Slovenija se davi, Evropa šalje pomoć dogodine, a Slovenci plaćaju procenat za Ukrajinu

Sloveniju je proteklog vikenda, od petka do nedelje zadesila kataklizma kakvu ni najstariji domaći anali ne pamte. Ovo je retka prilika kada su građani, vlast i opozicija složni u oceni šta ih je snašlo.

"Nešto slično nikada nismo doživeli. To su hiljadugodišnje, a ne stogodišnje poplave", u očaju je zaključio jedan od stanovnika naselja Črna na Koroškem koje broji 2124 duša i leži stisnuto na ušću reke Meže i Javorskog potoka.

Iz Črne su potekli mnogi asovi alpskih sportova, a među njima i čuvena prvakinja u skijanju Tina Maze. Ona je ime tog zaseoka ponela u svet, jednako kao što je turiste privlačila pitoreskna Mežička dolina stisnuta između visokih planina u Koruškoj regiji. Sve do petka, kada su rušilačke bujice reke Meže i obližnjeg potoka izašle iz korita, odnoseći kuće kao da su perca i ostavljajući za sobom ogromne gomile kamenja, balvana, blata...

Podivljale vode odnele su Črnjanima sve što su imali. Neki od njih su uspeli, spasavajući živu glavu, da ponesu bar dokumente, a većina čak ni to. U trenutku su ostali odrezani od sveta, bez vode, struje, telefonskih komunikacija, a zbog loših vremenskih uslova, porušenih mostova i puteva čak ni pripadnicima Slovenačke vojske, njihovoj teškoj mehanizaciji i amfibijskim vozilima nije uspelo čak tri dana da se probiju do naselja nadomak granice sa Austrijom.

Tek kasno u nedelju su se vatrogasci i spasilačke službe probile sa austrijske strane, a u ponedeljak je i helikopteru slovenačke vojske uspelo da prebrodi visoke vrhove Alpa i dospe do Črne na 575 metara nadmorske visine kako bi očajnim meštanima doturio osnovne potrepštine – hranu, vodu, gorivo, generatore…

Poređenje fotografija nekad i sad svedoči o strašnom besu prirode – rečna korita praktično više i ne postoje, a čini se da bujice naviru sa svih strana, sada, doduše, manje razorne. Kuće, one koje već nije odnela voda, ostale su uronjene pod gomilom stena i blata, nekima vire samo krovovi. Iza razbijenih prozora nazire se prizemlje puno kamenja i mulja, tu i tamo iz blatišta viri krov ponekog automobila.

Črna na Koroškem je jedna od prirodnom katastrofom najteže pogođenih slovenačkih opština. O razmerama nesreće koja je snašla Sloveniju najbolje govori podatak da od 212 opština, počevši od 4. avgusta, samo njih 30 nisu razorile ni poplave ni nepogode.

"Hiljadugodišnje poplave pogodile su 85 odsto države", saopštila je slovenačka Uprava za zaštitu i spasavanje.

Stradalo je šest ljudi, ženu iz Kamnika odnela je lokalna reka dok je pokušavala da spasi auto, druge su takođe našli u nabujaloj vodi, dok su dvojica Holanđana stradala u brdima, verovatno od udara groma.

Slovenija se uvek dičila svojim geografskim položajem na južnim, sunčanim obroncima Alpa, ali zbir nesrećnih okolnosti i mešanje toplih vazdušnih masa sa hladnim vetrovima pretvorio je ovogodišnje leto u izuzetno kišno, praćeno tornadima, prolomima oblaka i brutalnim vetrovima koji nose sve pred sobom.

Neki nemački i slovenački mediji iznose pretpostavke da je veliki uticaj na izuzetno kišno leto u severnom delu Evrope imala i eksplozija vulkana na Tongi 15. januara prošle godina, o čemu su još tada upozoravali meteorolozi.

Šta god bio uzrok, godišnje doba kada bi Slovenija trebalo da se kupa u Suncu – pokazalo je izuzetnu surovost. Već je ceo jul bio u znaku orkanskih vetrova, pljuskova i grada veličine tenis loptica. Mnoge kuće su u roku od nekoliko sekundi ostale bez krovova, a u jednom zaseoku je uragan, kakav su žitelji Slovenije do tada viđali samo na snimcima iz Amerike, u trenu oka odneo krovove sa devet kuća.

Geografija Slovenije je umnogome doprinela nesreći koja ju je snašla – tu su brda i visoke planine, mnoštvo reka, rečica i potoka uz čije su doline ljudi svili većinu naselja. Sva su jako stradala u poslednjem nevremenu.

Meštani koji su i proteklih decenija u dva navrata bili žrtve sličnih poplava, sada namernicima veličinu svoje nesreće konkretno porede – ukazuju na mesta gde su obeležili prethodnu najvišu visinu svojih poplavljenih kuća. I tu je novi "rekord", jer su nove poplave nadmašile prethodne za metar, ponegde čak i za dva.

Najgore su prošli oni koji nemaju šta da označe ni da pokažu - njihove kuće su odnela klizišta ili vodena stihija. Ipak, zahvalni su da su ostali živi i da nije poginuo niko od rodbine, suseda.

Slovenačke televizije su proteklih dana emitovale snimke dramatičnih helikopterskih spasavanja ljudi zarobljenih u nadolazećoj rečnoj vodi.

Nije prošlo neprimećeno ni da je slovenački premijer uživao u blagodetima Sredozemlja dok se stanovništvo borilo sa poplavama, što je bilo razočaravajuće saznanje za dobar deo birača koji su želeli da ih prvi čovek vlade uteši obećanjima da će im država pomoći. Slovenački portali su javili da se premijer čak opirao povratku sa odmora sve dok situacija kod kuće nije postala naročito dramatična u subotu kada se proletnji prolom oblaka pretvorio u jaku i devastirajuću jesenju kišu. Tada se vratio u Ljubljanu, obukao uniformu civilne zaštite i stao pred kamere. Ubrzo mu je postalo jasno da je šteta užasna. Tada ju je ocenio na oko pola milijarde evra, da bi samo 24 sata kasnije ta svota narasla na "više milijardi evra".

Pomoć je počela da stiže polako, a onda "sa svih strana", među prvima su se odazvale komšije iz Hrvatske koje su poslale helikopter Hrvatske vojske da pomogne da se betonskim blokovima zakrpe rupe na nasipima koje je probila reka Mura. Onda su se javili i Nemci sa dva pontonska mosta, Španci sa helikopterom "činok" koji može da digne teret težak i do 12 tona; iz Nemačke su stigli i spasioci, a austrijski policajci su slovenačkim vojnicima pomagali da se dočepaju sela, danima odsečenih od sveta – preko austrijske strane međe. Dok su se slovenački političari hvalili da državi, eto, pomažu članice Evropske unije i NATO saveza, nekako je ispod radara domaćih medija prošla vest da u Sloveniju stiže i srpska vojska.

Golob: Šteta posle nevremena u Sloveniji veća od pola milijarde evra

Ovaj put ne zato da bi kao 2018. i 2019. odbranila koruške Slovence od napada austrijskih jurišnika, nego da sa dva helikoptera i 22 vojnika pomogne u otklanjanju posledica poplava, pokazujući da solidarnost u nesreći uprkos nekim političkim nesuglasicama – ne poznaje granice.

Voda je u međuvremenu počela da se povlači, a tek onda je izašao sav užas uništenja na videlo. Najmanje 99 puteva nestalo je sa lica Zemlje, u petak je bio pod vodom čak i autoput Ljubljana – Maribor; ponovo je pušten u saobraćaj tek dan kasnije.

Ljubljani preti ekološka katastrofa pošto je napukla betonska kanalizaciona cev sprovedena ispod mosta u Kranju. Da sve bude gore, sad je otkriveno čak 170 novih klizišta. Zbog njih je nekoliko desetina porodica iseljeno iz svojih staništa, a slovenačka vlada smišlja kako da zbrine sve te "beskućnike". Na stolu je ideja da im se dodele kontejneri ili naselja tipskih, montažnih kuća postavljenih na uzvisinama, daleko od potencijalne opasnosti.

Pomoć Evrope - sledeće godine

Ali - odakle pare? Sve to je predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen u toku njene posete u Sloveniji u sredu pokazivao i slovenački premijer Robert Golob nadajući se da će uspeti da isposluje što je moguće veću pomoć Brisela. Šefica EK je priznala da je "pogođena" uništenjem koje je videla, pa dodala da joj je "toplo oko srca" kad vidi kako Slovenci jedni drugima, kao i države članice EU pomažu Sloveniji. Na kraju je saopštila da će EU iz posebnog fonda Sloveniji odmah uputiti sto miliona eva, a da će još 300 miliona dobiti – naredne godine.

Jasno je da tih 100 miliona evra nije ni melem na ranu i da je daleko ispod nivoa pomoći koju je Slovenija očekivala, a koja je nužna za saniranje štete. Zato je nejasno kako će država koja je već sada prezadužena (zaduženost u odnosu na BDP iznosi oko 69 odsto, ne tako davno čak 74 odsto) i bori se sa posledicama "energetske krize" i deindustrijalizacije u Nemačkoj, koja je Sloveniji tako važan privredni partner da se odomaćila poslovica da "kada u Nemačkoj privreda kine, slovenačka dobije zapaljenje pluća", uopšte moći da finansira skupe projekte obnove.

Otuda nije neobično da su na društvenim mrežama mnogi nezadovoljni Slovenci podsetili da je Slovenija za pomoć Ukrajini do sada izdvojila više od 100 miliona evra. I da su i Evropska unija i evropske institucije Kijevu dodelile oko 49 milijardi evra na ime pomoći, plus što do 2027. godine nameravaju da "upumpaju" u Ukrajinu još oko 50 milijardi evra kako bi finansirali 45 odsto budžeta režima pod okriljem Vladimira Zelenskog.

Pomoć uz kamatu za Ukrajince

Istovremeno, Evropska unija je osmislila i "paket podrške" Ukrajini vredan do 18 milijardi evra za 2023. godinu. Taj novac, međutim, nije u obliku grantova, već zajam u okviru programa makrofinansijske pomoći EU pod nazivom "MFA+ instrument". A u tom programu sitnim slovima piše da države članice Unije garantuju za te kredite i pride plaćaju i kamatu za Ukrajince. Što je izuzetan potez s obzirom da Ukrajina nije članica EU i da se zna da je i pre aktuelnog sukoba bila jedna od najkorumpiranijih zemalja na svetu.

Sve to su saznanja koja u ovom trenutku nisu utešna za Slovence, još posebno jer je pomoć EU za žrtve poplava daleko od one, koju je dobila Ukrajina. Da ublaži dert, slovenački premijer se pohvalio da i Slovenija "može da računa na dodatnih 2,7 milijarde evra kredita", ali jasno je da ti krediti neće biti tako jeftini, kao što su bili krediti za Ukrajinu. I kamate za njih neće plaćati ostale članice EU, kao što podmiruju ukrajinske. Slovenački premijer i predsednica Komisije dogovorili su se da hitno osnuju zajedničku radnu grupu koja bi omogućila da Slovenija dobije obećani novac, a predviđen je i treći deo paketa pomoći iz kohezionih fondova.

Fon der Lajenova je obećala da će "Brisel biti maksimalno fleksibilan" u preusmeravanju kohezionih sredstava, a biće "obezbeđena fleksibilnost" i u pogledu para iz "fonda za oporavak" u okviru kojeg Slovenija, prema sadašnjim planovima, ima pravo na 705 miliona evra kredita i 1,49 milijardi evra bespovratnih sredstava. Ali "ako ta sredstva ne smemo da preusmerimo na rekonstrukciju, onda nam ona praktično ne koriste", vajkao se slovenački premijer Fon der Lajenovoj.

Rusija prva ponudila pomoć

U poređenju sa enormnom pomoći koju iz EU crpi Ukrajina, sva nabrojana "evropska" obećanja u mnogima su podstakla jed. Teško da ima ikoga kome nije jasno da Slovenija nije tretirana na isti način kao Ukrajina. Još posebno jer je Slovenija žrtva nesreće koju nikako nije mogla da izbegne, dok je Ukrajina kršenjima Minskih sporazuma, ugrožavanjem Rusije i napadima na stanovnike Donbasa dobrim delom odgovorna za izbijanje rata, a ipak dobija izdašnu pomoć EU, komentarisao je jedan od slovenačkih medijskih portala. Tu je i sledeća računica: pošto je Ukrajina, ako se poredi broj stanovnika, (bila) oko 20 puta veća od Slovenije, onda bi Ljubljana, kada bi EU jednako tretirala Sloveniju kao kijevski režim, morala da dobije najmanje 2,5 milijade evra na ime pomoći. Umesto toga – dobila je obećanje o 400 miliona evra, 100 sad, a 300 dogodine.

Slovenački mediji su prećutali i ponuđenu ruku Rusije koja je Sloveniji, jednoj od "neprijateljskih država" EU, ipak ponudila da pomogne, što nije prošlo nezapaženo na tamošnjim društvenim mrežama: "Rusija nam je među prvima ponudila pomoć. Naravno, naši čelnici to i ne pominju. Ali nadam se da će bar reći - hvala. Pre ili kasnije će se ovo u Ukrajini završiti i situacija u EU će se normalizovati. I kreature poput fon der Lajenove i sličnih kreatura više neće vedriti i oblačiti Evropom.