Srbija i Balkan
RT Balkan pita zašto niko neće u nastavnike: Trećina mesta na katedri za srpski jezik nepopunjena
Opšti status prosvetnih radnika u našoj zemlji šalje kandidatima lošu poruku, kaže profesor Filološkog fakulteta u Beogradu
Od 270 mesta koje je država odobrila za upis brucoša na tri katedre za obrazovanje nastavnika srpskog jezika ili književnosti, posle prvog upisnog roka na Filološkom fakultetu u Beogradu popunjeno je svega 97.
Trend malodušnosti za studiranje nekog od tri smera - Srpske književnosti i jezika (35/90), Srpske književnosti i jezika sa komparatistikom (26/60) i Srpskog jezika i književnosti (34/120), očigledan je nekoliko godina unazad, kažu sagovornici RT Balkan.
Vanja Stanišić, šef katedre za Srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu napominje da imamo raspad maternjeg jezika, otimanje njegovog imena i nasleđa, i da to nije pitanje samo za filologe, već je ogledalo čitavog naroda.
"Pad zainteresovanosti za srpski jezik postoji, on je neprestan i stalan, ali procentualno, broj kandidata nije manji nego prethodnih godina. Tako da nije u pitanju ništa dramatično, to je trend koji je mogao da se očekuje s obzirom na perspektive za posao. Mladi ne vide šta će da rade ovde, beže iz Srbije. Nije filologija perspektiva za mnoge, već su to jezici zemalja u kojima su uslovi za život i posao bolji", navodi šef katedre.
Prema njegovim rečima, ne primećuje da zbog osipanja u broju opada i kvalitet znanja.
"Svake godine ima sjajnih i motivisanih studenata, to je šansa i nešto što uliva nadu da ćemo preživeti", naglašava naš sagovornik.
Slavko Petaković, redovni profesor na Katedri za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima za RT Balkan objašnjava da srbistika nije izuzetak, već da pad interesovanja beleže i drugi nastavnički smerovi, pre svega društveno-humanističke nauke.
"Nas uvek ističu u prvi plan, ali to je generalno trend kod društvenih smerova. U pitanju je rezultat opštih, demografskih i kulturnih kretanja. Drastični primeri su fizika i matematika, jer budući studenti razmišljaju koji profil će im omogućiti visoke zarade i brzo zaposlenje, vrlo su pragmatični u donošenju odluka", objašnjava prof. Petaković i dodaje da će u dva preostala roka obezbediti još 10-ak budućih studenata.
Kaže da među brucošima ima nosioca Vukove diplome, đaka generacije, dobitnika različitih nagrada sa takmičenja, tako da ne stoji priča da im dolazi loš kadar.
"Opšti status prosvetnih radnika u našoj zemlji ne garantuje da se kandidatima koji treba da se opredele za profesiju prosvetnog radnika šalje dobra poruka. Potrebna je dobro osmišljena strategija i uvođenje korenitih promena u različitim oblastima kako bismo se nadali nečem boljem", njegov je zaključak.
Predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika prof. dr Sreto Tanasić za RT Balkan napominje da država mora da vodi računa o stanju u disciplinama od nacionalnog značaja.
"Vreme je za uzbunu jer godinama vlada ovakva moda. Sve dok država ne kaže da je srpski jezik bitan i vitalan, pa primereno plati stručnjake i vrati im dostojanstvo, imaćemo ovakvu situaciju. Do tada imamo lekare i inženjere koji ne znaju maternji, koriste tuđice i nepismeni su", poručuje Tanasić.
Godinama su najpopularniji na Filološkom fakultetu za upis studenata engleski, španski, italijanski i skandinavski jezik.
Slobodnih mesta za upis u prvom roku Beogradskog univerziteta ostalo je i na Učiteljskom fakultetu, Geografskom, Fizičkom, Fakultetu za fizičku hemiju, Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Šumarskom i Poljoprivrednom.
