"Egzodus" sezonskih radnika: Dnevnice i do 50 evra, građevinaca i ugostitelja sve manje

Dnevnice na građevini idu i do 50 evra, ali je na gradilištima sve manje domaćih radnika, dok nedostatak radne snage potresa i sektor ugostiteljstva, upozorava Unija poslodavaca. Očekivano, letnja sezona na moru privuče veliki broj naših ljudi, jer je zarada nekoliko puta veća, navodi RTS.

Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije kaže da je građevina deficitarna ne samo tokom ove godine, nego i nekoliko godina unazad. 

"Potrebe privrede i školovanje kadrova su u disproporciji jer se ta zanatska zanimanja ne promovišu, nekako ih posmatraju sa nekim nipodaštavanjem u smislu sramote, pa roditelji decu usmeravaju na neke druge fakultete ili škole. Ali mislim da bi trebalo da se sistemski poradi na tome. Što se ugostiteljstva tiče, ista je situacija, s tim što mi imamo malo ugostiteljskih škola", rekla je Jevtovićeva.

S druge strane, navodi da ugostitelji, odnosno školovani kadrovi, u većini slučajeva odlaze u inostranstvo, gde su im zarade dosta veće nego ovde.

Odliv radno sposobnog stanovništva

Odgovarajući na pitanje koliko radnika nedostaje, Jevtovićeva ističe da to zavisi i od mesta i od potreba u smislu da li je u pitanju hotel, kafana, kafić.

"Ali u svakom slučaju, dosta radnika nedostaje i jednostavno se poslodavci na razne načine snalaze da dođu do njih", rekla je ona. 

Miloš Turinski iz Infostuda kaže da se ova godina ne razlikuje od prošle što se tiče broja oglasa.

"Ove godine stagniramo u broju oglasa, ali to nije loše. Prošle godine smo završili sa 76.000 oglasa za posao, tako da ne možemo ni za ovu godinu da kažemo da je loša. Ako pričamo o zanatskim zanimanjima i ovim profilima, krene situacija od aprila, pa od maja kada sezona počinje i onda vidimo odliv našeg radno sposobnog stanovništva, najčešće iz oblasti ugostiteljstva, put Hrvatske, Crne Gore, ali i Slovenije", napominje Turinski. 

Rad na građevini i branje voća 

Kada su u pitanju sezonski radnici, dnevnice na građevini idu i do 50 evra, a kod branja voća je veliki problem što se tiče radne snage. 

Turinski kaže da kada je branje voća u pitanju, dnevnice su ostale u rangu kao i prošle godine, a to je od 2.500 do 6.000 dinara, što je 50 evra. 

Prema njegovim rečima, raspon je veliki zato što se postavlja pitanje šta poslodavac zapravo nudi, osim dnevnice, odnosno - da li dobijate obrok, smeštaj, da li imate obezbeđen transport. 

"I za građevinu je dnevnica oko 50 evra, ali to su dnevnice koje su za nama već poslednjih godinu, dve dana, koje su ostale na istom nivou", rekao je on. 

Prema njegovim rečima, poslodavci se zaista trude da visinom zarade budu konkurentni zapadu, ali i dalje je to daleko. 

Matematika je jasna

Jelena Jevtović napominje da i u Srbiji kuvari i konobari mogu da zarade veće iznose, kao u regionu.

"Tamo se rade duple smene, radno vreme je od 12 do 14 sati. Kad bi toliko radili ovde, sigurno bi dostigli taj iznos koji tamo dobiju. Samo što nekako izračunaju: tri meseca ću da radim i neću ništa drugo osim toga, samo ću se na to fokusirati", objašnjava Jevtović. 

Dodaje da se poslodavci trude, mimo zarade, da ponude i smeštaj i hranu, možda dvokratno radno vreme, jer je njima važno da im posao funkcioniše.

S druge strane, Turinski tvrdi da su zarade za sezonce u Hrvatskoj daleko veće.

"Na primer, ako pričamo o primorju i radu u ugostiteljstvu, kuvari mogu da zarade i do 3.000 evra, konobari i do 2.000 evra pa i više, hostese od 1.000 do 1.500 evra", kaže Turinski.

Matematika je jasna, dodaje, jer oni tamo imaju obezbeđen smeštaj i obrok, pa mogu "sa čistom cifrom da se vrate nazad posle četiri, pet ili šest meseci".

"To ovde nije slučaj. Oni ovde imaju samo tu jednu zaradu, rade osam sati, a tamo odlaze svesno da rade sedam dana u nedelji bez prestanka, zato što imaju jasan cilj sa kojom će se cifrom vratiti nazad", ističe Turinski.