Šta večeras čeka Srbiju u Atini: Pritisci iz dva smera i Zelenski kao čupavac iz kutije

Ukoliko Vladimir Zelenski dolazi u Atinu - tri su razloga za neformalnu večeru visokih zvaničnika EU i predstavnika Zapadnog Balkana, a pritisci na Srbiju idu "u paketu" s večerom i to iz dva smera, kaže za RT Balkan diplomata Zoran Milivojević, komentarišući neformalni skup čiji je domaćin grčki premijer Kirijakos Micotakis a na kome bi, prema još nepotvrđenim najavama grčkih medija, mogao da se pojavi i predsednik Ukrajine.

"Prvi razlog je 20 godina od Solunskog samita, vezano za EU i evrointegracije i pokušaj da se simbolično nakon dve decenije podseti na to u Grčkoj. Takođe, i da ova odlazeća ekipa u EU, takoreći 'predizborno', ponovo pošalje poruke o evropskoj perspektivi, dakle nešto što slušamo godinama. Žele da daju do znanja da je Zapadni Balkan, kako oni zovu ovaj prostor, od interesa za EU", navodi Milivojević, napominjući da je kontekst značajan:

"Ulazimo u jesen koja je za Zapad veoma važna, pa otuda i potreba da se njegov uticaj podigne na najviši nivo - upravo preko mehanizma koji je glavni za njegov uticaj na ovom prostoru, a to je ta 'evropska perspektiva'. Ponovo će biti reči o tome da nema EU bez Zapadnog Balkana, da je to interes i budućnost. Te poruke smo i do sada slušali, ali je momenat da se to ponovo stavi do znanja i to u Grčkoj."

Interesne sfere i borba za vazduh

Interes Grčke drugi je povod za ovakav sastanak, navodi naš sagovornik, kako za region tako i za njen aktivan odnos u EU. 

"Grčka nema prostor za uticaj, pomalo je i izolovana, s obzirom na svoj geografski položaj, ali i kao najzaduženija zemlja EU. Ovo je prilika i grčkoj diplomatiji i politici, kao i Micotakisu da posle izbora malo podigne nivo i ugled Grčke. I u političkom i u regionalnom smislu, vezano za rivalitet sa Turskom, ali i generalno, vezano za njenu geopolitičku poziciju", objašnjava iskusni diplomata. 

Ovo je, prema rečima našeg sagovornika, poseban interes Grčke i kada je reč o regionu i njenoj poziciji u EU, ali i u NATO-u. 

"Posebno je značajno gledati to sa aspekta rivaliteta s Turskom. Grčka je inferiornija, pa bi da parira Turskoj koliko je moguće kroz tu evropsku perspektivu, Grčka bi da preuzme ulogu promotera te ideje na Zapadnom Balkanu, tim pre što Rumunija i Bugarska imaju znatno manji uticaj", naglašava Milivojević. 

Posebno je zanimljiva mogućnost dolaska ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, čija država nije članica EU, niti je deo Zapadnog Balkana.

"Ako dolazi Zelenski, to je ideja Amerikanaca. Budući da Amerikanci imaju značajan uticaj u Grčkoj, koriste svaki sastanak, svaki forum, svaku mogućnost da promovišu proukrajinsku politiku, koja im je sada prioritetna", ukazuje Milivojević.

Nije zanemarljivo ni to što Zapad želi da istakne koliki je značaj odnosa prema Rusiji i ukrajinskom pitanju, posebno imajući u vidu uticaj Rusije i Kine na jugu Evrope, naročito na našim prostorima.

Milivojević komentariše i najavljeno učešće premijera tzv. Kosova Aljbina Kurtija na sastanku, uprkos tome što Grčka ne priznaje samoproglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine. 

"Učešće Kurtija je jasna poruka da se na prostoru Zapadnog Balkana, dakle kada je u pitanju zapadnobalkanska šestorka, u Vašingtonu, a velikim delom i u Briselu gleda kao na šest nezavisnih država, što je posebna tema vezano za poziciju Grčke", kaže naš sagovornik.

U tom smislu, pritisci na Srbiju, ističe Milivojević, ići će kroz dva smera: vezano za Kosovo i Metohiju, ali i usklađivanje sa politikom EU oko uvođenja sankcija Rusiji.

Srbija i BiH nisu uvele sankcije Rusiji, pa se očekuje da će se i na predstavnike BiH vršiti pritisak, kako bi se, ukoliko veruju u evropsku budućnost svoje zemlje, uskladili sa politikom EU.

"To je zvaničan stav EU. Uz večeru i sastanak na Srbiju idu pritisci. Pojavljivanje Vladimira Zelenskog na takvom sastanku samo po sebi je pritisak, a biće ih još", naglašava Milivojević.

Kako je "Euraktiv" ranije javio, zvaničnici Evropske unije i lideri Zapadnog Balkana prisustvovaće neformalnoj večeri danas u Atini na poziv grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, a prema saznanjima grčkih medija ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski mogao bi se pojaviti kao "specijalni gost".

Međutim, premijer Edi Rama nije pozvan zbog hapšenja gradonačelnika Himare Fredija Belerija, optuženog za kupovinu glasova za izbore 14. maja.

Umesto toga, Micotakis je pozvao albanskog predsednika Bajrama Begaja, čija je uloga uglavnom ceremonijalna i ne uključuje njegovo angažovanje u politici ili donošenje važnih odluka.