Srbija i Balkan
Između škole i Biroa za nezaposlene: RT Balkan istražuje gde su nestali pedagozi i psiholozi
Ako škola ima manje od 16 odeljenja, onda može da računa samo na zaposlenog pedagoga ili psihologa sa polovinom radnog vremena
Različiti aranžmani i ugovori sa MMF-om, kao i inovativni pravilnici Ministarstva prosvete i Ministartsva finansija, doveli su do toga da Srbija ograniči broj zaposlenih u školama, pre svega stručnih kadrova poput pedagoga i psihologa (popularno nazvane PP službe).
Posle tragedije koja se dogodila u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" pojavile su se brojne inicijative i predlozi u svrhu bezbednosti dece, a jedna od njih je da se dodatno angažuje oko hiljadu stručnjaka u okviru PP službi i da učenici jednom godišnje prolaze preventivne psihološke preglede.
Iz Ministarstva prosvete za RT Balkan kažu da broj stručnih saradnika, pedagoga ili psihologa iznosi 2.605, u odnosu na broj škola od 1.766, što je prosečno 1,5 stručni saradnik po školi.
"Radna grupa za prevenciju nasilja je kao jednu od mera za borbu protiv nasilja u školama je u decembru 2022. predložila povećanje broja stručnih saradnika u školama", kratko su odgovorili iz Ministarstva.
Iako prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u ovom trenutku na posao čeka čak 800 psihologa i 500 pedagoga, većina obrazovnih ustanova u zemlji među zaposlenima nema ni jedan ni drugi profil.
Pravilo glasi: u slučaju da škola ima manje od 32 odeljenja ne može da zaposli oba - i pedagoga i psihologa, a ako raspolaže sa manje od 16 odeljenja - onda može da računa na zaposlenog u PP službi sa polovinom radnog vremena.
Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, za RT Balkan kaže da se svake godine donose Pravilnici kojim se propisuju kriterijumi i standardi za finansiranje ustanova koji obavljaju delatnost obrazovanja (cena usluga) u osnovnim i srednjim školama, a koji diktiraju broj radnih mesta i plate u prosveti.
"U više navrata smo tražili otvaranje više radnih mesta za pedagoge, psihologe i defektologe, zatim smanjenje broja đaka u jednom odeljenju, a potom i manje opterećenje papirologijom. Međutim, ministri finansija i našeg resora tvrde da nema dovoljno novca. Tako se nađemo u situaciji da kolege moraju da rade u više škola kako bi imali pun fond časova, odnosno celu platu", navodi naša sagovornica.
Dalje objašnjava da u slučaju kada u razredu postoji dete sa posebnim potrebama, a zaposleni u PP službi su u obavezi da mu se dodatno posvete, time gube potencijalnu dodatnu zaradu od četiri odsto, koja se obračunava kada se deluje u okviru inkluzije, odnosno u radu sa decom sa smetnjama u razvoju.
Valentina Ilić je mišljenja da ne treba da nas čudi to što je nasilje preplavilo obrazovne ustanove, ističući da u sve češćim i vidljivijem incidentima u školama jednako učestvuju učenik, roditelj i nastavnik.
"Izgubio se nekadašnji autoritet u prosveti. Ne može se sprovoditi vaspitni rad jer se sve svodi jer se represivne mere primenjuju samo onda kada se dogodi akt nasilja. Ovo što se desilo je rezultat zanemarivanja obrazovanja, koje traje već previše dugo i mora da se menja iz korena", kaže Ilićeva.
Njen kolega iz Gradskog sindikata "Nezavisnost" Srđan Slović za RT Balkan navodi da dodatni psiholog ili pedagog neće ništa promeniti.
"Nije to suština. Previše je oformljenih timova koji bi trebalo da se bave sprečavanjem nasilja, mnogo izveštaja i administrativnih obaveza. Svi se bave procedurama, a ne stanjem na terenu. U praksi niko od učenika ne odlazi kod psihologa ili pedagoga da razgovara kad ima problem, već samo kada se dogodi incident. PP služba nema dovoljno dodira sa decom. Nema prevencije, nema vremena", smatra naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, trebalo bi smanjiti fond časova, a razrednog starešinu ili učitelja osloboditi suvišne birokratije kako bi mogao da se posveti dece kroz produktivan i neposredan razgovor.
Direktorka OŠ "Drinka Pavlović" u Starom gradu Nataša Vasić rekla je za RT Balkan da apsolutno podržava odluku o povećanju broja zaposlenih u PP službi.
Njeno mišljenje deli i direktorka OŠ "Vuk Karadžić" u Sremčici Ana Bošković.
"Imamo i psihologa i pedagoga u školi jer imamo 37 odeljenja i 901 učenika, ali nam nedostaje defektolog koji bi radio sa decom sa posebnim potrebama na osnovu IOP (individualnog obrazovnog plana). I dobroj deci treba psihološka podrška, ne samo onoj nestašnoj. Međutim, škole su sputane, od brojnih izveštaja i procedura koje moramo da ispoštujemo, izgubili smo vreme koje bi trebalo da posvetimo deci", navodi ona.
Psiholog Ružica Radović tvrdi da su njene kolege u prosveti preopterećene i zauzete, te se i ona zalaže za veći broj stručnog osoblja u školama i Centrima za socijalni rad.
"Bojim se da se mi samo bavimo dijagnozom dece, a da su pre svega porodice i škole zakazale, koje bi trebalo da budu zaštitni faktor. Potrebno je kod dece razvijati empatiju, pričati o njihovim emocionalnim problemima i pružiti im podršku", zaključuje ona.
Predsednica Društva pedagoga Vojvodine, Sanja Rista Popić, navodi za RT Balkan da broj stručnjaka koji se angažuju zavisi od broja dece, a ne stvarnih potreba obrazovnih institucija.
"Činjenica je da treba raditi na promeni kadrovske politike. Ne može da se očekuje da samo dva stručnjaka iz PP službe rade sa oko 1.000 dece. Tako kvalitet izostane, a trebalo bi dugoročno obezbediti sigurnost i bezbednost đaka", zaključila je pedagog Sanja Rista Popić.
