Srbija i Balkan
Inicijativa koju je za tri dana podržalo 90.000 ljudi: Obrazovanje je stub društva, ne urušavajte ga
Škole su slika i prilika društva, a deca su slika i prilika svoje porodice, smatraju stručnjaci
Tragedije koje su prošle nedelje zavile Srbiju u crno posledica su, između ostalog, dugogodišnjeg promovisanja negativnih vrednosti u društvu i urušavanja obrazovnog sistema, stav je Društva za srpski jezik i književnost Srbije koji je podržalo više od 90.000 građana koji su potpisali njihovu inicijativu kojom se zahtevaju promene.
Organi Društva formulisali su program sastavljen od sedam tačaka, koji pokrivaju širi socijalni kontekst - porodicu, društvo i javnost, i uži koji se odnosi na školski sistem:
Zabranu rijaliti programa, zabranu prenošenja eksplicitnog nasilja i uvredljivog sadržaja putem sredstava javnog informisanja, sankcionisanje govora mržnje na društvenim mrežama, jačanje psihološko-pedagoške podrške učenicima, vraćanje vaspitno-disciplinskih mera u ruke nastavnika, njihovo birokratsko-administrativno rasterećivanje i podizanje statusa i ugleda prosvetnog radnika.
Slavko Petaković, zamenik predsednika Društva i profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za RT Balkan kaže da je prosvetni sistem presek onoga što se događa u našem društvu.
"Naše društvo je u krizi, a kriza ne može da se reši, dok se ne reši obrazovni sistem, koji je stub države i koji treba da iznedri i zdravstvo, prosvetu, policiju, vojsku i sve druge segmente društva", navodi Petaković.
Među potpisnicima inicijative su, kako naglašava, mnogi profesori, nastavnici, pedagozi, psiholozi, roditelji, i svi su saglasni da je naš obrazovni sistem u problemu.
"Ono što daje nadu je njihovo opredeljenje da se dosadašnja praksa zaustavi i promeni. Svih sedam tačaka je podjednako važno, a prioritetna je podizanje statusa nastavnika. Ako se to uradi, pojačaće se interesovanje budućih studenata za nastavničke profile, a sama konkurencija iznedriće kvalitet, da najbolji ulaze u škole i predaju", navodi on i dodaje da pomenuto rešenje neće dati rezultate, ako društveni kontekst u kome škole deluju ne potvrđuje vrednosti koje se u školi promovišu.
Predloženu inicijativu, kako kaže, predaće Vladi Srbije i predstavnicima Skupštine, jer su to adrese koje bi morale da uobliče i sprovedu u delo ono što zahteva narod i struka.
"Ovo je stvar čitave Srbije, ovde ne smeju da postoje podele", poručuje sagovornik RT Balkana.
Za razliku od Rusije, gde je država donela odredbe koje utiču na standard i društveni status nastavnog osoblja, kao i Japana u kome učitelj ima skoro identičnu platu kao ministar prosvete, ali i diplomatski imunitet, posebno rezervisana mesta u metrou ili pozorištu, mesta za kupovinu po simboličnim cenama, u Srbiji prosvetni radnici imaju za 10 odsto niža primanja od republičkog proseka.
Socijalni psiholog Dragan Popadić za RT Balkan kaže da je položaj nastavnika kod nas sve lošiji i lošiji, a generatori nasilja sve brojniji i brojniji.
"Nasilje je prisutno na društvenim mrežama, u medijima, u skupštini, pa i u školama. Prikazuje se kao popularno, moćno, normalno, od ugleda i postaje odomaćeno u različitim sferama života, a poruke koje se dobijaju i usvajaju su poražavajuće. Neku kažu da mladi ne gledaju te sadržaje na televiziji, ali gledaju njihovi roditelji, babe i dede, a svi znamo koliko su deca sklona da upijaju razna znanja i ono što vide oko sebe", objašnjava Popadić.
Psiholog Zoran Musterović za naš portal ističe da Srbija ima 30 do 40 odsto nepismenih ili funkcionalno pismenih građana.
"Umesto da dajete obrazovne i kulturne sadržaje, da podižete nivo kulture i obrazovanja u zemlji, mi to decenijama urušavamo i podilazimo niskim strastima. To ne smemo da dozvolimo! Ko to radi ne misli dobro svom narodu. Dajete im emisije u kojima je sve dozvoljeno, tu su tuče, seksualni odnosi, ponižavanja i raznorazne vulgarnosti", kaže on.
Psiholog dodaje da sa druge strane, dugi i nekontrolisani boravak na društvenim mrežama vodi u obezličavanje i distanciranje društvenih odnosa, gubi se lični odnos prema drugome, ne vidite njegove reakcije, pa samim tim ne možete adekvatno da odgovorite repertoarom ponašanja.
On smatra da će ta deca imati problem u komunikaciji, sa uklapanjem u društvene tokove, osiromašenjem jezika i izražavanje emocija i empatije itd.
Da treba vratiti autoritete u živote mladih, slažu se i psiholog Musterović, ali i profesor srpskog jezika i književnosti Jasminka Stanković.
Ona za RT Balkan kaže da su trenutno škole slika i prilika kako izgleda društvo, a deca su slika i prilika svoje porodice.
"Definitivno je manje empatije nego pre 30 godina, sve je više disfunkcionalnih porodica, kao i odgovornosti za (ne)učinjeno. Smatram da saradnja između nastavnika i roditelja treba da bude veća, da se poveća broj časova srpskog jezika i književnosti, jer deca kroz literaturu stiču prva iskustva, uče da dobro pobeđuje zlo, ali ne brzo i lako, već kroz mnogo napora i prepreka, razvijajući maštu i saosećajnost", navodi profesorka Stanković.
Navodi primer koji joj se prvi put desio za tri decenije rada u prosveti:
"Prošle godine sam prvi put doživela da se učenik smeje dok obrađujemo `Krvavu bajku`, a na pitanje šta mu je smešno, kaže da nije poznavao streljane đake. Nema nikakav osećaj i pijetet za ono što su doživele te generacije i to je porazno".
Kada je povećanje broja psihologa i pedagoga u pitanju, smatra da ih ima dovoljno u školama, ali da su mnogi ljudski resursi utrošeni na inkluzivno obrazovanje u Srbiji.
"Ako se sve pomenuto desi, i status učitelja će doći sam po sebi. Ne možete ga proglasiti samo od sebe, nego će postati kruna svega kada društvo shvati značaj rada prosvetara", zaključuje ona.
