Psiholozi upozoravaju: Zločin u školi na Vračaru posledica veličanja nasilja

Tragedija i pucnjava u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru u kojoj je učenik K. K. (14) ubio osmoro dece i čuvara škole je, nažalost, prirodna posledica života kojim deca žive, kaže za RT Balkan klinički psiholog Vlajko Panović. 

"Oni žive u jednoj sferi permanentne agresivnosti, počevši od crtanih filmova u kojima je agresivnost favorizovana pojačanim zvukom, ili nagrađivanjem u video igrama. Ubijanjem drugih se prelazi na viši nivo i pojačava nivo uzbuđenja, sve to na fonu agresivnosti pojačava kod dece doživljaj i to je prirodno", objašnjava Panović naglašavajući da se u dečjim životima svakodnevno forsira identifikacija sa moćnim i jakim. 

Agresivnost se favorizuje i u sportu i u politici, kao i među roditeljima, te tako postaje prirodno okruženje za odrastanje, upozorava Panović, naglašavajući da je neophodna promena paradigme u vaspitanju i dečjim životima.

"Potrebno je baviti se ljudskom dobrotom, koja je potpuno zanemarena. Imamo sebičnost i permanentno takmičenje i nelojalnu konkurenciju. Sve je manje ljudskosti i dobrote i onoga što bi trebalo da pomaže čoveku da razvije empatiju. Vlada takmičarski pristup i potreba za pobedom, a nažalost nemamo saosećanje", navodi Panović objašnjavajući da je zbog načina na koji deca žive još pre dve decenije na predavanju upozorio da će "ubistva biti sve monstruoznija, a učesnici će biti sve mlađi".

Problem je, ističe, i česta emocionalna zanemarenost kod kuće.

"Često su roditelji odsutni, deci dozvoljavaju i daju sve", navodi psiholog i upozorava na problem masovnih autodestruktivnih radnji kod dece.

"Deca pokušavaju samoubistvo, imate mnogo dece koja se seku žiletima i noževima, a sve je to posledica jedne duboke anksioznosti. Ceo dan su izloženi agresivnosti, a sa druge strane niko se u vaspitanju ne bavi dovoljno dobrotom i lepotom života", navodi Panović objašnjavajući da anksioznost kod dece može da bude izazvana i poremećenim ritmom spavanja.

Panović zaključuje da je, u svetlu nezapamćene tragedije, akcenat sa osude neophodno preusmeriti na neophodnu afirmaciju ljudskosti i dobrote u životima najmlađih. 

Treba razgovarati sa decom o tome šta se dogodilo

"Razgovarajte sa decom o tome šta se dogodilo. Vodite računa da imate proverene informacije i da ne podležete senzacionalističkom izveštavanju koje bi dodatno uznemirilo decu", preporuke su jednog školskog psihologa.

Kako se ističe, važno je da deca razumeju da je sasvim normalno da imaju različite emocionalne reakcije na sve što se dogodilo, ali i da, ukoliko se pojave, fotografije ili video-zapise sa uznemirujućim sadržajem nipošto ne prosleđuju drugima.

Psiholog Aleksandra Janković, načelnica odeljenja Kliničkog centra Srbije, upozorava da je reč o usvajanju američkog formata nasilja i dodaje da su zahvaljujući internetu i kompjuterskim igrama punim nasilja, deci postali dostupni potpuno neprikladni sadržaji.

"U internet sadržajima i igrama, potezanje pištolja je uobičajena stvar. Tome možemo da dodamo i atmosferu konstantno pojačane napetosti i agresivne ispade, čak i onog dela stanovništva koje se smatra elitom. Kada žargonskim jezikom govore oni od kojih se očekuje da oblikuju stanje u društvu – pretnje koje iznose – jasno je da se otvara Pandorina kutija. Bilo je samo pitanje vremena kada će se sve ovo proširiti na grupu maloletnika", rekla je Janković.

U mnogim slučajevima roditelji ne poznaju svoju decu

Ovaj masakr je korak dalje od tinejdžerskog nasilja koje je u nekom trenutku postalo uobičajeno. Istovremeno, smatra Janković, to je pokazatelj da je škola izgubila svoju prvobitnu ulogu i da je, čak i neki roditelji, doživljavaju kao dosadan i neophodan posao, a ne kao mesto gde se stiče znanje.

"Vaspitači se često nalaze u nezavidnoj poziciji, jer iza dece stoje dominantni roditelji koji su čak skloni nasilju i negativnim izjavama. Malo je dece koja danas imaju poštovanja prema autoritetu. Povrh svega, imamo nedostatak komunikacije između dece i roditelja, koji su više usmereni na to da deci pruže materijalne prednosti: najnoviji telefon i garderobu sa kojima tinejdžeri mogu da se takmiče sa svojim vršnjacima. Roditelji sve manje pažnje obraćaju na psihički i duhovni razvoj. Bojim se da u mnogim slučajevima roditelji ne poznaju svoju decu".

Stvar je još dramatičnija u slučaju masakra u beogradskoj školi, jer se postavlja pitanje odakle četrnaestogodišnjem tinejdžeru oružje.

"Reč je o oružju iz kuće, za koje je neko od odraslih imao ili nije imao dozvolu, ali činjenica je da je oružje bilo u kući. Ovo je samo po sebi zastrašujuće. Ali, ako je, pored toga, dete imalo psihičke probleme koji nisu prepoznati, onda su stvari još gore. Sada imamo ne samo direktne žrtve, već i decu u ovoj i drugim školama koja će biti uplašena i traumatizovana", ističe Aleksandra Janković.