Novi-stari američki diplomata na Balkanu: Ko je O'Brajen i šta donosi njegov povratak

Vašington je pokrenuo talas kadrovskih promena na Balkanu, pa tako nakon dolaska Kristofera Hila, koji je, između ostalog, bio učesnik u Dejtonskim pregovorima i imenovanju saradnika bivše državne sekretarke Madlen Olbrajt Džejmsa Rubina za šefa Centra za globalni angažman, u region dolazi Džejms O'Brajen.

Analitičari očekuju da bi O'Brajen mogao da ubrza rešavanje otvorenih pitanja na Zapadnom Balkanu. Na novu funkciju dolazi umesto Karen Donfred i biće nadređeni Gabrijelu Eskobaru koji je izaslanik SAD za Zapadni Balkan.

Inače, O'Brajen je prošle godine postao šef Kancelarije za koordinaciju sankcija, u rangu ambasadora.

Da je reč o iskusnom diplomati pokazuje i podatak da je služio u dve američke administracije kao specijalni izaslanik predsednika.

Našoj javnosti je najpoznatiji po tome što je učestvovao u pronalaženju rešenja za okončanje rata u BiH i pomogao u formulisanju Dejtonskog sporazuma 1995. godine, a bio je deo američke administracije tokom pregovora Beograda i Prištine u Rambujeu 1999. godine.

Uz sve to, bio je viši savetnik Medlin Olbrajt. Sada ponovo stiže u region, očigledno ima nedovršena posla.

Diplomata Zoran Milivojević napominje da je imenovanje O'Brajena odraz politike aktuelne američke administracije Demokrata na čelu sa Bajdenom.

"To je još jedan u nizu proverenih kadrova iz devedesetih godina koje je SAD ponovo angažovao za rešavanje pitanja i u regionu i u celoj Evropi. Njegovo imenovanje treba povezati sa budućim ishodom rata u Ukrajini, polako se iz tajne diplomatije prelazi u javnu diplomatiju i u celu priču uključuju Kina i afrički lideri... Očekuje se novi rasplet i nova bezbednosno-politička arhitektura Evrope", kaže Milivojević za "Blic".

Kako kaže, očigledno je da Zapad na čelu sa SAD želi da ubrza dinamiku rešavanja pitanja u regionu.

"Videlo se to i po poslednjim izjavama Dereka Šolea i Gabrijela Eskobara. Zapad želi da na osnovu evropskog plana koji je za SAD i EU obavezujući dokument i za Prištinu i za Beograd da stvori čistu situaciju u regionu. O'Brajen, Hil i ostali su provereni kadrovi koji dobro poznaju region što pokazuje interes američke administracije za ovo podneblje", kaže Milivojević.

Milivojević podseća da je O'Brajen iskusan i u sankcionoj politici.

"To je poruka da će se ići ka verifikaciji sankcione politike u odnosu na Rusiju i budući rasplet u Evropi. Sa proverenim kadrovima SAD želi da reši pitanje rata u Ukrajini, globalnih odnosa, odnosa prema Rusiji, izgradi bezbednosno-političku arhitekturu Evrope, reši pitanje regiona i uvede ga u transatlansku zajednicu", smatra Milivojević.

On očekuje da će Srbija sada biti pod još većim pritiskom, jer će, kako kaže, američka politika istrajati na svom konceptu da se sva nerešena pitanja što pre reše.

"Vašington daje novu dinamiku u realizaciji strateških interesa u regionu daju prioritet kosovskom pitanju, jer smatraju da će rešavanjem tog pitanja lakše nositi sa situacijom u BiH", kaže Milivojević.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, očekuje da O'Brajen kao jači autoritet od Eskobara preokrene situaciju na Kosovu.

"Do sada u se stvari na KiM odvijale od zla ka gorem. Ako se nastave tako, mislim da se situacija neće rešiti ni u narednih 20 godina. Verovatno su u Vašingtonu procenili da stvari ne idu tempom koji su očekivali. Ni Ukrajini ne ide sve po planu, pa verovatno hoće da začepe jednu kritičnu tačku", kaže Popov.

Prema njegovim rečima, i O'Brajen i Hil dobro poznaju region.

"Sad se postavlja pitanje da li će kao tokom devedesetih godina kada je najveću ulogu imao Ričard Holbruk preduzeti energičnije akcije i biti više na terenu u razgovorima sa predstavnicima obe strane. Potrebno je konkretnije predočiti i Beogradu i Prištini sa kakvim posledicama će se suočiti, ako se ne pridržavaju sporazuma. Samo tako se mogu očekivati rezultati u vezi sa rešavanjem kosovskog pitanja", smatra Popov.