 1945. i okuplja 193 države – sve svetske zemlje koje priznaje UN, i najpoznatiji je po zaštiti kulture i prirode, u skladu s Konvencijom o svetskoj kulturnoj i prirodnoj baštini iz 1971. godine.