Srbija i Balkan
General Vladimir Lazarević za RT Balkan: Kako su Rusi došli na prištinski aerodrom "Slatina"
Sigurno bi bilo drugačije, bolje po Srbe, da su Rusi ostali. Nad našim građanima na KiM se iživljavaju poslednjih gotovo četvrt veka, a sve to ide na dušu NATO-u, Kforu i Savetu bezbednosti, poručuje sagovornik RT Balkan
Izvestili su me da je ruski konvoj iz sastava Sfora iz Tuzle dobio naredbu da se uputi na Kosovo i Metohiju, i to u oblast aerodroma "Slatina", što je za mene tada bila lepa, skoro nestvarna vest, kaže za RT Balkan general Vladimir Lazarević, ratni komandant Prištinskog korpusa.
"Rusi dolaze, pomislio sam. To je bila jedna lepa vest, a oni su bili jedini na koje smo mogli da računamo, budući da nas je čitav NATO sa svojim satelitima iz okruženja zločinački napao i besomučno bombardovao 78 dana", ukazuje general Lazarević.
Junski dani posvećeni su događajima od pre 24 godine kada su vođeni razgovori za "postizanje primirja" kako su ga, prema rečima ratnog komandanta Prištinskog korpusa, krstili NATO agresori.
"Naše izmeštanje sa prostora KiM bila je vojno-politička odluka: da se srpske snage bezbednosti izmeste, da bi došle snage pod zastavom Kfora, što je bio dogovor u okviru Kumanovskog sporazuma između njihovih predstavnika i naše zemlje. Nakon toga, 10. juna je doneta i Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja je 'proširila' Kumanovski sporazum u smislu regulisanja političkih, opštih i društvenih prilika na KiM. Snage Kfora imale su zadatak da obezbede mir tamošnjem stanovništvu, da razoružaju terorističku UČK i da stvore uslove Unmiku za normalno funkcionisanje društveno-političkog života", navodi general Lazarević.
Srpski narod na KiM Ruse dočekao cvećem
Prema njegovim rečima, saznanje da ruske snage iz sastava Sfora dolaze na KiM bilo je toliko lepo, da je bilo gotovo nestvarno.
"Naše snage još uvek su obezbeđivale prostor KiM i bile glavne u rejonu 'Slatine', drago nam je bilo da Rusi dolaze da preuzmu obezbeđivanje ovog prostora. Poslao sam predstavnike iz komande korpusa da sa komandantom brigade stvore uslove da se razmeste snage ruskog kontigenta. Radovalo se i naše stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Ulazak konvoja ruskih snaga meštani su pratili cvećem, poželeli su im toplu dobrodišlicu", priseća se Lazarević i dodaje da nisu svi na KiM bili oduševljeni što su Rusi došli:
"Međutim, njihov dolazak je izazvao oštro reagovanje britanskih snaga, koje su u raspodeli imale zadatak da popune taj prostor kada ga mi napustimo. Rusi su došli prvi, čak imam informaciju da je pretio i sukob, pa je general Džekson, koji je za tu opasnost znao, kao i mnogi drugi učesnici, dogovorio s Rusima da se i jedni i drugi nađu u tom širem rejonu aerodroma 'Slatina'".
Britanski general Majkl Džekson komandant Kfora, tada dobija od američkog generala Veslija Klarka komandanta snaga NATO-a u Evropi, naređenje da na silu savlada Ruse. Džekson na to izgovara istorijsku rečenicu: "Neću da budem krivac za početak trećeg svetskog rata".
Ruski vojnici nisu se dugo zadržali na Kosovu i Metohiji, kaže Lazarević, "da li zbog ignorantskog odnosa državnog rukovodstva prema njihovim snagama ili zbog NATO-a, koji je bio noseći stub snaga Kfora, iako tada nije zvanično bio nosilac mirovne misije".
"Nažalost, ta misija oko angažovanja ruskog kontigenta na objektu aerodroma nije dovela do toga da taj položaj bude do kraja pod njihovim nadzorom. Sam aerodrom je izuzetno značajan položaj, jer je bio i civilni i vojni. Sve nakon toga dovelo je do nepoštovanja Rezolucije 1244 SB UN jer nisu razoružani pripadnici terorističke UČK, već su presvučeni u nekakve 'bezbednosne snage', Srbima je život potpuno postao nepodnošljiv, a nije bilo govora o normalnom funkcionisanju i poštovanju ljudskih prava, a kamoli o društveno-političkom životu", ističe Lazarević.
"Sigurno bi bilo drugačije, bolje po Srbe, da su Rusi ostali. Nad našim građanima na KiM se iživljavaju poslednjih gotovo četvrt veka, a sve to ide na dušu NATO-u, Kforu i Savetu bezbednosti, jer tamo gde bi bili razmešteni Rusi - makar bi građani mirno živeli, ne bi bili u konstantnom strahu", zaključio je sagovornik RT Balkan.
Prethodnica ruskog odreda stigla je na aerodrom "Slatina" rano ujutro 12. juna 1999. godine. Rusi nisu dobili zonu odgovornosti, ali su zato odvažnim potezom uspostavili kontrolu nad najvažnijim objektom u pokrajini.
Bili su u sastavu Kfora sve do proleća 2003. godine, kad je u Moskvi doneta odluka o povlačenju vojnika iz misija na prostorima bivše Jugoslavije.
Vladimir Putin je u vreme NATO agresije bio šef Federalne službe bezbednosti (FSB). Prema pisanju "Politike", akcijom na KiM upravljano je iz kabineta Borisa Jeljcina i Putina pa su tadašnji predsednik Rusije i njegov naslednik u znak sećanja na tu akciju dobili dve specijalne medalje od srebra. Treća se čuva u Muzeju oružanih snaga Rusije.
Posebno izrađene medalje "Učesnik marša 12. juna 1999. Bosna–Kosovo" dobilo je 250 neposrednih učesnika, kao i 93 planera i logističara ove operacije.
O toj akciji je snimljen i film "Balkanska međa", koji je umetničko viđenje tog događaja, a u njemu je jednu od glavnih uloga igrao Miloš Biković. On je imao priliku da razgovara s predsednikom Rusije Putinom, koji mu je nagovestio svoje učešće u događajima na "Slatini" u junu 1999. godine.
