Kvare letnji ugođaj: Komaraca 320 puta više, klopke rade od večeri do jutra

Ako nešto može da poremeti ugođaj leta jesu insekti koji mogu da uzrokuju različite probleme, daleko veće od samog ujeda i svraba.

Iako Srbija nije teritorija prepoznata po smrtonosnim insektima, za razliku od tropskih krajeva gde su ujedi raznih vrsta otrovnih insekata, zmija i drugih životinja neuporedivo češći, ipak mogu da budu prenosioci različitih bolesti, a neki od njih imaju izrazito neprijatne ujede koji mogu da imaju fatalan ishod. 

Komaraca 320 puta više

Najezda komaraca je toliko prisutna ove sezone da su ove male krvopije završile kao mimovi na društvenim mrežama. Zbog povećanog broja komaraca, pitali smo šta je uzrok tome, kao i kako da se ponašate u slučaju susretu sa zmijama i eventualnim ujedom.

Najveći poznavalac komaraca u zemlji, prof. u penziji sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Dušan Petrić, nedavno je za portal "Klima101" otkrio da je na pojedinim lokalitetima prisustvo komaraca 320 puta veće od našeg praga tolerancije.

Entomolog kaže da su klopke za hvatanje komaraca postavljene kod Apatina, a da insekata nepojmljivo mnogo ima na Fruškoj Gori, kod Tamiša, Polojskoj šumi kod Bačke Palanke, Osijeka i Vukovara u susednoj Hrvatskoj, ali i u blizini reka ili druge vode.

"Klopke su zapravo kantice sa suvim ledom, odnosno ugljen-dioksidom u čvrstom stanju, koji privlači komarce sa razdaljine od 20-30 metara. Klopka radi od večeri do jutra. Tokom samo jedne junske noći ove godine na jednom mestu je prikupljeno 6.400 rečnih komaraca, a neizdrživo uznemiravanje kod čoveka javlja se sa preko dvadeset komaraca", navodi dr Petrić.

Dodaje da su komarci promenili ponašanje i postali agresivniji usled razmnožavanja, te da su počeli i češće da grizu.

"U uobičajenim okolnostima kada su manje brojni, hrane se pretežno pred zalazak ili nakon izlaska Sunca, ali s obzirom na mnoštvo insekata, ne biraju vreme, već bodu čitavog dana. Takođe, ulaze i u naše domove što se inače retko dešava", objašnjava.

Navodi da su poplavljene zone, pre svega na Dunavu, ali i Savi, prave banke jaja komaraca, jer ih tamo ima na milijarde.

Njegov kolega entomolog iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, Aleksandar Stojanović, za RT Balkan kaže da je svaka, i najmanja količina vode, pogodna za razmnožavanje ovih insekata.

"Pogoduje im vlažno vreme, zelenilo i voda, čak i ona koja ostane posle zalivanja cveća. Kada je temperatura vode oko 10 stepeni, jaja se ispile i u njima se formiraju larve. Po opadanju nivoa kiseonika iz larve nastaje komarac", objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, na našim teritorijama poslednjih godina aktivni su tigrasti komarci poreklom iz Azije.

"Oni su za petinu manji od uobičajenijih vrsta, brzi su i gotovo nečujni, pa ih teže i detektujemo", priznaje Stojanović.

Ventilator kožu čuva

Dr Petrić podvlači da je najbolja odbrana od podmuklih krvopija jak ventilator.

"Komarci ne mogu da lete kada je struja vazduha koja duva prema njima veća od jednog metra u sekundi", objašnjava on za "Klima101".

Upravo je globalno zagrevanje, viša prosečna temperatura i povećana vlažnost, dovela i do rasprostranjenosti krpelja. Visoka trava, bujno zelenilo u parkovima, neuređene zelene površine, šume i livade su njihovo prirodno stanište, na kojoj borave i vrebaju novog domaćina. Tom prilikom mogu da prenesu zarazu, pre svega da budu nosioci opasne lajmske bolesti.

Infektolog Darko Nožić za RT Balkan kaže da ima više slučajeva ujeda komaraca i krpelja u ovom delu godine.

"Ujed zmije je retkost, pogotovo otrovnice, a u slučaju komaraca pacijenti nam dolaze zbog virusa groznice Zapadnog Nila, ređe zbog pojave malarije. Na mestu ujeda javlja se lokalna neprijatnost, oticanje i temperatura, koja može da bude od 37,5 do 39 stepeni. Ali ako nema kašlja, kijanja, tečne stolice, onda može da se posumnja na virus koji prenose komarci. Kod težih bolesnika, kod starijih i kompromitujućih stanja, dolazi do meningitisa i upale mozga. Sa druge strane, ujed krpelja se ne oseti uopšte, on vas anestezira. Ali ako se posle dan, dva javi crvenilo koje zahvata pet centimetara kože i jedva da vidite mesto ujeda, potrebno je uraditi analizu krvi na lajmsku bolest. Ona može da bude izuzetno opasna jer se teško dijagnostikuje a izaziva probleme sa kožom, zglobovima, srcem i nervnim sistemom", nabraja za RT Balkan dr Nožić.

Aleksandar Simović iz Srpskog herpetološkog društva "Milutin Radovanović" ne krije da zmija ima svuda oko nas, te podseća da smo mi na njihovom, a ne one na našem terenu.

"Ima ih u zavisnosti od toga koliko je područje urbanizovano, da li je uklonjeno zelenilo, žbunje i trava. Najviše stepskih smukova je u prigradskim mestima, a kod reka i na Adi Ciganliji, ima i belouški. U Srbiji imamo i tri vrste otrovnica, šarke i poskoke i planinske šargane. Prva vrsta tipična je za Vojvodinu, na primer Obedsku baru, a druge dve za planinske predele 70-ak kilometara južnije od Save i Dunava", kaže herpetolog.

Građane savetuje da budu smireni kada naiđu na zmiju, da reaguju bez panike i naglih pokreta, a ako baš ne može da se izbegne, onda upotrebiti neku vibraciju kako bi gmizavac sam otišao.

"One se hrane glodarima, žabama i ribama. Ljudi je ne zanimaju, pa u tom smislu samo treba voditi računa da dvorište bude čisto i uredno, da se sklone sve daske, limovi, crepovi, cevi koje su višak, a pod koje zmija može da se zavuče.

Naš sagovornik iz Srpskog herpetološkog društva "Milutin Radovanović" preporučuje da u slučaju da tragovi ujeda otrovnice krvare, kada se javljaju otekline, utrnulost i crvenilo, pa i masovni otoci, od prve pomoći treba primeniti samo istiskivanje mesta ujeda do pojave sukrvice: rana se nikako ne sme isisavati!

"Moguće je spojiti ranice ujeda finim rezom (skalpelom ili nožem), čime se povećava površina za istiskivanje otrova. Otrov koji se zadržao na površini kože obrisati suvim ubrusom a ujedeno mesto tretirati hladnim oblogama. Pacijentu treba dati što više vode, dok se alkohol, kafa, čaj, energetska pića i bilo kojih lekova zabranjuje. Umiriti ujedenu osobu, jer panika, nagli pokreti ili trčanje mogu da ubrzaju cirkulisanje krvi (i limfe) kroz organizam i doprinesu širenju toksina kroz organizam. Važno je imobilisati ujedeni ekstremitet, a u nekim slučajevima može se primeniti i podvezivanje ako je osoba ujedena za ekstremitet (ruku ili nogu) a lekarska ambulanta je udaljenija", posavetovao je Simović.

Radnici JKP "Gradska čistoća", sproveli su 8, 9. i 10. jula 2023. mere kontrole i smanjenja populacije komaraca na javnim površinama grada Beograda, a  20. juna sprovedena je akcija suzbijanja krpelja na javnim površinama.