Srbija šalje vojsku u Sloveniju, a premijer zahvaljuje Zelenskom i Ukrajini

Slovenački mediji su pompezno obznanili da je "u poplavama uništenoj Sloveniji stigla pomoć iz Ukrajine u kojoj divlja rat", i to, ni manje ni više, nego ekipa od 51 člana ukrajinske Državne službe za vanredne situacije specijalizovane za odbranu pred poplavama zajedno sa teškom mehanizacijom i 14 vozila.

Ukratko, Kijev je Sloveniji poslao pet velikih bagera i povrh svega posebno, očigledno potpuno novo vozilo za spasavanje iz duboke vode koje zahvaljujući ogromnim točkovima može da savlada bujice.

Vozilo kakvo Slovenija, iako članica Evropske unije i NATO-a i svakako mnogo bogatija država od Ukrajine – nema. Uprkos činjenici da Slovenija nema dobru zaštitu od poplava, samo u poslednjim, izazvanim velikim padavinima 4. avgusta, teško stradalo čak dve trećine države, službena Ljubljana je samo u proteklih godinu dana izdvojila više od 100 miliona evra za pomoć kijevskom režimu, prevashodno u oružju. Tako je put Kijeva iz Slovenije otišlo 28 tenkova, 35 oklopnjaka za pešadiju, šest izviđačkih dronova (koji mogu poslužiti i u druge svrhe), veća količina haubica, mina, municije.

Da travestija bude veća, slovenački premijer Robert Golob je u svetlu medijskih reflektora zajedno sa nekadašnjim ukrajinskim ministrom odbrane, a danas ambasadorom u Ljubljani Andrejom Taranom, lično dočekao "konvoj pomoći iz Ukrajine" na odmorištu pored autoputa iz pravca Maribora prema Ljubljani, praktično na benzinskoj stanici. Sve to kako bi se javno, pred kamerama, a potom i na sajtu vlade poklonio Vladimiru Zelenskom "za posebnu pomoć namenjenu Sloveniji".

U to ime slovenačkom predsedniku vlade uz svitu iz sopstvenog kabineta i brojne reportere nije bilo teško da "nestrpljivo čeka" (kako je izjavio sam Golob) pokraj autoputa Maribor – Ljubljana, na odmorištu Tepanje, kako bi vođi ukrajinske misije izrazio zahvalnost, posebno Zelenskom.

"Ukrajina je poslala svoju najbolju jedinicu koja je potpuno samodovoljna i ima sve potrebne module. Zato verujem da će moći da pomogne na tim najtežim mestima", zahvaljivao se uživo slovenački premijer. Na sajtu slovenačke vlade je potom istaknuto da je taj isti ukrajinski tim između ostalog pomogao u sanaciji posle rušenja brane u Novoj Kahovki na jugu Ukrajine u junu ove godine, "a sada će svoje iskustvo i znanje podeliti sa nama".

Slovenački premijer je izrazio zadovoljstvo i što je pomoć iz Ukrajine stigla brzo: "Upravo zato što možemo da izvedemo intervencije na rekama u najkraćem mogućem roku. Mi (Slovenija) smo im ponudili pomoć u deminiranju i veoma rado ćemo sarađivati na tome i ubuduće, a oni nama pomažu tamo gde i sami imaju najbolju opremu".

U ovom slučaju smo bili svedoci neuobičajenoj praksi, jer prilikom prispeća pomoći iz drugih država iz okruženja ili EU nije bilo takvih podataka, još manje je bilo moguće videti od uha do uha nasmejanog slovenačkog premijera kako pred kamerama domaćih televizija bezmalo pada ničice od sreće, kao što je učinio pred pripadnicima ukrajinske civilne zaštite koji su iz Užgoroda, posle 16 sati vožnje, dovezli pomoć za Gornju Savinjsku dolinu kako bi očistili puteve i odstranili naplavljeno đubre koje je zakrčilo rečna korita, prekrilo nekadašnje saobraćajnice i nekada lepo uređena naselja.

Proteklih dana je, na primer, Nemačka takođe poslala tešku mehanizaciju i montažne mostove kojima su odsečeni zabačeni zaseoci u koruškom delu Slovenije ponovo povezani "sa civilizacijom", a ne zaboravimo ni pomoć Srbije u vidu helikoptera i pripadnika Vojske Srbije namenjenih da pomognu Sloveniji u saniranju posledica razbesnelih bujica.

Štaviše, u reportažama slovenačkih medija o pomoći iz sveta, na prvom mestu se navode Ukrajina, EU države i NATO, a potom sledi rečenica da su "pomoć poslale i druge države".

Tako je okvalifikovana i pomoć Srbije - pod "druge države". Čak i kada se u kadru jedne od najgledanijih slovenačkih televizija u reportaži na temu preko potrebnih helikoptera u pozadini videla srpska trobojka na helikopteru, novinarka nije apostrofirala tu pomoć Srbije niti intervjuisala srpsku posadu, već samo one sa Zapada odnosno "prijateljske Hrvatske".

Čak je i na sajtu slovenačke vlade objavljena vest o "posebnoj zahvalnosti liderima država Zapadnog Balkana koji nam u ovim teškim trenucima šalju pomoć", a kao ilustracija je objavljena fotografija i najava da su se "helikopterskoj posadi slovenačke vojske pridružile hrvatske kolege sa helikopterom Mi-1715h".

Da je i Srbija poslala pripadnike svoje vojske i dva helikoptera objavio je samo jedan ljubljanski desničarski portal, dok je u vodećim medijima ta informacija izostala. Hvale vredno je, naravno, što je Srbija poslala pomoć, još naročito jer je 2014. godine a i kasnije i Slovenija, kada je Srbija bila pogođena poplavama, nudila pomoć svojih službi i vojske. Ali je primetno i sa kakvom odbojnošću slovenački mediji tretiraju sličnu pomoć Srbije Sloveniji, što je u najmanju ruku nepristojno, ako ne i uvredljivo.

S obzirom da raste nezadovoljstvo u javnosti zbog skromne pomoći koju je Evropska komisija obećala devastiranoj Sloveniji (svega 100 miliona ove plus 300 miliona evra iduće godine) u poređenju sa milijardama evra poslanim u Kijev, ili milijardom poslatom Hrvatskoj posle zemljotresa na Baniji - neobično velika i euforično najavljena a onda i medijski propraćena "velika ukrajinska pomoć" protumačena je kao propagandni potez namenjen stišavanju neraspoloženja i gorčine u slovenačkoj javnosti prema daljem pomaganju američkog posredničkog rata u Ukrajini u trenutku kada država ne zna gde da nađe novac za obnovu čija se vrednost sada ocenjuje na više milijardi evra, i za koju će, kako ističe lokalna vlast, biti "potrebne godine".