Istraživanje RT Balkan: Većina građana smatra da Srbija nikada neće ući u NATO i EU

U Srbiji ima najviše "evropesimista" – onih koji veruju da naša zemlja nikada neće ući u Evropsku uniju. Procentualno, njih je više i od evroskeptika i od evrofanatika, onih koji su protiv, odnosno za ulazak u briselsku porodicu, pokazalo je istraživanje koje je za RT Balkan uradila Nova srpska politička misao (NSPM).

Istraživanje sprovedeno u junu na reprezentativnom uzroku od 1.100 ispitanika pokazalo je da čak 55 odsto učesnika ankete smatra da Srbija nikada neće postati član EU, dok samo trećina njih veruje da će se to ipak dogoditi.

Slično kao i u prethodnom istraživanju urađenom za naš portal početkom ove godine, gotovo polovina građana ne podržava ulazak Srbije u Evropsku uniju, a ogromna većina smatra da Srbija ne bi trebalo da uđe u NATO.

Ulazak naše zemlje u EU podržava 44 odsto građana, dok je njih 47 odsto protiv.

Junsko istraživanje NSPM je pokazalo da srpsko javno mnjenje i dalje uspešno odoleva medijskom i političkom pritisku Zapada, iako je u prethodnih godinu dana taj pritisak bio vidljiv i gotovo opipljiv, a na mahove čak i brutalan, kaže za RT Balkan koordinator istraživanja i glavni urednik NSPM-a Đorđe Vukadinović. 

Poredeći rezultate junskog ispitivanja sa onima koje je sprovedeno ranije u januaru, takođe za potrebe našeg portala, Vukadinović objašnjava da je do izvesne promene došlo pre svega po pitanju odnosa prema EU gde su pristalice ulaska u EU nešto porasle, dok je procenat protivnika ostao sličan.

"I ovde, kao i u gotovo svim pitanjima postavljenim u istraživanju, smanjuje se broj neopredeljenih, odnosno onih koji nemaju stav, to je opšti zaključak istraživanja. Broj protivnika ulaska u EU je isti kao u januaru, broj pristalica je porastao, ali se skoro prepolovio broj neopredeljenih", ističe Vukadinović.

On naglašava da za razliku od stanja godinama unazad, poslednjih godinu dana broj onih koji se protive ulasku EU ima blagu prevagu u odnosu na pristalice integracija. 

Procenat protivnika evrointegracija drastično skače kada se kao uslov za pridruživanje briselskoj porodici uvede pitanje Kosova i Metohije. Čak 77 odsto ispitanika reklo je da ne bi podržalo ulazak u EU ukoliko bi uslov bilo priznanje nezavisnosti "Kosova", dok bi samo 13 odsto građana to podržalo.

"Interesantno je da je porastao broj pristalica ulaska u EU, ali ne i onih koji bi pristali na priznanje nezavisnosti 'Kosova' u zamenu za pristupanje EU. Tu se radi o svega procenat-dva u odnosu na januarsko istraživanje. Minimalno je porastao procenat onih koji su za EU, ali nije porastao i broj onih koji podržavaju trampu 'Kosovo' za EU", ističe Vukadinović.

Referendum o  "francusko-nemačkom" planu

Ispitanicima je postavljeno i pitanje o "francusko-nemačkom" planu za rešenje krize na KiM. U vezi s tim, natprosečna većina, odnosno 59 odsto učesnika istraživanja, smatra da bi građani trebalo da imaju priliku da se na referendumu izjasne o "francusko-nemačkom" predlogu za rešavanje odnosa Beograda i Prištine.

"Među ovih visokih oko 60 odsto građana Srbije koji su za izjašnjavanje o ovom pitanju na referendumu ima pristalica i vlasti i opozicije. Tako visok procenat pokazuje i da tema referenduma, iako skrajnuta u javnosti, itekako interesuje birače i nije im nezanimljiva", napominje Vukadinović.

Kada je u pitanju članstvo u NATO, procenti su gotovo istovetni kao u istraživanju početkom ove godine.

Čak 85 odsto građana smatra da Srbija ne treba da postane članica Severnoatlantske alijanse, dok jednocifren broj njih, devet odsto, podržava članstvo naše zemlje u NATO.

Takođe, po pitanju pristupanja NATO-u ima najmanje neopredeljenih u odnosu na ostala pitanja iz ankete. Svega šest odsto ispitanika ne zna ili nema stav o ovome.

"Godinama unazad, i to je postala jedna od konstanti raspoloženja srpske javnosti, postoji izrazit anti-natovski stav. Uz 'Kosovo' i takođe visok procenat ispitanika koji se godinama unazad protive zameni priznanja nezavisnosti 'Kosova' za ulazak u EU, to je postao politički, ali i identitetski stub srpske javnosti", napominje Đorđe Vukadinović.