Guvernerka NBS: Trgovci mogu da smanje marže, nek inflacija ne bude nekom brat, a nekom rat

Trgovci su povećali marže, pa zato Narodna banka Srbije ima problem da vrati inflaciju u granice cilja od tri, plus, minus 1,5 odsto, izjavila je juče Jorgovanka Tabaković, guvernerka centralne banke.

Zato je, kako piše "Politika", guvernerka pozvala trgovinske lance da ne koriste trenutak i da inflacija "ne bude nekom brat - a nekom rat".

Navela je da su trgovinske marže grupe maloprodajnih lanaca nominalno veće u 2022. godini, u odnosu na 2019. godinu za 36,6 odsto, a do tog podatka u NBS su došli analizom finansijskih izveštaja pet maloprodajnih lanaca u Srbiji u protekle tri godine.

"Imajući u vidu dinamiku trgovinskih marži u maloprodajnim lancima u Srbiji, uočava se prostor da se stopa marže smanji bez ugrožavanja funkcionalnosti trgovine. Njihova stopa se konstantno povećava i kumulativno iznosi dva procentrna poena prihoda od prodaje robe, odnosno sa 24,8 odsto u 2019. godini, ona je u 2022. bila 26,8 procenata, što sa drugim faktorima utiče na više cene", rekla je guvernerka predstavljajući avgustovski izveštaj o inflaciji.

Inače, stopa trgovinskih marži je procentualno izraženo učešće marže u prihodima od prodaje robe. Marže su rasle više od troškova poslovanja trgovaca.

Tabakovićka je dodala i da su maloprodajne cene u posmatranim prodajnim lancima na sličnom nivou pa se relativno brži rast marži u odnosu na konkurente može pripisati komparativno nižim cenama nabavke.

To potvrđuje i činjenica da je promet relativno brže rastao kod prodajnih lanaca koji su ostvarili veće povećanje trgovinske marže iako postoji sličnost u pogledu asortimana.

Tabaković, međutim, poručuje da ona ne može nikome da naloži smanjenje marži.

Čelnici NBS saopštili su i da se očekuje da međugodišnja inflacija  na kraju 2023. godine bude na nivou od 8 procenata. Ona je na opadajućoj putanji i u julu je iznosila 12,5 odsto što je za 3,7 procentnih poena niže u odnosu na mart kada je dostigla vrhunac. Pritom, podatak o baznoj inflaciji koja je snižena sa 11,3 odsto u martu na 9,4 u julu, ukazuje na to da se za usporavanje inflacije duguje ne samo padu svetskih cena energenata i hrane već i preduzetim merama monetarne politike NBS.

Prema procenama NBS, očekuje se da se inflacija vrati u granice cilja u drugom tromesečju 2024. godine što je nešto ranije u odnosu na prethodnu projekciju.

Centralna banka procenjuje da bi pad međugodišnje inflacije bio veći da tokom maja i juna usled nepovoljnih agrometeoroloških uslova, tačnije obilnih padavina, cene povrća nisu neuobičajeno porasle.

Što se tiče prosečne i minimalne plate u Srbiji, one bi, kako uverava zamenik generalnog direktora Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Milan Trajković, mogle da u roku od tri do pet godina pokriju prosečnu minimalnu potrošačku korpu.

"Ako gledamo pokrivenost potrošačke korpe, poslednjih desetak godina ta pokrivenost i minimalne i prosečne potrošačke korpe je rasla, sa 60-65 odsto na 80-85 odsto, zavisi o kojoj je konkretno godini reč. U Srbiji nikad prosečna plata nije pokrivela prosečnu potrošačku korpu, od kad postoje podaci", naglasio je Trajković.