Blagodeti vizne liberalizacije na KiM: Broj stanovnika dogodine mnogo manji od milion

Gotovo 40 posto građana Kosova starosti između 25 i 34 godine razmišlja o odlasku u zemlje Evropske unije posle 1. januara 2024. godine kada na snagu stupi vizna liberalizacija, pokazalo je istraživanje portala "SchengenVisaInfo.com", koje prenose kosovski mediji.

Prema ovom istraživanju, nešto više od 60 posto građana Kosova, navodno, ne planira odlazak u Evropsku uniju. Bolji poznavaoci prilika na KiM, međutim, sumnjaju u ovaj podatak i smatraju da je procenat onih koji će posle 1. januara 2024. godine krenuti put  Nemačke ili Francuske, naročito mlađih od 24 godine, prilično veći.

Kao glavni argument u prilog ovoj tezi naši sagovornici uzimaju podatke pojedinih albanskih ekonomskih stručnjaka koji tvrde da je Kosovo samo u poslednje dve godine napustilo više od 200.000 ljudi i da će taj talas dobiti na intenzitetu posle stupanja na snagu vizne liberalizacije.

"Valja imati u vidu i veoma važan podatak da je na Kosovu u ovom trenutku oko 100.000 ljudi životne dobi između 15 i 21 godine koji ne radi, niti se školuju i koji upravo čekaju viznu liberalizaciju. Takođe, Kosovo u ovom trenutku "na spavanju" nema više od milion do milion i 100 hiljada ljudi. Ne govorimo o državljanima, i podacima popisa, i podacima sa biračkih spiskova, već o tome koliko ljudi stvarno živi na Kosovu, i ti podaci su ovakvi. Očekujem da će posle stupanja na snagu vizne libaralizacije doći do iseljavanja, još većeg smanjenja broja ljudi", kaže za RT Balkan Demo Beriša, predsednik Matice Albanaca Srbije.

Po njegovim rečima u mnogome je u međuvremenu promenjena životna psihologija njegovih sunarodnika na Kosovu i Metohiji. Ne važi više staro pravilo da jedan iz porodice ide na Zapad da radi i finansira celu porodicu koja ostaje na Kosovu.

"Sada jedan ide na Zapad, oženi se, povede tamo čitavu porodicu i te porodice ostaju tamo, ne vraćaju se. Rekao bih i da je kod Albanaca u određenom smislu najveći procenat asimilacije, uzimaju državljanstva zemalja u kojima su se nastanili. Možemo govoriti o jakoj dijaspori koja više nema taj mentalitet, posebno finansijski prema Kosovu. Ti ljudi sad više ne grade kuće u svojim selima, ne vraćaju se tamo, nego kupuju stanove po gradovima i to je novi trend, te stanove uzimaju tek da imaju gde da prespavaju, dok su na Kosovu tih 10, 15 ili 20 dana dok su na godišnjem odmoru", kaže Beriša.

Naš sagovornik posebno napominje činjenicu da sledi odlazak četvrte generacije Albanaca sa Kosova na Zapad i da će novi odlasci polako isprazniti taj prostor.

"Taj trend prevashodno vezujem za slabu, odnosno, nikakvu ekonomiju. Na Kosovu nema ništa što bi te ljude zadržalo, privlačilo. Ako imamo u vidu podatak da je nemačka ambasada izdavala oko 78.000 viza godišnje, očekujem da će od januara, u novom talasu koji sledi, otići između 350 i 450 hiljada ljudi. Nemojmo zaboraviti da već imamo dijasporu koja će naći načina da nađe posla za svoje bliže i dalje članove porodica u zemljama Evropske unije. I Evropa je tu dosta išla na ruku, konkretno Nemačka je promenila zakon i sada više za državljanstvo nije potrebno sedam godina boravka u toj zemlji nego – pet. Nemačka, recimo, želi da se sa ljudima sa Balkana, a moji sunarodnici su trenutno ti koji najviše hrle u tu zemlju, zaštiti od izbeglica koje tamo stižu iz afričkih zemalja", kaže Beriša.

Po podacima predsednika Matice Albanaca u Srbiji, Kosovo je u poslednjih deset godina napustilo oko 600.000 ljudi.

"Većina tih ljudi asimiliraju se u novim sredinama. Dok Srbija dosta vodi računa o dijaspori, da bi sačuvala dijasporu u smislu identiteta, jezika, kulture, pisma, ima i ministarstvo za dijasporu, na Kosovu nema tog trenda da se neko ozbiljno bavi ljudima koji su otišli. Druga i treća generacija, sada četvrta, gube identitet. Stvara se jedino slika nekog lažnog patriotizma koju možemo gledati letnjih meseci, kada ljudi stignu na odmore. Ta slika je nerealna i ona traje tih par meseci koliko je dijaspora na odmoru na Kosovu, manifestuje se kroz potrebu dokazivanja, kroz skupe automobile, uz česte udese, tuče, pa i ubistva, sve što se događa", kaže Beriša.

On ponavlja da vlada Aljbina Kurtija ništa nije uradila u smislu ekonomskog jačanja tih prostora, nema novih radnih mesta, nema investicija.

"Ono malo ekonomije što je i bilo sada je prešlo u trgovinu, na Kosovu se 90 posto živi od trgovine, a od trgovine je mala zarada. Kosovo će u narednim godinama ostati na starcima, sela će se isprazniti u potpunosti. Broj stanovnika, onih koji su 'na spavanju', pašće ispod milion", zaključuje Beriša.

U prilog rečima Beriše ide reakcija šefice Populacionog fonda na Kosovu Visare Mujku – Nimani koja je proletos pozvala na promenu politika i upozorila na rizik od odlaska polovine mladih s KiM nakon liberalizacije viza.

Mediji na albanskom jeziku najavljuju da će od januara iduće godine put Zapada krenuti ne samo mladi ljudi, nego i čitave porodice sa decom. Navodi se da je Kosovo i na početku 21 veka tipično "emigrantska teritorija", da masovno iseljavanje traje i pošto je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost. Neki portali tvrde i da je za 15 godina nezavisnosti broj broj đaka u osnovnim i nižim razredima srednjih škola smanjen za više od 100.000 uprkos i dalje pozitivnom prirodnom priraštaju. Broj studenata u tom periodu smanjen je za oko 20.000.

Prema podacima Agencije za statistiku koje prenose mediji u Prištini, samo u toku 2021. godine sa Kosova se iselilo 42.278 uglavnom mladih ljudi, a uz ljude koji imaju neki zanat napuštaji i oni sa fakultetskim diplomama.  Za tri meseca 2023. godine, objavilo je MUP tzv. Kosova, tamošnjeg pasoša odreklo se više od 1.000 ljudi.

Inače, podaci Agencije za statistiku Kosova govore i o još jednom problemu sa kojim se, uz iseljavanje, suočavaju privremene vlasti u Prištini. Naime iz godine u godinu opada i stopa prirodnog priraštaja u pokrajini. Tako je 2016. na KiM bilo 14.170 više rođenih nego umrlih, ova brojka u 2017. je – 13.732, u 2018. – 12.770, a u 2019. – 11.238. Opada i stopa fertiliteta (broj živorođene dece po ženi), pa je ova stopa 1990. godine bila na Kosovu 3,59, 2011. – 1,99, a sada je 1,66. Tako su podaci, o demografskom bumu među Albancima na Kosovu razvejani surovim statističkim podacima. Oni sada pokazuju da je stopa fertiliteta na Kosovu i Metohiji, kao uostalom i u Albaniji, u granicama evropskog proseka i malo viša nego u centralnoj Srbiji.

Na Kosovu nešto debelo nije u – statistici!

Uz sve ovo, i sam broj Albanaca koji žive na Kosovu velika je nepoznanica. Popis iz 2011. godine govori o 1,6 miliona Albanaca, ali, neki unakrsni podaci uveliko tu cifru dovode pod znak pitanja. Tako se u "Svetskom almanahu", (CIA World Factbook) iz jula 2017. godine navodi procena da je te godine na Kosovu bilo 1,9 miliona stanovnika, ali i tek 562.000 registrovanih korisnika mobilne telefonije. Statistika CIA na osnovu proste matematike zaključuje da na 100 stanovnika Kosova dolazi tek 31 mobilni broj i tu odmah u oči pada da nešto nije u redu.

Pošto se broj registrovanih korisnika mobilne telefonije ne može lažirati, svaki broj mora biti registrovan, i ako se u obzir uzmu podaci Svetske banke zasnovani na informacijama Međunarodne telekomunikacione unije da je svetski prosek u 2016. bio 100,68 mobilnih na 100 stanovnika, ispada da na Kosovu nešto debelo nije u – statistici! Ako je broj mobilnih stvaran, i nije ga moguće lažirati, zaključak je da je problem u – broju stanovnika! Uz ovo ide i podatak da je na izborima 2017. godine na Kosovu glasalo tek nešto više 777.000 ljudi, i to sa Srbima i ostalim manjinama!