Ko se plaši istine o nestalima: Šta nakon potpisane Deklaracije u Briselu

Prema podacima komisije Vlade Srbije nakon 1998. godine na Kosovu i Metohiji je nestalo oko 5.800 osoba, a sudbina njih 1.633 i dalje nije poznata. Do istine o njima došlo bi se ako bi bila ispoštovana Deklaracija o nestalima koju su 2. maja u Briselu potpisali srpskih predsednik Aleksandar Vučić i premijer prištinskih institucija Aljbin Kurti uz posredovanje Evropske unije.

Prema tom dokumentu, dve strane su se obavezale da blisko sarađuju na identifikaciji mesta sahranjivanja i praćenju iskopavanja, da se obezbedi potpun pristup pouzdanim i tačnim informacijama koje pomažu da se lociraju i identifikuju preostale nestale osobe.

Ovo uključuje sve materijale, beleške, naređenja, dokumenta, video zapise, audio snimke i sve druge dokumente uključujući i one sa statusom poverljivosti u posedu institucija obe strane, relevantne za ovaj kontekst.

Strane su se obavezale da se stavi na raspolaganje sva domaća i međunarodna dokumentacija od značaja za utvrđivanje sudbine nestalih lica, što znači da bi morali da budu otvoreni dosijei koje imaju i Priština i Albanija.

Predviđeno je da se osnuje Zajednička komisija kojom predsedava Evropska unija, a Međunarodni komitet Crvenog krsta bi bio posmatrač.

Termin koji je razbesneo Prištinu

Iako je reč pre svega o humanitarnom pitanju kako bi porodice nestalih saznale istinu o svojim najmilijima, Priština je ovo pitanje pokušala da ispolitizuje.

Naime, Priština je insistirala da Deklaracija sadrži termin "prisilno nestala lica" (enforced disappearances), jer je on deo posebne međunarodne konvencije o zaštiti svih lica, konkretno u slučaju Kosova i Metohije. Usvajanjem ovog termina, uprkos tome što je zločine činila OVK, Srbija bi bila odgovorna, budući da je u to vreme njen suverenitet na Kosovu bio neupitan.

Zbog toga je Srbija insistirala da deklaracija odbaci taj termin koji je pravna kategorija definisana međunarodnom konvencijom i koja bi za sobom povukla posledice po Srbiju i usvoji izraz "prinudno nestali" (forcibly disappeared).

Da bi Beograd osigurao koji termin će biti usvojen, Vučić je uz Deklaraciju priložio izjavu u kojoj pojašnjava ove izraze.

"Ovo pojašnjenje je dato kako bi se izbegli bilo kakvi nesporazumi ili tumačenja izraza "prinudno nestali" (forcibly disappeared) kao "prisilan nestanak" (enforced disappearance), koji ima jasno pravno značenje definisano Međunarodnom konvencijom o zaštiti svih lica od prisilnog nestanka (2006). Lice može da bude "prinudno nestalo" kao posledica radnji učinjenih od strane pojedinca, vojne, paravojne, političke ili druge grupe ili organizacije, u vezi sa sukobom", navodi se u Vučićevom pismu.

Pošto je ovim terminima osujećena namera da se pitanje nestalih ispolitizuje, stigle su burne reakcije iz Prištine, pre svega od opozicije. Najburnije je reagovala potpredsednica Demokratske partije Kosova (DPK) Vljora Čitaku koja je usvajanje Deklaracije o nestalima ocenila kao "skandalozno" i optužila Kurtija da je napravio istorijsku grešku.

Ona je navela da je zabrinjavajuće što se dve strane izjednačavaju u pogledu materijalnih dokaza u vezi sa nestalima.

"Ova Deklaracija na kraju oslobađa Srbiju međunarodne odgovornosti za nasilan nestanak pojedinaca tokom rata na Kosovu (1998-1999), dok se Kosovo postavlja u ulozi strane koja je institucionalno počinila zločine, kao i Srbija. Skandalozno", navela je Čitaku.

I predsednik Socijaldemokratske partije (PSD) Dardan Molićaj je optužio Kurtija da je naneo nenadoknadivu štetu Prištini, jer je izjednačena sa Srbijom, odnosno tretirano je kao ravnopravna strana u zločinima koji su počinjeni.

"Prihvatanje termina 'prinudno nestao' umesto 'nasilno nestao' (što je pravni termin prisutan u konvencijama protiv ratnih zločina), oslobađa Srbiju kao državu od odgovornosti za nestanle osobe. Nema pobede za Kosovo. Osim degradacije i ustupaka", napisao je Molićaj.

Šta bi se saznalo ako se otkrije sudbina nestalih?

Kidnapovanja na KiM su počela 1998. godine, a nakon donošenja Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 i potpisivanja Vojno - tehničkog sporazuma u Kumanovu 1999. godine kidnapovanja i nestanci na KiM nisu prestali, čak su tokom juna i jula 1999. godine bili mnogo intenzivniji, a žrtve su bili civili srpske, ali i drugih nealbanskih nacionalnosti.

Profesor političkih nauka iz južnog dela Kosovske Mitrovice Nedžmedin Spahiu kaže za RT Balkan da je začuđen zašto je ponovo potpisana Deklaracija o nestalima, kada je još u martu 2005. u zgradi Vlade Srbije potpisana slična deklaracija Beograda i Prištine o tome.

Spahiu, koji je 2005. bio savetnik Ramuša Haradinaja, tvrdi da je od njega dobio naređenje da se pronađu sva mesta gde bi mogla biti tela nestalih .

"Ne mogu da stavim ruku u vatru da je možda Haradinaj lično znao sudbinu nekih i mesta, a nije hteo da mi kaže, ali je bila naredba da sve što Priština može da učini da se obelodane stvari, to i uradi", kaže Spahiu.

On tvrdi da ne postoje arhiva Prištine o izvršenim ubistvima, te da i u slučaju da je Aljbin Kurti zainteresovan da pronađe nestale, to je, tvrdi on, nemoguće jer nema dokumenata o tome.

Sa druge strane, predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun kaže za RT Balkan da Priština čast tvrdi da arhiva postoji, a čas da ne postoji. Kako kaže, ne očekuje iskreno angažovanje Prištine po pitanju pronalaska nestalih, posebno imajući u vidu njeno prethodno ponašanje.

"Mislim da Priština neće biti spremna da dostavi traženu dokumentaciju, to je uglavnom arhiva terorističke OVK. Tvrdili su da to ne postoji, pa ne postoji, sad opet postoji. Iz te arhive se može videti sudbina mnogih nestalih i Srba, ali i Albanaca. To je ono što Prištinu najviše plaši", napominje naš sagovornik.

Srbija traži otkopavanje devet lokacija na kojima sumnja da su tela nestalih Srba, a Drecun kaže da ne zna da li će Priština to dozvoliti. Dodaje da je problem i da li će OEBS, Kfor i UNMIK dostaviti potrebnu dokumentaciju.

"Mi smo kao Radna grupa došli u posed dokumenata koji pokazuju da je OEBS obilazio ilegalne pritvore u kojima su bili nezakonito zatočeni Srbi, Albanci i Romi. Mnogi od njih se i dalje vode kao nestali", rekao je Drecun.

Napominje da je važno da li će Albanija dostaviti svoju dokumentaciju, jer njihova obaveštajna služba svakako mnogo zna o ilegalnim pritvorima koji su bili na severu Albanije.

"Videćemo kako će ta komisija da nadgleda sprovođenje ove deklaracije. Mislim da će u njoj ispred EU biti Miroslav Lajčak, pa će on morati da traži tu dokumentaciju. Po meni cilj Prištine je da odgovornost prebaci na Beograd", smatra Drecun.

Prema rečima našeg sagovornika, ostaje samo da se nadamo da će biti izvršen dovoljan pritisak na Prištinu da se razreši sudbina nestalih.

"Mislim da Priština želi da sakrije jednu za njih gorku istinu, a to je da je ogroman broj Albanaca ubijen i kidnapovan, da se vode kao nestali zbog zločinačkog delovanja OVK", zaključuje Drecun.