Srbija i Balkan
Ko se plaši murala "Kad se vojska na Kosovo vrati": Prekrečiti tek kad se vojska vrati na Kosovo
Sagovornici RT Balkan saglasni su da natpis ne odgovara jedino nevladinim organizacijama koje su na zapadnom platnom spisku. Povratak srpske vojske garantovan je i Rezolucijom 1244
Još kada je svojevremeno aktivistkinja Aida Ćorović fizički napala mural na uglu Njegoševe ulice u Beogradu, pokušavajući da se, bacajući jaja na sliku Ratka Mladića obračuna sa pozitivnim mišljenjem Srba o svom generalu, jasno je bilo da nevladine organizacije finansirane sa Zapada i zidovi u Srbiji nikada više neće živeti u miru.
Alergični na sve što imalo "miriše" na Srbe i srpstvo, a naročito na "najskuplju srpsku reč", odnosno Kosmet, bilo kakve izraze patriotizma oni ovih dana označavaju kao profašističke i ratnohuškačke. A posebno im bode oči sve aktuelniji i sve prisutniji grafit sa natpisom "Kad se vojska na Kosovo vrati".
Tako se specijalna operacija raznoraznih aktivista protiv betonskih struktura i srpskog nacionalizma nastavila i ovih dana saopštenjem da je nekoliko nevladinih organizacija i udruženja (Jukom, Beogradski centar za ljudska prava, Krokodil i Inicijativa mladih za ljudska prava) obnarodovalo formiranje radne grupe koja će do kraja godine, baš zbog ovakvih likovnih izraza, pripremiti predloge izmena i dopuna zakona koji "regulišu oblast govora mržnje u javnom prostoru i vandalizovanje zidova".
Pošto su njihove molerske akcije - poput one kada je na Slaviji prekrečen grafit sa pomenutim stihom iz narodne pesme - do sad bile kontraproduktivne, aktivisti su rešili da se okanu kanti i četki.
Rečenica "Kad se vojska na Kosovo vrati", koja je, saglasni su sagovornici RT Balkan, inače u potpunom skladu sa Rezolucijom 1244 (i predviđa vraćanje srpske vojske i policije na Kosmet), nije zbog toga postala manje glasna. Srbi citat i dalje ispisuju i zato su od nevladinih organizacija i počašćeni poređenjem sa "nacistima" zbog (navodne) poruke "Vi nama uništite jedan grafit - mi napravimo još 100 istih".
Na ovakve optužbe ekspresno je odgovorila navijačka grupa "Delije Sever" na svom Telegram profilu, optuživši jednu od pomenutih NVO da prikuplja novac za neonacističku jedinicu "Azov" u Ukrajini.
Tvrdeći da je zadatak NVO da svaki oblik rodoljublja označe štetnim, Delije poručuju da se baš na ovom primeru pokazuje "agresija za koju oni i slični dobijaju velike količine novca od raznih fondacija iz sveta", kao i laži i manipulacije "gde srpsku omladinu koja se bori za svoj ugroženi i obespravljeni narod na Kosovu i Metohiji pokušavaju da stave u kontekst nekakvih ekstremista i ratnohuškača".
"Ideja u koju mi, kao najobičniji srpski narod (ne 'desničari', ne 'ultra desničari', ne bilo kakva izmišljena definicija), verujemo, jeste ideja mira u kojem želimo da živi naš narod. Naša želja i molitva 'da se vojska na Kosovo vrati' jeste naša želja da i srpska deca mogu da se igraju na reci Bistrici, a ne da na jučerašnji dan obeležimo dve decenije od pogibije Ivana i Panta. Dva dečaka iz Goraždevca kupala su se tog vrelog letnjeg dana sa drugom srpskom decom kada ih je pokosio smrtonosni rafal", podsećaju Delije.
Ječam žnjela Kosovka devojka
Zbog čega je, međutim, stih narodne pesme "Ječam žnjela Kosovka devojka", koju je izmenio vladika Amfilohije i koji, prema rečima istoričara Nemanje Devića, "zna svako đače", izazvao toliki revolt civilnog sektora?
Zanimljivo je da, suštinski, nema neke razlike u osnovnoj poruci koja se može čuti od ovih NVO i od, recimo, Besnika Bisljimija, Kurtijevog savetnika, jer pitate li civilne aktiviste ili predstavnike kosovskih Albanaca o grafitu "Kad se vojska na Kosovo vrati", odgovor će i kod jednih i kod drugih biti neka iz repertoara rečenica koje obavezno sadrže reči "nasilje" i "mržnja".
Neko bi, ne daj bože, mogao i da pomisli da je sve to pisao neko kome srpski jezik nije maternji - poput, na primer, zajedničkih finansijera Albanaca i civilnih organizacija - onih sa Zapada. Što možda i ne bi bio tako pogrešan zaključak, budući da se bune isključivo oni čije su pare, zapravo zapadne pare. Narodu koji živi od svog rada, a ne od donacija od inostranstva, "Kad se vojska na Kosovo vrati" postala je nova krilatica, i, kako kaže Dević, simbol "da Kosovska bitka još traje".
Ni oni, ali ni NVO koje rade u Srbiji, ne pominju to da takozvano "Kosovo" uveliko radi na stvaranju vojske za koju Kurti otvoreno kaže da je nastavak nekadašnje OVK, terorističke organizacije odgovorne za pokolj i progon sropskog i nealbanskog stanovništva iz naše južne pokrajine.
Štaviše, Sofija Todorović, programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, koja je najavljena kao govornica na konferenciji za medije povodom "strahotnih" grafita, sa stranica "Danasa" poručuje nam da bi to isto, na etničkom čišćenju Srba zasnovano "Kosovo" - trebalo da dobije stolicu u UN.
Smeta im i Miloš Obilić
Inače, ista ova inicijativa zajedno sa pomenutim udruženjem "Krokodil" svojevremeno je za neprijatelja proglasila i jednu epsku ličnost - glavom i bradom Miloša Obilića, čiji su mural u Beogradu svojevremeno takođe prekrečili.
Ne samo to, već u svom saopštenju nevladine organizacije potpuno netačno sugerišu da nakon rečenice "Kad se vojska sa Kosova vrati i napoji konje na sitnici" sledi deo "Svaki Šiptar, svaki Šiptar dobro će da plati".
U pesmi se zapravo kaže "Kad se vojska na Kosovo vrati i napoji konje na Sitnici…", dok poslednja strofa govori da je povratak armije "u slavu Boga velikoga i časnoga krsta Hristovoga".
"Poruka pesme 'Kad se vojska na Kosovo vrati' jeste da vojska koja dolazi na Kosovo mora da bude hrišćanska vojska , da se pridržava hrišćanskih vrednosti, što nikako nije u suprotnosti sa ljudskim pravima. Živimo u vremenu potpuno iskrivljenih vrednosti gde je čak prekrečen i mural Miloša Obilić, ličnosti koja nije politički kontroverzna, oko koje neka nikakvih dilema i polemika, osim naravno kod ljudi koji su na stranim agendama", zaključuje Dević.
Ovaj vid izražavanja političkih stavova u javnom prostoru naš sagovornik naziva "narodnim odisajem" koji je neka vrsta protivljenja ultimatumima koji stižu sa Zapada i izražavanje "opštenarodnog uverenja".
Zapadne sile, objašnjava, poput ultimatuma, a sve manje kroz pregovore pokušavaju da nametnu ubrzano rešavanje statusnog pitanja naše južne pokrajine, a to izaziva bunt među mlađim generacijama, koje su, prema istraživanjima, politički konzervativne.
"Verujem da blizu 90 odsto Srba i dan-danas misli da će jednog momenta, za sto, deset, ili trideset godina, srpska vojska da se vrati na Kosovo. Na kraju, to jeste jedan istorijski zavet koji je u našem narodu postojao još iz vremena robovanja Turcima i Austrougarima. I od propasti srpske srednjovekovne države do 1912. godine, svaki Srbin je znao da će jednog dana vojska da se vrati na Kosovo. Potrebno je da sebi damo neku vrstu oduška, ispišemo takve poruke i ohrabrimo ovaj narod u uverenju da Kosovska bitka još uvek traje", podlači Dević.
Za njega, u, za nevladine aktiviste "spornim" grafitima, nema nikakvog govora mržnje, jer "srpska vojska ni istorijski ni danas nije vezana za zločin ili mržnju".
"Još 1912. je kralj Petar u skladu sa tadašnjim vrednostima proklamovao da srpska vojska svima, i muhamedancima i Srbima donosi slobodu i jednakost, a verujem da bi to bio slučaj i danas, i da Albance i danas tretiramo kao građane Srbije", zaključuje Dević.
Normalno je da se vojska vrati
Pisac i publicista Marko Tanasković ističe da je rat muralima i grafitima vid kulturnog rata koji se poslednjih godina intenzivno vodi u našoj javnosti nezavisno od dnevne i stranačke politike.
Seća se i Tanasković halabuke oko murala posvećenog Mladiću, ali i toga da je mural Putinu svakodnevno šaran i više puta prekrečen, baš kao i mural ubijenoj Darji Duginoj u Dubrovačkoj ulici na beogradskom Dorćolu.
"Mladi srpski rodoljubi koji crtaju ove murale žele da na taj način izraze svoju viziju patriotizma i načela u koja veruju. Nekome samo crtanje murala može biti odbojno, kao vid vandalizma i skrnavljenja javnih površina, ali ako prihvatimo ideju murala kao vrstu ulične kulture i ulične umetnosti, onda ne vidim da ima bilo šta sporno u crtanju murala 'Kad se vojska na Kosovo vrati' jer je on sasvim u skladu sa našim Ustavom i zakonom definisanom, međunarodno priznatom teritorijom na koju je sasvim normalno da se jednog dana, kada se steknu svi uslovi, u skladu sa Rezolucijom 1244, vrati naša vojska", ističe Tanasković.
Svako ko živi u Srbiji i poštuje državu, jasan je on – ne bi trebalo da ima bilo kakvu primedbu na takav scenario.
"Drugi je problem zašto to smeta određenim NVO koje primaju novac i instrukcije iz inostranstva. Jasno je da njima bilo šta što miriše na širu afirmaciju ideje teritorijalnog intergriteta i suvereniteta Srbije liči na nacionalizam i fašizam. Što je više tog imaginarnog srpskog 'fašizma', veće će biti i njihove donacije za simulaciju borbe protiv istog", podvlači Tanasković.
On ukazuje i na drugi "problem" – činjenicu da nevladine organizacije nemaju svoje ideje i idole koje bi crtali po muralima.
"Koga bi krokodili i ostali NVO aktivisti, koji prekrečavaju grafite koji nisu u saglasnosti sa samoproklamovanim zapadnim vrednostima, stavili na svoje murale? Džozefa Bajdena, Hilari Klinton ili Medlin Olbrajt? Džordža Soroša? Nažalost, Srbija nije toliko jaka kao Rusija pa da može sve te NVO koje rade protiv interesa države i naroda da proglasi za strane agente i kao takve ih tretira", smatra Tanasković.
Kao i Deviću i Tanaskoviću, iscrtavanje ovakvih grafita ni najmanje ne smeta ni piscu Nikoli Maloviću, koji takođe podvlači da je poenta grafita "Kad se vojska na Kosovo vrati" sasvim u duhu Rezolucije UN 1244.
"Zato podržavam ideju da se 1244 puta na dan prekrečeni grafit, u vremenu čuda, ponovo pojavi. Zašto? Zato što su mediji okupirani, pa sada zidovi služe za širenje ideologije po kojoj bez nacionalne priče nema ni nacije, a samo unutar nacije može da živi ideja o slobodi. Kada je država po uređenju kolonijalna demokratija, onda sloboda stanuje u upornom pojedincu, koji, kao i onaj vrabac koji vodom iz kljuna gasi šumski požar, čini koliko je do njega, te ispisuje ćirilicom slovo Rezolucije UN 1244: Kad se vojska na Kosovo vrati", veruje sagovornik RT Balkan.
Grafit, kako on kaže, smeta "Drugoj Srbiji" i američkom ambasadoru, ali "godi oku u kome titra živac slobode".
"Ruku na srce, toliki grafiti po Beogradu smetaju i meni, jer sa strane došavši posmatrač od išaranosti misli da je stigao u Bronks, a oko njega je Beograd. Ipak, kad se vojska na Kosovo vrati, prekrečićemo ruglo, i poziv za poštovanje Rezolucije UN 1244, spremni da, ako zatreba, a zatrebaće, okrečene zidove ispunimo novim sadržajem", zaključuje Malović.
