Kako je Sarajevo nagradilo ratne zločine nad Srbima: Iako su osuđeni, kupili slobodu za 18.000 evra

Izmene Krivičnog zakona BiH iz 2010. godine omogućavaju da zatvorske kazne do godinu dana mogu zameniti novčanom, između ostalih, i osuđeni za ratne zločine.

Kako piše "Politika", prema nekim nekim informacijama, samo u poslednjih pet godina slobodu je "kupilo" osam osuđenih za to najteže krivično delo. Pojedinačno, ostanak na slobodi koštao ih je nešto više od 18.000 evra, jer po odredbama pomenutog zakona, dan zatvora vredi oko 50 evra.

Veći deo javnosti u BiH, porodice žrtava prevashodno, smatraju da krivicu što osuđeni za ratne zločine mogu da kupuju slobodu snosi isključivo Sud BiH. Da im je, kako kažu, izricao zaslužene zatvorske kazne, a ne sramne i ponižavajuće, oni ne bi mogli da koriste zakonsku mogućnost i zahtevaju da tu kaznu otkupe.

I pojedini pravni stručnjaci mišljenja su da zamena kazne u slučaju ratnih zločina "nije ni pravična ni moralna".

O pravičnosti i moralnosti nije razmišljano ni 2017. godine, kada su takođe izvršene izmene Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine.

Po tim izmenama institut zamene zatvorske kazne ne može se primenjivati samo u slučajevima počinioca krivičnih dela "protiv integriteta BiH" i "terorizma", ali ne i ratnog zločina. Tako je ostalo do današnjeg dana.

U međuvremenu su i pojedine međunarodne organizacije, poput Misije OEBS-a u BiH, upozoravale da zamena zatvorske kazne novčanom, kada je reč o osuđenima za ratni zločin može stvoriti percepciju da počinioci nisu pravedno kažnjeni za svoja dela.

Zakonodavcima u BiH je sugerisano da izmene i dopune zakon na način da se u predmetima ratnih zločina ukine mogućnost zamene zatvora za slobodu.

A da li će se to dogoditi znaće se ovih dana. Naime, u parlamentarnu proceduru stigao je Predlog izmena Krivičnog zakona BiH, o kojem će se, kako je najavljeno razgovarati na zasedanju Predstavničkog doma parlamenta BiH zakazanom za 7. jun.

Uputio ga je poslanik SDP-a Saša Magazinović, koji za "Politiku" kaže da predložene izmene tretiraju isključivo sprečavanje otkupa izrečene zatvorske kazne za ratni zločin u trajanju do godinu dana.

"Mogućnost otplaćivanja ratnog zločina i kupovina slobode u tim slučajevima potpuno je neprihvatljiva", kaže on i naglašava da ukidanje te prakse nije samo pitanje morala, nego pre svega odnosa prema žrtvama.

U razgovoru za "Politiku" profesor ustavnog prava Milan Blagojević ističe da je potpuno apsurdno da se nekome ko je počinio krivično delo ratnog zločina uopšte može izreći godinu dana zatvora.

"To su najteža krivična dela. Težima tih dela, njihova društvena opasnost i nezastarivost krivičnog gonjenja ukazuju, prvo na to da sud, kad proglasi nekoga krivim za to krivično delo, ne bi trebalo da mu izriče kaznu zatvora do jedne godine ili jednu godinu. To je protivrečnost i nezakonito ponašanje suda. A ako je već stvorena takva nezakonita sudska praksa, onda bar u krivičnom zakonu ne treba omogućiti osuđenima na mogu da otkupe kaznu", kaže Blagojević.

Predsednik Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Branimir Kojić smatra da Magazinovićev predlog dolazi sa znatnim zakašnjenjem, jer je u proteklih 13 godina odrađeno sve što je bilo planirano.

"Devijacija u Krivičnom zakonu BiH ima napretek. Svesno i namerno su osmišljene kako bi se  u određenom vremenskom periodu amnestirali zločinci. Nakaradni Sud BiH samo je Srbe osuđivao na dugoročne zatvorske kazne, u slučaju svih drugih donosio je, ili oslobađajuću presudu, ili ih je 'nagrađivao 'kaznom do godinu dana, znajući da mogu da je otkupe i tako dodatno uvrede i ponize srpske žrtve", rekao je Kojić za "Politiku".