U trenutku kada Zapad pokušava da stegne obruč oko svojih saveznika, dok Kijevu šalje vojnu pomoć, čime produžava sukob u Ukrajini, u Moskvi se održava bezbednosna konferencija na kojoj učestvuje 90 delegacija iz različitih zemalja i međunarodnih organizacija, a prisutni su i predstavnici Srbije.
Na 11. Međunarodni sastanak visokih predstavnika zaduženih za pitanja bezbednosti iz Beograda je otputovao direktor Bezbednosno-informativne agencije Aleksandar Vulin.
I predsednik Republike Srpske Milorad Dodik učestvuje na konferenciji, dan nakon što se sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Vašington je već uspeo da reaguje na ovaj susret. Stejt department je uvideo novu priliku da Dodiku udeli kritiku kako je njegov "potez kratkovid" i da ne služi interesima građana Republike Srpske.
"Staza koja vodi demokratskoj, prosperitetnoj i bezbednoj budućnosti, što svi građani BiH žele, uključujući stanovnike RS, prolazi kroz Brisel, a ne kroz Moskvu. Stoga smatramo Dodikov put kontraproduktivnim i nadasve štetnim", kažu iz Stejt departmenta.
Srbiji je mesto na konferenciji u Moskvi
Srbiji je mesto na skupu koji je posvećen bezbednosti u Evropi i svetu u trenutku globalne konfrontacije i stalne eskalacije napetosti, kaže za RT Balkan nekadašnji šef naše diplomatije Živadin Jovanović.
"Sve to ne ostavlja po strani ni jednu zemlju na svetu, a pogotovo ne zemlju u srcu Evrope kao što je Srbija. To pogoršanje bezbednosne situacije u Evropi i svetu itekako se odražava na međunarodni položaj i vitalne interese Srbije", pojašnjava Jovanović.
Kako napominje, Beograd to najviše oseća kroz eskalaciju pritisaka u vezi sa pitanjem statusa Kosova i Metohije, te da se od nas stalno traži da se de fakto i de jure odreknemo dela svoje postojbine.
Kao diplomata sa velikim iskustvom, Jovanović ukazuje da su konferencije jedan vid multilateralne diplomatije koja može pomoći traženju načina da se sukobi smire.
Učešće Srbije vidi kao uspostavljanje ravnoteže u političkom dijalogu sa svim važnim geopolitičkim faktorima.
"U dužem periodu dijalog Srbije se vodi samo na liniji Beograd - Zapad. To nikako nije dobro za formiranje objektivne slike o ukupnoj situaciji i sagledavanje interesa Srbije i puteva za najbolju zaštitu njenih interesa", napominje Jovanović.
Naš sagovornik ukazuje na opasnost usmerenosti na politički dijalog samo sa jednom geopolitičkom opcijom, te da dijalog samo sa Zapadom ne može biti dobar.
"Ovo je prilika da Srbija proširi partnere za politički dijalog o svim pitanjima i da afirmiše svoje interese i stavove. Prepuštajući se samo Zapadu, odnosno NATO-u i EU, ne može biti deo uravnotežene spoljne politike i to ne može biti najbolji put za zaštitu srpskih interesa", smatra Jovanović.
Dodaje da Srbije ima potrebu da se identifikuje sa globalnom većinom u svetu koju ne čine ni NATO ni EU, te da tako pokaže vezu sa aktuelnim globalnim trendovima koji idu ka multipolarizaciji i izgradnji novog pravednijeg, evropskog i svetskog bezbednosnog poretka.
General u penziji Mitar Kovač, koji je direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma kaže da ova se ova konferencija održava u veoma teškom trenutku po globalnu bezbednost.
"Veoma je dobro što Ruska Federacija pravi međunarodne skupove kao odgovor na sve ono što čini Amerika sa kolektivnim Zapadom pokušavajući da prikaže svoje strateške smernice kao međunarodne potrebe", kaže Kovač.
Imajući u vidu veliki broj učesnika, Kovač ocenjuje da će biti važno videti do kojih smernica i zaključaka su došli i kako sebe vide u narednim procesima prestrojavanja sveta.
Zašto nije javno najavljen odlazak srpske delegacije
Primećuje da su predstavnici Srbije bez javne najave otputovali u Moskvu, dok se drugi susreti sa zapadnim zvaničnicima često najavljuju i po mesec dana ranije.
Odsustvo javne najave, Kovač vidi kao posledicu konstantnog pritiska Zapada na Srbiju.
"Verujem da u vlasti postoji bojazan da medijsko oglašavanje o odlasku naše delegacija u Moskvu i učešću na konferenciji može biti izazov ili povod za nove pritiske i ucene daleko veće nego što su sada", ocenjuje Kovač.
Odlazak Vulina na konferenciju naš sagovornik vidi kao signal zapadnim centrima moći da Srbija ima alternativu.
"Narod tu alternativu oseća i odavno na nju ukazuje, kao i na svu pogubnost izjava političara da Evropska unija, a samim tim i Zapad, nemaju alternativu. Veoma je teško i pogrešno davati takve izjave danas ili orijentisati državu ka tom centru moći koji će nedvosmisleno postojati samo kao jedan od centara u multipolarnom svetu. Ne postoje strateški razlozi da mi budemo deo tog sveta koji nam je doneo sva zla u poslednjih 30 godina, kako na svim prostorima gde žive Srbi, tako i u pogledu odnosa Zapada prema Srbiji i pitanju KiM", zaključuje Kovač.