Dark net – mračna strana interneta: Koliko je opasan i šta deca iz Srbije traže tamo

Predložio sam Vladi Srbije da zabrani pristup dark netu ili drugim mestima gde maloletnici mogu da vide kako se vrši ubistvo ili nabavlja droga, rekao je Aleksandar Vučić.

To je jedna od mera države koju je najavio predsednik Srbije nakon tragedije u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" kada je učenik sedmog razreda ubio osmoro dece i čuvara. Postavilo se pitanje kako je dečak uspeo da nauči da napravi eksplozive, rukuje oružjem i da li je sadržaj sa interneta uticao na njega.

Odgovore na ova pitanja daće istraga koja će utvrditi koje sajtove je dečak posećivao i koje igrice je igrao.

Da će sadržaj na dark netu biti zabranjen Vučić je ponovio i danas, nakon masovnog ubistva kod Mladenovca za koje je osumnjičen mladić U.B. (21).

Šta je dark net ili dark veb, zašto je opasan i može li Srbija da stane na kraj dostupnosti oružja i droge maloletnicima preko interneta.

Tamna strana interneta

Internet je globalna mreža koja nema centralizovan sistem. Da bi pristupila sadržaju na internetu, većina korisnika upotrebljava standardne pretraživače poput Gugla, Jahua, Jandeksa i Binga.

Međutim, na tim pretraživačima moguće je doći samo do delića sadržaja koji se nalazi na mreži. Čak 90 odsto sadržaja nalazi se "sa druge strane".

Do tog sadržaja stiže se preko drugih pretraživača kakav je Tor (Ruter luka). U pitanju je pretraživač sa ikonicom luka, a kako su osnivači pojasnili, on je izabran za logo jer oslikava kako su podaci korisnika po nivoima zaštićeni.

U pitanju je besplatni pretraživač koji garantuje privatnost korisnicima, uspešno zaobilazi cenzure koje mogu biti nametnute u nekoj zemlji, ali ono što je izuzetno važno - nije nelegalan.

Naprotiv, pojedini mediji, poput Bi-Bi-Sija pohvalili su se da se do njihovog sajta može pristupiti preko Tora, čime su zaobišli cenzuru koja postoji u zemljama poput Kine, Irana i Vijetnama.

Tor je originalno razvila Istraživačka laboratorija američke mornarice i nastavlja da dobija sredstva od američkog Stejt Departmenta, "Hjuman Rajts Voča", Univerziteta Kembridž i mnogih drugih koji su projekat veličali kao carstvo privatnosti i ljudskih prava na internetu.

Specifičnost ovog pretraživača je u tome što kada na standardnim pretraživačima posetite određenu internet stranicu, vaša IP adresa se beleži, ali to nije slučaj kod Tora. Enkripcija je toliko složena da uspeva da sakrije lokaciju i identitet korisnika jer šalje njegove podatke preko zaobilaznih "čvorova" na mreži.

Na ovom delu interneta nalaze se sve one stranice koje nisu zakonom dozvoljene. Tako se preko dark neta mogu nabaviti oružje, droga, nelegalna pornografija a obavlja se čak i trgovina ljudima. Često se dešava da lični podaci, ukradene kreditne kartice ili lične karte završe na dark vebu. Kako bi anonimnost bila zagarantovana, obično se plaćanje vrši kriptovalutama.

Potrebno je naglasiti da dark veb ne koriste samo oni koji se bave ovim nedozvoljenim poslovima. Ove stranice koriste i novinari, istraživači, uzbunjivači, svi oni koji žele da dođu do sadržaja koji nije dostupan preko standardnih pretraživača ili koji žele da ostanu anonimni. Na ovom delu interneta nalaze se i oni sadržaji koji podležu autorskim pravima, poput doktorskih radova i stručne literature koju biste inače morali da platite.

Kada je 2013. Edvard Snuden poslao informacije "Vašington postu" i "Gardijanu", koristio je Tor.

Šta deca iz Srbije traže na dark netu

Analitičarka za politike sajber bezbednosti Katarina Jonev kaže da mladi iz Srbije na dark net uglavnom idu iz radoznalosti i zbog igrica.

"Uglavnom na dark net idu da bi kupovali nelegalno tokene za igrice ili da bi dobili uputstva kako mogu da pređu neke nivoe igrica", rekla je Jonev za Tanjug i dodala da je pre nekoliko meseci u Srbiji zabeleženo da je dečak od 14-15 godina pristupio mreži i hteo da kupi "Kalašnjikov".

Ona je dodala da je na vreme uočeno šta taj dečko planira i da je to bilo onemogućeno, ali treba da se zapitamo šta neko u tim godinama planira sa Kalašnjikovim.

"Stranice kojima se pristupa uglavnom su zatvorenog tipa, što znači da osoba koja pristupi mora na neki način da stekne poverenje da bi bila primljena u te neke velike sobe", navela je Jonev i objasnila da taj deo interneta nema vlasnika, pa onda obaveštajne službe pokušavaju da se infiltriraju, te da na takav način hvataju kriminalne grupe i teroriste.

Rešenje u osnivanju nacionalne agencije za sajber bezbednost?

Stručnjak za informacionu bezbednost dr Miloš Jovanović kaže za RT Balkan da bi rešenje ovih problema moglo biti osnivanje nacionalne agencije za sajber bezbednost.

"Ona bi se bavila ne samo davanjem saveta korisnicima, već bi imala ulogu da spreči ovakve stvari, analizira internet saobraćaj i da nam podatke o tome šta ljudi najčešće posećuju. Dakle, govorimo o vaspitnom delovanju", pojašnjava Jovanović.

Naš sagovornik ističe kao problem to što bi moglo da se dođe do zadiranja u privatnost korisnika, što nije cilj, pa je bitno pronaći pravu meru.

Na pitanje da li Srbija može da zabrani pojedine sadržaje i na dark netu, Jovanović kaže da tehnički to nije problem, jer tu ključnu ulogu mogu da odigraju telekomunikacioni operateri, ali je pitanje da li onda dolazi do narušavanja određenih sloboda.

"Od ključnog značaja da se razume da je internet necentralizovana mreža, pa je pitanje šta naši organi mogu da istraže bez međunarodne pravne pomoći, bez kontaktiranja drugih država i njihovih službi", napominje Jovanović.

Stručnjak ѕa sajber bezbednost Ivan Marković kaže za RT Balkan da dark veb zapravo i nije tako daleko, i da iste opasnosti vrebaju na celom internetu, navodeći kao primer to što jednim klikom uz pomoć internet pretraživača možete naći uputstvo za bilo šta što Vas zanima.

Na pitanje da li Srbija može da ukloni ili zabrani sadržaj na dark vebu, Marković kaže da je to veoma teško, pa skoro i nemoguće bez ogromne pomoći inostranih službi.
Jedino ukoliko je sadržaj u Srbiji fizički, moguće je povećati šanse.

"Mislim da takve mere nemaju efekta, postoje mnogi načini da se pristupi dark vebu, jednostavno ove mreže su napravljene da zaobilaze detekcije, i ljudi koji žele da pristupe ovim mrežama uradiće to uvek", kaže Marković.

Prema rečima Markovića, koji je pokretač foruma Bezbedni Balkan rešenje problema pristupa određenom sadržaju deci je samo malim delom na tehničkim merama. Veći deo je na pravilnom vaspitanju i edukaciji dece, kao i sistemu vrednosti društva oko nas.

Nedavno, 2. maja Evropol je u operaciji "SpekTor" u saradnji devet zemalja uhapsio 288 osoba koje su umešane u prodaju droge na dark vebu.

Zaplenjeno je više od 50 miliona evra u kešu i kriptovalutama, 850 kilograma droge i čak 117 komada vatrenog oružja.

Izvršeno je više odvojenih akcija u Austriji, Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji, Poljskoj, Brazilu, Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Američkim Državama i Švajcarskoj.

Koliko je bilo teško policiji da sprovede akciju govori to što je Nemačka još 2021. godine zaplenila pakete, ali su godine bile potrebne za unakrsno povezivanje informacija kako bi se došlo do počinilaca.