Zašto je Rezolucija 1244 najjače oružje Srbije: Dokument koji ima snagu obaveze

Oružana intervencija NATO-au SR Jugoslaviji je po svojim materijalnim obeležjima akt agresije, budući da je preduzeta bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, kršenjem fundamentalnih pravila Povelje UN o zabrani pretnje i upotrebe sile, kaže predsednik Udruženja za međunarodno krivično pravo prof. Milenko Kreća.

U intervjuu za "Politiku", Kreća je kazao da je prema međunarodnom krivičnom pravu, agresija međunarodni zločin i kao takva je uvrštena u nadležnost Međunarodnog krivičnog suda amandmanom usvojenim na Revizionoj konferenciji država stranaka Rimskog statuta 2010.

"Agresija je kasno uključena u međunarodne zločine iz vanpravnih razloga, iako je, kao protivpravna upotreba sile protiv političke nezavisnosti teritorijalnog integriteta država u samoj osnovi Povelje UN i potvrđena u seriji legislativnih akata UN", rekao je Kreća.

Kao primer navodi Nirnberški tribunal koji je naglasio da agresivni rat "nije samo međunarodni zločin, već je vrhovni međunarodni zločin, koji se od ostalih ratnih zločina razlikuje samo u tome što u sebi sadrži nagomilano zlo u celini".

"U sporu između SR Jugoslavije i 12 članica NATO-a pred Međunarodnim sudom pravde, iako se proglasio nenadležnim iz pravno sumnjivih razloga, sud je našao za shodno da istakne i Odluku o privremenim merama (1999) da je 'duboko zabrinut upotrebom sile u Jugoslaviji koja pokreće veoma ozbiljna pitanja međunarodnog prava'", kaže Kreća.

Napominje da je Kumanovski sporazum zaključen protivpravnom upotrebom sile i, kao takav, pravno je nevažeći po standardnim pravilima međunarodnog ugovornog prava.

"U samom sporazumu stoji, između ostalog, da 'nakon što se verifikuje da su snage SR Jugoslavije postupile u skladu sa sporazumom, vazdušni napadi NATO-a će biti suspendovani. Međutim, u međunarodnoj praksi se tzv. mirovni sporazumi izuzimaju iz ovog pravila, i to iz političkih interesa države koja je bila podvrgnuta prinudi da se sporazum implementira, kao i humanitarne prirode - prestanka razaranja i patnji koje svaki oružani sukob nosi", kaže Kreća.

Govoreći o Rezoluciji 1244, Kreća kaže da ona predstavlja fundamentalni pravni argument Srbije.

"Građena je na dve premise. Prva je premisa suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije. U alineji 10 stoji 'ponovo potvrđujuća privrženost svi država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije i drugih država regiona, kako je navedeno u Helsinškom dokumentu i Aneksu 2", kaže sagovornik.

Napominje da je druga premisa "suštinske samouprave na Kosovu, uzimajući u potpunosti u obzir sporazume iz Rambujea i principe suverenosti i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i drugih zemalja u regionu, i demilitarizaciju OVK.

"Govoreći o pravnoj snazi Rezolucije 1244, ona je doneta na osnovu glave sedam Povelje UN. Ove rezolucije su po svojoj snazi, u stvari, odluke, budući da su se, prema članu 24 Povelje, članice UN saglasile da Savet bezbednosti deluje u njihovo ime pri sprovođenju svojih dužnosti ostvarenja mira i bezbednosti, a članom 25 su se obavezale da prihvate i izvršavaju odluke Saveta bezbednosti", zaključuje Kreća.

Nedavno se navršilo tačno 24 godine otkako je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio Rezoluciju 1244, dokumenta kojim međunarodna zajednica garantuje suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, kao pravnog naslednika SRJ, dok se južnoj pokrajini zemlje predviđa "široka autonomija" južne srpske pokrajine Kosova i Metohije.

Usvajanju Rezolucije 1244 prethodili su pregovori tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, predstavnika tadašnjeg Ruskog Predsednika Borisa Jeljcina, Viktora Černomirdina, i specijalnog predstavnika UN i EU, tadašnjeg predsednika Finske Martija Ahtisarija.

Dokument o sporazumu koji su trojica zvaničnika postigli početkom juna, a koji su prihvatili Narodna skupština i zatim Savezna vlada, služio je kao osnovna Rezolucije 1244.

Rezolucija 1244 usvojena je sa 14 glasova za, dok protiv nije glasala ni jedna članica. Kao kritičar NATO agresije, ali i zbog bombardovanja kineske ambasade, Peking je bio uzdržan na glasanju. Međutim, budući da je SRJ prihvatila predlog, Kina nije iskoristila svoje pravo veta da spreči usvajanje Rezolucije 1244.

Usvajanje Rezolucije 1244 usledilo je nakon opoziva Rezolucija 1160 (1998), 1199 (1998), 1203 (1998) i 1239 (1999).

Iako je Rezolucija 1244 glavni dokument kojim se u međunarodnom pravu definiše status Kosova i Metohije kao autonomne srpske pokrajine, odnosno kojim se potvrđuje teritorijalni integritet Srbije, određeni delovi međunarodne zajednice kao da su zaboravili na njegovo postojanje, budući da je izjava, odluka i poteza koji se sa njom direktno kose bilo pregršt u protekle 24 godine.