Godzila na tanjiru: RT Balkan istražuje da li će se radioaktivna japanska riba naći na srpskoj trpezi

Da li će ispuštanje 1,3 miliona tona radioaktivne vode iz nuklearne elektrane Fukušima u Tihi okean imati posledice po Srbiju i ribu iz uvoza koja bi iz Japana mogla da završi na našoj trpezi i kakve bi one mogle biti, pitanje je koje se nameće posle tvrdnje japanskih stručnjaka da je ta voda bezbedna po životnu sredinu i zdravlje ljudi, a da su oslobođene radioaktivne čestice u okviru svih zdravstvenih standarda.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača za RT Balkan kaže da na našem tržištu sigurno imamo tunjevinu iz Japana, kao i neke druge morske proizvode upitnog kvaliteta.

"Mi nismo proizvođači jer nemamo more i logično je da uvozimo morske plodove, lignje, konzervirane sardine i tunjevinu. S obzirom na to da imamo i prepakivače namirnica, ne sumnjamo da će ti kontaminirani proizvodi završiti na našem tržištu. Zato ne prihvatamo priču da ta voda nije opasna i tražimo pojačan nadzor od sektora veterine Ministarstva poljoprivrede pri uvozu", rekao je Papović.

Otkrio je da se članovi Nacionalnog saveta za analizu rizika i bezbednosti hrane već tri godine nisu sastali.

"To vam nabolje pokazuje stanje u našoj prehrambenoj industriji", revoltirano komentariše naš sagovornik i naglašava da ga ne čudi što inicijativa o nezavisnom Fondu za bezbednost proizvoda nikoga ne zanima.

Resorno ministarstvo, međutim, tvrdi suprotno - da u poslednjih pet godina na tržištu Republike Srbije nije bilo uvoza konzervi ribe poreklom iz Japana.

"U Republici Srbiji nije bilo uvoza konzervi ribe poreklom iz Japana. S obzirom na rok trajanja ovog proizvoda, u ovom trenutku ne postoji mogućnost da se predmetne konzerve nalaze na našem tržištu", navode oni i upozoravaju da konzerve ribe mogu biti proizvedene i uvezene iz zemalja EU, ali da je zemlja porekla uvek dostupan podatak na deklaraciji.

Objašnjavaju da se prilikom kontrole pošiljke na graničnom prelazu ili u mestu skladištenja, proverava i zemlja porekla sirovine i broj odobrenja objekta za proizvodnju i preradu ribe.

"Tako uvek postoji informacija da li riba ili proizvodi ribarstva, potiču iz Japana ili druge države. Prilikom uvoza se takođe sprovodi i ispitivanje hrane na prisustvo radionukleotida, tako da u slučaju potencijalnog rizika, sporni proizvodi obavezno podležu i ovom ispitivanju kao parametru bezbednosti hrane", ističu u Ministarstvu poljoprivrede.

Ipak, za eventualni nalaz konzervi ribe koje su unete u zemlju nelegalnim tokovima, kažu da nije nadležna veterinarska inspekcija.

"U slučaju da bude uvoza ribljih konzervi iz Japana, biće pojačan nadzor na graničnim prelazima od strane granične veterinarske inspekcije", zaključuju.

Ribe i polutanti

Dr Momir Paunović, rukovodilac Odeljenja za hidroekologiju i zaštitu voda Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" za naš portal podvlači da je od velikog značaja koji je nivo radioaktivnosti i količina ispuštene radioaktivne vode.

"Svi znamo kako radijacija utiče na genetski materijal svih organizama, ne samo ribe. Dugotrajan je poluraspad radioaktivnih supstanci, ali umiruje odluka Evropske unije da se oslobodi za uvoz japanskih proizvoda. Riba iz okeana je puna polutanata, pre svega metala, žive koji se nalaze i u glečerima. Tu su i dioksini, koji mogu da se nađu i u slatkovodnim lokalnim tokovima, a tu je i mikroplastika za koju se ne zna kakav uticaj ima na živi sistem", objašnjava prof. Paunović.

On kaže da su ugrožena ona stanovništva, poput Kine i Japana i skandinavskih zemalja, u kojima je konzumacija ribe mnogo češća nego na jugu i kod nas.

"Upotreba jednom ili dva puta nedeljno, pogotovo ribe iz okruženja, nema negativnih uticaja po nas", naglasio je dr Momir Paunović.

Šta se dešava u Fukušimi?

Dr Vladimir Udovičić, naučni savetnik Instituta za fiziku za RT Balkan objašnjava da čitava priča oko ispuštanja radioaktivnih materija u životnu sredinu traje od akcidenta u Fukušimi 2011. godine.

"To je sad u fazi dekomisije, procesa koji označava kraj životnog veka nekog nuklearnog postrojenja. On je indukovan tim događajem od pre 12 godina i sve to vreme se radi na dekontaminaciji same okoline oko Fukušime. Tu postoje zone isključenja, prstenova oko elektrane, kao i u slučaju Černobilja, gde je život za čoveka nemoguć i zabranjen. U tom procesu koji traje dugo i trajaće još puno decenija, imamo problem koji je očekivan: da je tu radioaktivnu vodu iz reaktora potrebno negde i skladištiti, a pošto je reč o ogromnim količinama koji ne mogu da se čuvaju u tankovima, taj ostatak i radioaktivni otpad mora da se pripremi za skladištenje. U slučaju vode ona se razblažava i ispušta u okean", navodi naš sagovornik.

Takav postupak je pod budnim okom krovne organizacije, Međunarodne agencije za atomsku energiju, koja sve prati, navodi on.

"Tu su stalni nadzori, inspektori na terenu koji u saradnji sa japanskim kolegama sve kontrolišu. Ja imam poverenja u njih i to što se dešava. I ovaj sam čin je pod nadzorom i ne bi trebalo da postoji veliki impakt po kontaminaciju voda u okolini mesta gde se ona ispušta. Svaka država odlučuje o dodatnom nadzoru i podizanju standarda pri uvozu morskih proizvoda i slično, kako bi se po svaku cenu obezbedili bezbednost", kaže dr Udovičić. 

Nema razloga za preteranu brigu, podvlači naučni savetnik, jer Direktorat za radiacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije redovno sprovodi godišnji monitoring radioaktivnosti vode, zemlje, vazduha i uzorkovanja građevinskih materijala, đubriva itd.

PKS: Najviše uvozimo nerazvrstanu robu i automobile na benzin

Iz Privredne komore Srbije za RT Balkan su istakli da su najzastupljeniji proizvodi u izvozu Srbije u Japan cigare i cigarilosi, prehrambeni proizvodi, rezanci od šećerne repe.

"Srbija je najviše uvozila iz Japana nerazvrstanu robu po carinskoj tarifi - roba u slobodnoj zoni, nove automobile na benzin, od 1.500 do 3.000 cm3, dijagnostičke reagense. Ukupan uvoz iz Japana za celu 2022. godinu iznosio je 219,3 miliona dolara, dok je izvoz iznosio 94,5 miliona dolara. Za prvih šest meseci 2023. godine, ukupan uvoz iz Japana iznosio je 117,6 miliona dolara, dok je izvoz iznosio 45,7 miliona dolara", rekli su za RT Balkan.

Japan počeo da ispušta radioaktivnu vodu iz Fukušime u Tihi okean; Kina: Ovo nije samo vaša stvar

Strah u svetu

Kina i Hong Kong iz predostrožnosti su odmah zabranile uvoz morske hrane poreklom iz Japana, dok su Rusija i Južna Koreja podigle nivo nadzora. Istovremeno, EU je odlučila da ukine sve uvozne mere sa Japanom, ostavljajući upravo Japancima da kontrolišu nivo radioaktivnosti.

Već danas kineske državne novine upozorile su da bi posledica po živi morski svet mogla da bude "Godzila u stvarnom životu". Ribari brinu da je čitava industrija u problemu.

"Okean je zajedničko vlasništvo celog čovečanstva, a nasilno otpočinjanje ispuštanja nuklearne otpadne vode iz Fukušime u okean je krajnje sebičan i neodgovoran čin kojim se ignoriše međunarodni javni interes", navelo je pekinško ministarstvo spoljnih poslova.

Vlasti Hong Konga su, takođe, reagovale. "Pratićemo uvoz i objavljivati dnevne rezultate uzoraka radijacije kako bi javnost bila obaveštena", rekla je gradski sekretar za životnu sredinu i ekologiju Hong Konga Vivijan Lau.

Južnokorejska policija saopštila je da je uhapsila 16 demonstranata dok je oko 50 ljudi pokušalo da uđe u japansku ambasadu u Seulu noseći transparente "more nije japanska kanta za smeće" i "prestanite odmah da puštate kontaminiranu vodu".

Mnogi aktivisti za zaštitu životne sredine, takođe, tvrde da nisu proučeni svi mogući aspekti ovog ispuštanja vode u more.

U martu 2011. nuklearna elektrana Fukušima je uništena nakon što su zemljotres i cunami pokvarile sisteme za hlađenje elektrane, uzrokujući topljenje tri reaktora.

Šta je tricijum i koliko je opasan?

Tricijum je prirodni izotop vodonika. Voda koja sadrži tricijum se rutinski ispušta iz nuklearnih elektrana širom sveta. Smatra se da je tricijum relativno bezopasan jer njegovo zračenje nije dovoljno jako da prodre u ljudsku kožu. Kada se proguta na nivoima iznad onih u ispuštenoj vodi, može povećati rizik od raka, navodi se u članku "Sajantifik Amerikena" iz 2014. godine.

Da bi se odlaganje vode završilo, potrebno je da prođe 30 do 40 godina, uz tekuća filtriranja i razblaživanja, kao i planirano gašenje postrojenja.