"Železnice Srbije": Svi pružni prelazi u Srbiji su obezbeđeni, apelujemo na opreznost i odgovornost

Nenad Stanisavljević iz "Železnica Srbije" apelovao je na sve vozače da prilikom prelaska preko pruge obrate posebnu pažnju i prvenstveno poštuju bezbednosnu signalizaciju, nakon što je troje ljudi izgubilo život u nesrećama na pružnim prelazima u poslednja dva dana.

"Preksinoć na prelazu u Vrčinu, gde je putni prelaz obezbeđen znakovima vertikalne drumske signalizacije, automobil je prelazio preko putnog prelaza, u tom trenutku je naišao teretni voz i nažalost izgubljena su dva mlada života. Juče u prepodnevnim satima na putnom prelazu u valjevskom naselju Popučke vozač kamiona je prelazio prugu, tu je postojala i svetlosna signalizacija, i naša železnička komisija je odmah izašla na lice mesta, zaključila da ja ta signalizacija radila, bila ispravna, ali nažalost vozač kamiona je krenuo da prelazi prugu, u tom trenutku je naišao barski putnički voz i to se tragično završilo, vozač kamiona je poginuo", rekao je Stanisavljević za Tanjug.

U oba slučaja, dodaje Stanisavljević, postojala su dva različita načina obezbeđenja pružnog prelaza, ali oba su bila odgovarajuća.

"U Srbiji imamo 2.118 pružnih prelaza i svi su obezbeđeni. Pitanje je koliko se to poštuje, ili to ljudi jednostavno zaborave. U Popučkama je putni prelaz obezbeđen i savremenijim načinom, a opet se nažalost dogodila tragedija. Od tih 2.118 putnih prelaza 522 su obezbeđena savremenom signalnom sigurnosnom opremom", rekao je Stanisavljević.

On je objasnio da način na koji je prelaz obezbeđen nije stvar "proizvoljnosti" već da se sagledava veći broj parametara - gleda se gustina železničkog saobraćaja na tom putnom prelazu, gustina naseljenog mesta, zatim broj drumskih vozila koja prolaze tim putem, vidljivost prelaza, čak se uzimaju u obzir i neke vremenske prilike koje su karakteristične za određene prelaze, pa se u skladu sa svim tim parametrima definiše kako će koji putni prelaz biti obezbeđen.

"Naravno, uvek taj nivo obezbeđenja može biti mnogo veći i mi praktično u ovom trenutku preduzimamo mere u saradnji sa državom Srbijom i resornim Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i u narednom periodu će 240 putnih prelaza biti dodatno osigurano zahvaljujući sredstvima iz međunarodnih kredita i nivo obezbeđenja će na njima biti podignut", najavio je Stanisavljević.

On je napomenuo da nigde u svetu, pa tako ni u Srbiji, ne postoji opravdana potreba da svi putni prelazi budu obezbeđeni rampama i da je najbolja i najefektivnija mera edukacija vozača, građana i dece.

"Najbolja mera da se sačuvaju ljudski životi je da se poštuje da se stane ispred putnog prelaza, pogleda, sačeka, te pruge nisu od juče, one postoje decenijama, ne mogu nikoga da iznenade. Kada je reč o putničkim vozovima, meštani čak i znaju kada prolaze. Ipak, karakteristika po tim mestima je da gotovo po pravilu gine lokalno stanovništvo", istakao je Stanisavljević.

On je rekao da se na godišnjem nivou desi 2.000 slučajeva da rampe budu polomljene, odnosno da vozači drumskih vozila koji prelaze preko pruge, prolaze iako je rampa spuštena.

Stanisavljević je ukazao i na to da su srpske pruge i srpski vozovi sve brži te da je konkretno u Popučkama, gde se poslednja nesreća dogodila, u pitanju barska pruga koja je rekonstruisana i osposobljena za brzinu do 120 kilometara na čas.

Kada je reč o kvarovima, Stanisavljević je objasnio da se svi putni prelazi koji imaju rampe, branike i polubranike nalaze na elektrificiranim prugama, tako da se kvar momentalno detektuje u komandnom centru i ekipe izlaze na teren. Kvarovi se u tim slučajevima, kako je dodao, otklone brzo, ali kada je u pitanju krađa delova signalizacije ili obezbeđenja putnog prelaza, zbog zakonskih procedura i same nabavke delova, otklanjanje kvara traje nešto duže.

"Kada se desi lom branika ili slučaj krađe delova, zbog određenih zakonskih procedura i potrebe nabavke tih delova popravka traje malo duže. Međutim, prema statistikama koje pratimo od 2000. godine, gotovo po pravilu se nesreće ne dešavaju na putnim prelazima gde je rampa u kvaru već suprotno", rekao je Stanisavljević.

On je istakao i podatak da je dve decenije unazad u 99 odsto slučajeva na srpskim prugama odgovornost za nesreće bila na vozačima drumskih vozila - zbog neopreznosti ili nepoštovanja signalizacije.