Novosti: Ustaše telegramima naređivale hapšenja, otkupljena dokumenta svedoče o genocidnoj nameri NDH

Čelnici Istorijskog muzeja Srbije (IMS) i Muzeja žrtava genocida potpisaće četvrtog avgusta ugovor o ustupanju muzejske građe, zahvaljujući kom će se fond Muzeja žrtava genocida obogatiti prvorazrednom arhivskom građom iz vremena NDH, koja eksplicitno dokazuje da su ustaše počinile genocid.

"Večernje novosti" pišu da će se u depoima IMS zauzvrat naći dragocene fotografije i dokumenti iz Prvog svetskog rata i međuratnog perioda i dva poprsja - Stanoja Glavaša i Vase Čarapića.

"Istorijski muzej Srbije otkupio je od našeg dugogodišnjeg saradnika Dušana Vitasa, koji je preminuo prošlog meseca, 100 telegrama i tri dokumenta iz NDH", objašnjava direktorka IMS dr Dušica Bojić.

Reč je o telegramima Ustaške nadzorne službe koji su malobrojni, delom zato što su nestali u vihoru rata, a delom zato što su namerno uništeni. Takođe je u pitanju dokumentacija iz ustaških logora, kako  jasenovačkog sistema, tako i sabirnih kampova.

Muzej žrtava genocida, prema rečima kustosa-istoričara Jasmine Tutunović Trifunov, ustupiće pak IMS građu koju su stekli poklonom ili otkupom prošle godine, a za koju smatraju da bi više odgovarala tematskom okviru IMS.

"Dokumenti koje naš muzej dobija u razmeni izuzetno su vredna istorijska građa i arhivski izvori prvog reda koji se nalaze u odličnom fizičkom stanju. Tu su izuzetno retki 'brzojavi' odnosno telegrami Ustaške nadzorne službe i dokumenta iz logora Jasenovac i Stara Gradiška, kao ona vezana za sabirne i prolazne logore u Đakovu, Karlovcu, Sarajevu, Varaždinu, Petrinji, Brodu na Savi, Travniku i Mostaru", navodi sagovornica "Novosti".

Dokumentacija obuhvata period od 1941. i stvaranja NDH, pa nadalje.

Na nekim telegramima na uglu je samo šahovnica, a na drugima se ona nalazi u prepoznatljivom ustaškom "U".

Jedan je Ustaška nadzorna služba uputila sabirnom logoru u Đakovu sa zahtevom da se uhapsi sedamdesetpetogodišnja Ana Kovačević, dok drugi, upućen istom logoru, nalaže hapšenje dečaka Mirka Dragišića.

"Ovo ime smo već sretali u drugim dokumentima. Ne znamo da li je reč o istom dečaku. Telegrami Ustaške nadzorne službe nesumnjivo dokazuju da je reč o genocidnoj nameri jer deca i starije osobe, civili, ne mogu biti ratni zarobljenici", objašnjava Tutunović Trifunov.

"Brzojavi" takođe svedoče o hapšenju Jevreja i Holokaustu. U jednom je izdat nalog za hapšenje Side Montiljo, udate Šilberk, takođe poslate u Đakovo.

U ovaj prolazni logor smeštane su prvo jevrejske, a zatim i srpske žene sa decom. Početkom 1942. logor preuzima Ustaška obrana, a Vjekoslav Maks Luburić šalje Ljubu Matijevića, Jozu Marijevića i odred ustaša. Tu su zatim masovno prebacivane logorašice i njihovi mališani iz Stare Gradiške, njih više od 1.000.

U transportu je bilo beba mlađih od godinu dana i starica blizu 90. godina.
Mnogi su umrli od tifusa i gladi jer je Luburić namerno mešao zdrave i bolesne pa se pegavi tifus širio. Samo na đakovačkom groblju se nalaze imena 569 sahranjenih.

Posle rata su pronađene i posebne jame u koje su bacane silovane i ubijene devojke između 18 i 25 godina. Pošto se tifus širio, u maju stiže naredba da se logor evakuiše. Od 3.000 žena i dece, jedva da je nekoliko preživelo. Deo srpske dece je spasla Diana Budisavljević, a Jevreji su skončali u Jasenovačkoj ciglani, pišu "Novosti".

U telegramima Ustaške nadzorne službe mogu se videti i nalozi da se ne hapse "Cigani muslimani", kao i da se puste na miru Hrvati koji se izjašnjavaju kao Italijani. U nekima su spiskovi uhapšenih a u nekima zamolnice upućene određenom logoru da se proveri nalazi li se u njemu određena osoba.

Što se tiče građe koju Muzej žrtava genocida ustupa Istorijskom muzeju Srbije, posebno je zanimljiva zbirka sedamdesetak fotografija i dokumenata vezanih za Veliki rat. Tu su ratne fotografije iz Bizerte, Beograda, Kraljeva, fotografije dece izbeglica u Francuskoj, zatim serija slika prilikom podizanja spomenika kralju Petru Prvom u Staroj Kanjiži (uništenom pa nedavno obnovljenom) kao i slike austrougarskih zločina i posete admirala Geprata Beogradu.