Srbija i Balkan
Predizborna ponuda u Crnoj Gori: Da se skrati radno vreme
Iz Pokreta Evropa sad kažu da je radna nedelja u Crnoj Gori među najdužima u Evropi i predlažu da se radi sedam sati dnevno
Uoči vanrednih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, zakazanih za 11. jun, Pokret Evropa sad izašao je sa ponudom biračima koja kao da je izašla iz nekog vica o Crnogorcima: da se skrati radno vreme.
Iz PES su saopštili da podaci govore da zaposleni u Crnoj Gori imaju jednu od najdužih radnih nedelja u Evropi i da u proseku rade više od 42 sata, što je za čak šest sati nedeljno iznad proseka u zemljama EU. Te se u cilju ispravljanja ove nepravde i predlaže skraćivanje radnog vremena na sedam časova dnevno.
PES podseća da su, prema podacima Eurostata za 2021. godinu, zaposleni u zemljama EU od 20. do 64. godine starosti radili u proseku 36,4 sata nedeljno, a taj broj varira od 32,2 sata u Holandiji, 33,7 sati u Austriji do 40,1 sat u Grčkoj.
"Kada uzmemo u obzir kategoriju zaposlenih u privatnom ili javnom sektoru, a isključimo preduzetnike odnosno one koje ostvaraju dohodak od samostalne delatnosti taj prosek u EU je još niži i iznosi 35,6 sati nedeljno", navodi se u saopštenju PES-a.
Brojne studije, istraživanja i probne primene modela u praksi pokazuju, kažu, višedimenzionalne benefite implementacije skraćenog radnog vremena, a koji se pre svega odnose na uspostavljanje balansa između poslovnog i privatnog života, pozitivan uticaj na zdravstveno stanje pojedinca i u krajnjem na smanjenje troškova javnog zdravlja, povećanje produktivnosti i efikasnosti, ali i rast profita poslodavaca.
"Predložena reforma u Crnoj Gori obuhvata sve sektore, uz uvažavanje i poseban tretman određenih sektora, ali i različitih kategorija zaposlenih i onih koji obavljaju samostalnu delatnost", napominju u saopštenju.
Kako je ovo tema koja je vezana direktno za sve socijane partnere, kažu, odmah po formiranju nove vlade, nakon izbora, ovo će biti prva reforma koja će biti predložena Socijalnom savetu na kojem bi zajednički udruženja sindikata, poslodavaca i države razgovarali i o svim benefitima ova reforme i usvojelili je na dobrit svih.
Pomenuti program je nazvan Evropa sad 2.0 s obzirom na to da je prethodni program nazvan Evropa sad 1.0 i odnosio se na podizanje životnog standarda građana.
