Kovid bolnica u Vojvodini postaje palijativa: Da li isto čeka Batajnicu i Kruševac?

Nekadašnja kovid bolnica Mišeluk u Vojvodini postaje centar za palijativno zbrinjavanje najtežih pacijenata. Da li slično očekuje i kovid bolnice u Batajnici u Beogradu i u Kruševcu, gde bi za bolesnike sa neizlečivim i teškim dijagnozama na ovaj način bilo obezbeđeno 2.000 kreveta, pita se domaća štampa.

Direktorka UKC Vojvodine dr Edita Stokić navela je da je Vojvodina prvi put dobila jedan ovakav vid zdravstvene zaštite, koji će obavljati preko internističkih službi.

"Palijativno zbrinjavanje ne znači samo pružanje zdravstvenih usluga nego se pacijentima omogućava da, u teškim trenucima kada se leče od hroničnih i neizlečivih bolesti, imaju što bolje uslove", istakla je ona i dodala da će pored 50 kreveta za pacijente u Mišeluku, biti obezbeđene i prostorije za porodice bolesnika.

Kovid bolnica u Kruševcu, sa oko 500 kreveta, prazna je od maja, ali konkretnog rešenja za taj zdravstveni objekat još uvek nema. Čak je i oko 500 stalno zaposlenih praktično bez uposlenja.

"Kovid bolnica u Kruševcu će pripasti opštoj bolnici u Kruševcu, a Ministarstvo zdravlja će odrediti kako će se koristiti zgrada. Očekuje se uredba Vlade Srbije o promeni namene i o raspoređivanju postojećih kadrova, a tu je više od 100 lekara i 300 sestara", izjavio je direktor UKC Niš dr Zoran Perišić.

Najveća kovid ustanova je svakako bolnica u Batajnici, sa oko 1.000 postelja, gde je poslednji pacijent ispraćen početkom juna.

Ministarka zdravlja dr Danica Grujičić ranije je izjavljivala da bi do kraja godine 150 kreveta u Batajnici moglo da se pripremi za palijativnu negu.

"Ali ne može da se pretvori u starački dom. Oboleli od Alchajmerove bolesti nažalost neće moći da leže tamo, već oni u terminalnoj fazi bolesti, da ne bi umirali kod kuće. Veliki je broj ljudi kojima je potrebno produženo bolničko lečenje", rekla je ministarka.

U Srbiji trenutno postoji potreba za palijativnom negom 16.000 pacijenata.