Budućnost je stigla: Autonomna vozila na putevima u Srbiji

Srbija se pridružila pionirima među evropskim državama, u kojima kompanije testiraju autonomna, odnosno, vozila bez vozača, saopštila je "Self-drajving" grupa.

"Razvoj autonomnih vozila i dostavnih robota spada među najnaprednije oblasti u nauci i tehnologiji. Srbija postaje jedna od prvih evropskih zemalja koja testira autonomni transport, zajedno sa SAD i Izraelom lider je u razvoju veštačke inteligencije u regionu", izjavila je srpska premijerka Ana Brnabić, navodi u saopštenju.

Iz "Self-drajving" grupe napominju da tehnologije autonomne vožnje "postepeno prelaze iz sfere naučne fantastike u stvarnost" i da su u nekim zemljama, uslužne delatnosti koje koriste autonomnu vožnju, poput robotaksija, već  operativne i dostupne svima koji su zainteresovani.

U saopštenju se ističe da "autonomna vozila postaju "vruća tema" krajem druge decenije 21. veka" a da je ubrzani razvoj mašinskog učenja, kompjuterskih čipova i senzora, omogućio stvaranje automobila koji može sam da upravlja gradskim ulicama na siguran i efikasan način.

Iz "Self-drajving" grupe napominju da autonomna vozila ne treba mešati sa sistemima za pomoć vozaču (Advens Drajver Asistanse Sistem, ADAS) u modernim automobilima, kao što su Tesla autopilot i slični i dodaju da "dok ovi sistemi zahtevaju vozača sa vozačkom dozvolom da upravlja vozilom, u stvarno autonomnim vozilima ljudi su isključivo putnici".

Navodi se i da je na rast autonomnog transporta uticalo i povećanje tražnje: sve više ljudi zaobilazi nabavku privatnih automobila a, takođe, svake godine raste obim prevoza robe.

U saopštenju se naglašava da se osim za usluge prevoza putnika, ubrzano razvijaju i roboti za dostavu. U SAD je veliki broj univerziteta već uveo isporuku hrane iz restorana i kafića u studentskim kampusima. Treći, jednako obećavajući segment jeste i dugolinijski prevoz tereta.

"Kamioni kojima upravlja veštačka inteligencija već voze mrežom međudržavnih auto-puteva u SAD, a Evropa, za sada, pokušava da uhvati korak sa konkurencijom", navode iz "Self-drajving" grupe.

Napominju da pokretanje autonomne vožnje ili usluga dostave autonomnim vozilima zahteva ne samo tehnološku spremnost, već i odgovarajuću pravnu regulativu jer su od početaka automobilske industrije, saobraćajni propisi pravljeni sa pretpostavkom da će čovek uvek upravljati vozilom, dok sada, ova pravila treba prilagoditi situaciji gde vozilom upravlja veštačka inteligencija. 

"Red je na zakonodavcima da odluče kako robot vozač može da dobije vozačku dozvolu", konstatuje se u saopštenju.

Navodi se da su u vezi sa ovim pitanjem, razvijene zemlje podeljene u dve grupe. Prva grupa stvara tzv. "Zakonodavne test sisteme" koji omogućavaju pokretanje takvih servisa na ograničenoj teritoriji pojedinačnih gradova ili država, dok je druga grupa usvojila pristup: "čekaj i posmatraj".

"Njihova strategija je da sačekaju da zemlje iz prve grupe probaju različite pristupe, pronađu optimalan za sebe i prate dalje. Dok ovaj drugi pristup može izgledati oprezan i logičan, njegov problem je što će istraživači ove tehnologije prvo raditi na onim tržištima gde zakonodavna regulativa već postoji. Neće imati mnogo razloga da šire svoje operacije dok u potpunosti ne iskoriste mogućnosti na tržištima gde rade, objašnjavaju iz "Self-drajving" grupe.

U saopštenju se konstatuje da ipak, nisu sve zemlje u Evropi usvojile konzervativni pristup i da su neke, uključujući Srbiju, počele sa stvaranjem propisa za autonomni transport.

Upozorava se da s obzirom na to da "SAD i Kina, najveća svetska tržišta za transport, trenutno aktivno razvijaju pravne propise za autonomni transport, dok Evropa može dugo čekati na autonomna vozila.

"Self-drajving" grupa naglašava da statistika pokazuje da su autonomna vozila već sada značajno bezbednija od onih kojima upravljaju ljudi, budući da ljudske greške čine više od 90 odsto uzorka nezgoda.

"Ljudi mogu biti ometeni, kršiti pravila, umorni ili pod dejstvom supstanci - što sve vodi do nesreća u kojima gine više od milion ljudi svake godine. Autonomna vozila, s druge strane, imaju vidno polje od 360 stepeni, strogo poštuju pravila, nisu podložna ometanju i 'ne spava im se za volanom'", navodi se u saopštenju i napominje da "eksperti smatraju da autonomna vozila mogu dramatično unaprediti bezbednost na putevima, potencijalno spasavajući hiljade života".

Napominje se da oni koji razvijaju autonomna vozila ozbiljno traže nove lokacije i da su neki već počeli da testiraju svoja vozila na ulicama Londona, Minhena, i sada i Beograda a da iskustva pilot projekata pokazuju da je za razvoj potrebno vreme, obično nekoliko meseci testiranja na novoj lokaciji, pre puštanja autonomne usluge.

"Ovo omogućava kompanijama da obezbede da se veštačka inteligencija prilagodi na novu sredinu, nauči da ispravno tumači namere ljudi i 'komunicira' sa njima na pravi način", konstatuje se u saopštenju.

Naglašava se da bi  ovom trenutku, bilo kakva nezgoda sigurno uticala na poverenje ljudi u ovu novu tehnologiju, i da je zbog toga bezbednost na prvom mestu, pre svega, kod proizvođača.

Iz "Self-drajving grupe" poručuju da je dobra vest je da je Srbija već preduzela prve korake ka autonomnoj budućnosti.

"Tehnologija je spremna i kada regulativa bude potpuno usaglašena, Srbija može biti u redu prvih među evropskim zemljama koja će pokrenuti ovu najnapredniju tehnološku uslugu na način kako se to radi u najrazvijenijim zemljama sveta", zaključuje se u saopštenju.