RT Balkan analiza: Sa čim će Vučić na pregovore u Briselu nakon bojkota Kurtijevih izbora?

U Briselu će 2. maja biti nastavljeni pregovori Beograda i Prištine na najvišem nivou, odnosno sastankom predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija uz posredstvo Evropske unije. Od prethodnog susreta na tom nivou, koji se dogodio u Ohridu, Priština očekivano nije formirala Zajednicu srpskih opština, što je bio uslov Beograda za nastavak dijaloga, a zbilo se još niz događaja, koji su samo otežali dalje pregovore.

Evropski parlament je usvojio odluku o viznoj liberalizaciji za građane takozvanog Kosova, međutim, ova odluka ne odnosi se na Srbe koji žive na Kosmetu. Na dnevni red sastanka Komiteta ministara Saveta Evrope stavljena je rasprava o prijemu Kosova u tu instituciju, uprkos protivljenju koje je Srbija pokazala.

Treći događaj je to što je Aljbin Kurti sproveo izbore u četiri opštine na severu Kosova i Metohije, uprkos tome što su Srbi najavili bojkot. Izlaznost je bila svega 3,47 odsto, ali je Zapad proglasio izbore legalnim i legitimnim, pa će albanski predstavnici preuzeti funkcije u opštinama sa većinski srpskim stanovništvom.

Ovakav razvoj događaja sigurno će uticati na poziciju Beograda na pregovorima sledeće sedmice u Briselu, ali je pitanje na koji način.

Diplomata Zoran Milivojević ocenjuje za RT Balkan da ovakav stav Srba na Kosovu i Metohiji osnažuje zahtev Beograda da Zajednica srpskih opština bude formirana što pre.

"Srbija ima argument više da je neophodno da se formira ZSO, jer je to jedini uslov da se nastavi proces dijaloga i normalizacije odnosa Beograda i Prištine, kao i da se garantuje sigurnost i bezbednost u narednom periodu", kaže Milivojević.

Dodaje da ovako izabrani gradonačelnici ne mogu da funkcionišu, čak i ako bi dolazili uz pratnju policije na radna mesta, jer tu nema nikakvog vršenja vlasti, pa se otvara pitanje ZSO, i to hitno.

"Sad je potpuno jasno da ne može da se mrdne napred bez ZSO, ukoliko se ne izađe u susret srpskom narodu i ne obezbedi da mogu normalno da žive i da budu učesnici političkog procesa. Ne radi se više o pritisku, već o realnom stanju koje je neodrživo", kaže naš sagovornik.

Pokazivanje mišića Beogradu

Sa druge strane, predsednik Skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun u izjavi za RT Balkan ukazuje na to da je, nakon ovako održanih izbora, na terenu nastala nova situacija u kojoj će Albanci, osim mesta gradonačelnika, zauzeti i pozicije odbornika u lokalnim skupštinama, što će imati posledice na formiranje ZSO.

"Glavna tema sastanka Vučića i Kurtija biće nacrt statuta ZSO, ali u principima koji su usvojeni u Briselu 2015. je naznačeno da statut, ako bude dogovoren, treba da usvoje izabrani predstavnici koji su odbornici. Albanci sigurno neće glasati za ZSO u srpskim opštinama. Imamo situaciju koja je nemoguća za bilo kakav napredak kad je u pitanju ZSO", napominje Drecun.

Politička šizofrenija

Prema njegovim rečima, i kada bi se dogovorilo da se krene sa formiranjem ZSO, praktično će se onemogućiti njeno stvaranje, jer Albanci imaju vlast u četiri opštine, bez obzira na to koliko je ona legitimna.

"Sa druge strane oni mogu da donose odluke koje su jednostrane i suprotne srpskim interesima. Primer bi bila integracija severne Kosovske Mitrovice u južnu, ili recimo nacionalizacija nekih parcela za izgradnju baza, a čiji su vlasnici Srbi", navodi naš sagovornik.

Ocenjuje da je u pitanju jedna politički šizofrena situacija, te da će na sastanku u Briselu biti razgovora o tome kako da se ona razreši, ako je uopšte to moguće.

"Čudi me da je zapadna zajednica dozvolila da dođe do takve situacije. To je pokazivanje mišića Beogradu i ohrabrivanje Prištine da istraje u suprotstavljanju zahtevima Beograda naročito u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština i nadležnosti koje treba da ima", kaže Drecun i upozorava: 

"Jedna politički veoma opasna situacija, koja može da se pretvori u sukobe i incidente na terenu."

Drecun smatra da je pritisak sa Prištine prebačen na Beograd, za šta navodi nekoliko argumenata.

"Uvođenje vizne liberalizacije za Kosovo, započinjanje pregovora za prijem u Savet Evrope i održavanje izbora koje je Zapad priznao. Jasno je da je pritisak prebačen na Beograd, jer se od njega traži da prihvati sporazum o normalizaciji odnosa u celosti", ocenjuje Drecun.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da ne očekuje ništa 2. maja, ali da će Beograd nakon ovakvog razvoja događaja insistirati na stvarnom dijalogu, a ne na nametanju rešenja.

Kako je rekao, Srbi su mirnim političkim ustankom pokazali da traže veće poštovanje međunarodne zajednice, pre svega zapadnih sila.