Napukao još jedan most u Adranima, procenjuje se šteta od poplava

Vodostaj Velike Morave kod Ćuprije približio se koti vanredne odbrane od poplava, ali za sada nema većih problema. Oko 11 časova izmeren je vodostaj od 460 centimetara što je samo desetak centimetara ispod granice vanredne odbrane, prenosi RTS.

Očekuje se da će do kraja dana i sutra vodostaj biti najpre u stagnaciji, a zatim i u opadanju.

U domaćinstva ugrožena poplavama Crveni krst je uputio pomoć i obezbedio vodu, pakete sa hranom, sredstvima za higijenu i dezinfekciju domaćinstava, kabanicama, čizmama, setovima za čišćenje posle poplava, sušilice.

Ljubomir Miladinović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije apelovao je na lokalne samouprave da svojim budžetima predvide ovakve situacije, jer se one ponavljaju iz godine u godinu.

"Naravno, Crveni krst će iz svojih rezervi uvek biti na raspolaganju ljudima i zajednicama, ali taj prvi odgovor stiže iz sredine koja je direktno pogođena nesrećom, i to je veoma značajno. Mi kada, i ono što smo također učili iz 2014. kada imamo prirodne nepogode, posledice se dugo otklanjaju, i to nije nešto da će se završiti samo sa povlačenjem vode", rekao je Miladinović.

Istakao je da Crveni krst trenutno ima dovoljno rezervi za pomoć stanovništvu.

Napukao je još jedan most preko potoka Musača u Adranima, u Industrijskoj zoni, javlja RTS.

Ovaj nabujao potok je već odneo deo jednog mosta, zbog čega je Ibarska magistrala u delu puta kojim povezuje Kraljevo i Čačak, u prekidu.

U novopazarskom kraju reke su se povukle u korita, ali su posledice ostale.

Ismail Dupljak, rukovodilac odeljenja za vanredne situacije Novog Pazara, rekao je  za RTS da ekipe za utvrđivanje štete na putnoj infrastrukturi, građevinskim objektima rade treći dan i da je dosta objekata popisano.

Radi se i na iznošenju nameštaja i drugih stradalih stvari, a predviđeno je da se obavi i dezinfekcija terena. Dupljak je apelovao na građane da budu strpljivi jer će učiniti sve da svi građani budu obezbeđeni.

Ponudili smo smeštaj nekim porodicama, drugima ćemo pomoći oko sređivanja kuća, rekao je Dupljak.

Voda se povukla iz područja koja su bila ugrožena poplavama prouzrokovanim izlivanjem bujičnih voda iz reka Peštan i Turija - 154 lazarevačka domaćinstava su bila pod udarom nepogode.

Voda je poplavila 71 kuću dok je u 83 poplavila pomoćne objekte i druge delove domaćinstava, garaže, kotlarnice. Potpuno je uništeno 13 velikih plastenika u okviru 13 domaćinstava.

Predsednik opštine Bojan Stević rekao je da nema ugroženih stambenih objekata, ali da u mesnoj zajednici Junkovac ima problema sa vodosnabdevanjem jer je reka Turija ušla u bunare iz kojih se ova MZ snabdeva. Meštani se trenutno snabdevaju vodom iz cisterne.

Stević je istakao da u drugim mesnim zajednicama nema problema ni sa vodosnabdevanjem, ni sa električnom energijom.

Kako je istakao, oformljeni su timovi za popisivanje i procenu štete usred poplava, a radiće se na čišćenju svih domaćinstava koja su poplavljena - dezinfekcija, deratizacija, odvoz nameštaja, čišćenje tamo gde se voda ulila u septičke jame.

I na području Kraljeva mnoga domaćinstva su pretrpela štetu. Uništeni su plastenici, voda je ušla u kuće, a štete je bilo i na industrijskim objektima.

Danas treba da počne izmeštanje instalacija ispod srušenog mosta u Adranima, kako bi za desetak dana bio normalizovan saobraćaj na tom delu Ibarske magistrale, koji je za sada premešten na stari čačanski put.

Radoica Kočović, član Gradskog veća, rekao je da su krenuli sa sanacijom štete, a da će na današnjoj sednici štaba odrediti komisije za procenu štete, a koje će obići sve lokacije gde se voda povukla. Kada je reč o Adranima, Grdici, Šuamricama, moraće da se sačeka da se Zapadna Morava povuče u svoje korito.

Trenutno je najteža situacija u Konarevskom polju, gde je Ibar odneo plodno zemljište. To je jedina lokacija gde se ne radi o plavljenju poljoprivrednog zemljišta već o odnošenju obale.

"Ovde je neophodno hitno uraditi projektnu dokumentaciju da bi pristupili kad se povuče vodostaj Ibra, pristupiti obaloutvrdi ove lokacije i da se to privede nameni kako ne bi u budućnosti nosilo jer nam je ugroženo stanovništvo sa desne strane, a u neposrednoj blizini ispod 200 metara se nalazi izvorište Konarevski bunari, tako da bi bilo i to ugroženo ukoliko se Ibar ne zaustavi na ovoj lokaciji", rekao je Kočović.

I u šabačkom kraju se sagledavaju posledice od izlivanja brojnih vodotokova tokom maja. Vanredna situacija je u 19 mesnih zajednica, navodi RTS.

Gradska komisija je veći deo posla završila, šteta se i dalje sabira. U ovom kraju je bilo više poplavnih talasa i svaka nova kiša je izazivala nove probleme, a neka sela su i više puta plavljena. Problem nije predstavljala Sava, već manje reke i kanalska mreža.

Zoran Zdravković, član gradskog veća za vanredne situacije, rekao je da je šteta načinjena na 750 hektara poljoprivrednog zemljišta, prethodno je još 550 hektara pretrpelo štetu od grada, a poplavljeno je 95 domaćinstava.

"Finansijska procena je da je šteta u poljoprivredi oko 150 miliona, na infrastrukturi 170, 150 na domaćinstvima", rekao je Zdravković.

Deo meštana je u prihvatilištu jer nemaju uslova da se vrate svojim domovima. Njima je data jednokratna novčana pomoć, higijenski paket i hrana. Zdravković očekuje da će, ako se nastave povoljne vremenske prilike, brzo moći da se obavi dezinfekcija objekata.

Direktorka Udruženja "Žita Srbije" Sunčica Savović rekla je da je ove godine kiša prijala prolećnim usevima- kukuruzu, soji i suncokretu, ali da je pšenici donela mnogo problema, što će se odraziti i na kvalitet.

Savović je za Tanjug navela da je ove godine po pitanju padavina situacija drugačija u odnosu na prošlu, kada u periodu od marta do juna, ali i kasnije nismo imali kišnih dana.

"Ove godine padavine su daleko iznad višegodišnje normale. Kiša je prijala prolećnim usevima to su kukuruz, soja i suncokret i to je primetno na poljima tamo gde poslednjih dana nisu bile poplave, ali što se tiče pšenice, ova godina je donela mnogo problema koji će se pre svega odraziti na kvalitet", rekla je Savović.

Savović je podsetila da je desetogodišnji prosek proizvodnje pšenice na nivou Srbije 4,9 tona po hektaru i dodala da je prošlogodišnji rod pšenice bio izuzetan.

"Ove godine je definitivno da kvalitet neće biti izvanredan. Zbog pojave fuzarioze imamo primetno dosta šturih zrna, imamo i sutuaciju gde ima dosta praznih zrna zbog toga što pšenica nije uspela da bude dobro oplođena zbog velikih padavina", objasnila je Savović.

Kako je rekla, pozitivno je što je ove godine zabeležen rekord u zasejanim površinama, oko 725.000 hektara, što je na godišnjem noivou povećanje od oko 17 odsto, pa i dalje ima nade za pšenicu.

"Situacija sa poplavama nas je zadesila nedavno i potrebno je neko vreme da se proceni šta se tačno dogodio", navela je ona.

U Kragujevcu je u poplavama oštećeno oko sto domaćinstava, a evakuisano 14 osoba, među kojima je bilo i jedno dete. Poplava je napravila mnogobrojne probleme i na ulicama širom Kragujevca.

Načelnik uprave za vanredne situacije u Kragujevcu Zoran Kočović rekao je da je došlo do oštećenja stambenih objekata, poslovnih objekata, ali i do izlivanja reke Lepenice, zbog čega je proglašena vanredna situacija, prenosi RTS.

"Cilj proglašenja vanredne situacije je da se što pre otklone posledice koje su ove obilne padavine i voda nanela građanima grada Kragujevca", rekao je Kočović.

Vanredna situacija je na snazi i u Aranđelovcu, Topoli i Rači. "Na celoj teritoriji Šumadijskog upravnog okruga pripadnici Sektora za vanredne situacije su evakuisali i spasili 31 osobu sa teritorije grada Kragujevca i opštine Aranđelovca. Trenutna situacija u ovim opštinama je stabilna.

Istakao je da svi građani sa teritorije grada Kragujevca mogu da prijave štetu na broj telefona 505 800, dok sa teritorije Šumadijskog upravnog okruga štetu prijavljuju popunjavanjem obrasca u lokalnim samoupravama.