RT Balkan istražuje: Kako će izgledati školovanje K.K. u OŠ "Dr Dragan Hercog"

Osumnjičeni za deset ubistava u OŠ "Vladislav Ribnikar" učenik K.K. dobiće ukor, što podrazumeva negativnu ocenu iz vladanja, a od 1. septembra će biti đak škole "Dr Dragan Hercog".

Direktor ove obrazovne ustanove Zoran Aleksić kaže za RT Balkan da novog đaka još nije upoznao i da je pre nekoliko dana odlučeno da će K. K. postati učenik ove osmoletke.

"Još nemamo nastavni plan i program za njega, tako da će se način i metod rada znati tek po završetku birokratskih procedura, bolničkih procena i mišljenja školskog tima. Jedno je sigurno, čitava situacija je jedinstvena i veoma kompleksna, tako da ishitren odnos prema tome može da bude kontraproduktivan", izjavio je Aleksić za RT Balkan.

Ova škola, podseća Aleksić, postoji već 55 godina i namenjena je bolesnoj deci sa različitim dijagnozama: u njoj se školuju deca koja se leče od onkoloških bolesti, kao i mališani sa dečjom i cerebralnom paralizom, mišićnom distrofijom, oboljenjima kičmenog stuba, autizmom ili psihičkim problemima.

Od 1. septembra pred njima će biti još jedan izazov, a Aleksić poručuje da su spremni.

"Svi imamo različit spektar emocija, od tuge, ljutnje, straha, sve je to normalno. Ali smo u isto vreme i profesionalci, baš kao lekari, advokati ili tužioci", poručuje direktor.

U kolektivu ove škole radi 87 profesora i svakodnevno su posvećeni učenicima smeštenim u 11 beogradskih dečjih bolnica, domovima učenika i njihovim kućama.

"Na godišnjem nivou nastavu pohađa između 1.500 do 1.800 đaka. U proseku imamo oko 140 učenika koji upišu i završe svih osam razreda, a na dnevnom nivou držimo nastavu za od 250 do 300 mališana. Sve zavisi od toga koje je doba godine, stepena napretka bolesti ili terapije koju neko dete prima. Zbog toga se neki đaci kraće, a neki duže zadržavaju u našoj školi. Od nekoliko dana, do nekoliko godina. Neka deca moraju i da prekinu školovanje, kada to procene lekari. Moram da kažem da su to hrabra deca, koja se nose sa svojim stanjima, bore za egzistenciju i goli život", objašnjava naš sagovornik.

Nastavu organizuju na nekoliko načina. Nastavnik može da dolazi na adresu učenika, nekada se organizuju onlajn časovi za svu decu na teritoriji Srbije, pa i za onu koja se nalaze na banjskom lečenju ili na lečenju u inostranstvu, a odeljenja se formiraju i pod bolničkim krovom.

"Ne dao Bog nikom da zna da postojimo, samo muka roditelje natera da saznaju za nas. Naši nastavnici, sa druge strane, rade tiho i dostojanstveno, bez pompe i privlačenja prevelike pažnje kako bi ispunili misiju - obrazovanje bolesne dece. Da bi to uradili oni putuju autobusima GSP-a, idu od bolnice do kuće, od kuće do škole, pa opet do bolnice, sve prema utvrđenom individualnom planu i rasporedu", kaže Aleksić i ističe da i ova deca, kao i sva druga, žele da uče i da se druže, te da škola organizuje izlete, predstave, maturske večeri i ekskurzije.

Osnovno obrazovanje je obavezno

Prvo je informaciju o tome da će K.K. nastaviti školovanje sa javnošću podelila ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović.

Ona je objasnila da maloletni K.K, u skladu sa Ustavom Srbije, mora da završi osnovno obrazovanje jer je ono obavezno.

Đukić Dejanović je naglasila da zbog toga što nije moguće da nastavničko veće izbaci K.K. iz OŠ "Vladislav Ribnikar", ona pretpostavlja da će dečak dobiti ukor, što znači negativnu ocenu iz vladanja i da će osnovno obrazovanje završiti u školi "Dr Dragan Hercog".

"Kada lekari na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu "Dr Subotić" budu dali pristanak K.K. će u skladu sa zakonom nastavi školovanje, a škola "Dr Dragan Hercog" je namenjena za takve slučajeve. Ta škola ne liči na druge škole u Beogradu ili Srbiji, jer nastavnici imaju potpuno drugačije programe. Njih pogađaju uglavnom deca koja se dugo leče u beogradskim bolnicama", objasnila je ministarka.

Istorijat škole

Potreba da se školuju bolesna deca javila se već posle Drugog svetskog rata, kada je bilo mnogo mališana na dužem bolničkom lečenju.

Skupština grada Beograda je 1969. godine donela odluku o osnivanju takve ustanove.

Odlučeno je da se ona nazove Osnovna škola za decu sa specijalnim zdravstvenim problemima, a  prve školske godine imala je 34 odeljenja raspoređena u pet beogradskih bolnica, kao i u kućnoj nastavi, što je do tada kod nas bio nov i posve nepoznat vid obrazovanja. Škola je brojala 38 zaposlenih, od kojih je 35 bilo neposredno angažovano u nastavi.

Dve godine kasnije škola je dobila ime po doktoru Draganu Hercogu.

Reč je o mladom lekaru humanisti koji je, kao član misije Međunarodnog Crvenog krsta tragično izgubio život lečeći decu i pomažući stanovništvu u građanskim ratom zahvaćenoj Bijafri (delu današnje Nigerije ). Sledeće, 1972. godine, škola je dobila i svoje prostorije u Ulici Vojvode Milenka broj 33, u kojima se i danas nalazi.